Epikur i meditacija

Epikur nas je posavetovao: “Neka ti je neprekidno u mislima jedan od onih ljudi iz starine koji je živeo životom vrline.” On je naš model, uzor, vodič, inspiracija, utešitelj i zaštitnik. Kada imamo takvu osobu X,  dobro je što češće se zapitati: Šta bi X uradio u ovoj situaciji?

Epikur je na svoj način zapravo preporučio jednu od budističkih meditacija, koja se zove Buddhānussati = Buddha + anu + sati (Buda + uvek iznova + svesnost) = meditacija o Budi. Sastoji se upravo u tome da se podsetimo Bude, njegovih kvaliteta i činjenice da je bio ljudsko biće, istog takvo kao što smo mi. Izuzetnom istrajnošću uspeo je da razvije svoje potencijale do krajnjih granica. I ta izuzetnost nije nešto što nas demorališe, već naprotiv inspiriše! Jer jasno vidimo da jeste moguće biti bolje ljudsko biće od onoga što nam je dato samim rođenjem i okruženjem u kojem živimo. Možemo li i mi, držeći Budu (ili neku drugu nama inspirativnu ličnost) u mislima, napraviti makar nekoliko koraka na putu vrline, podići lestvicu makar za jedan stepen? Vredi probati. Uvek iznova.

Za one koje zanima detaljan opis ove tehnike meditacije, mogu ga pronaći u knjizi poštovanog Dhammasamija: Meditacija sabranosti u praksi, str. 45-58.

Inače, tu i druge knjige koje smo objavili možete dobiti ako nam svoju adresu i broj mobilnog pošaljete na mejl budizam@yahoo.com.

Meditacija i atomska bomba

Supruga američkog ambasadora u Južnoj Koreji jednom je posetila čuvenog tamošnjeg učitelja meditacije. Ovu sam priču čuo još sedamdesetih. Navodno je žena zamolila učitelja da joj objasni suštinu učenja, a on je odgovorio da je ključ budističke meditacije da postanemo jedno sa svime. To je baš nije mnogo impresioniralo i pitala ga je kakva korist ljudima od takvog učenja ako bi, recimo, bila bačena atomska bomba. Učitelj odgovori da, ako bi bomba bila bačena, ona bi svakako postala jedno sa svime, tako da u međuvremenu može početi da se priprema za to.

Ovo nije trebalo da bude grub odgovor. Meditacija i jeste pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alate poverenja, energije, svesnosti, koncentracije i uvida, tako da smo u stanju da budemo fokusirani kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije sebe pripremamo za sopstveni život. To je kao što jedemo da bismo mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome, meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da meditiramo.

Ađahn Munindo: Unexpected Freedom

Adhiṭṭhāna

U budizmu postoji lista od 10 kvaliteta (parami) koje je Buda razvijao tokom nebrojeno mnogo prethodnih života, a pomogli su mu da stigne do probuđenja. Jedan od njih je i adhiṭṭhāna = istrajnost, postojanost

Pali reč adhiṭṭhāna [adhi + sthā] je zanimljiva kad se pogledaju njeni delovi:
1. Prefiks adhi ima više značenja, ali ono koje je ovde bitno je funkcija pojačavanja: “baš”, “upravo ovde”.
2. Osnova –sthā je, gle čuda, srodna našoj reči “stajati”. Što i nije zapravo neko veliko čudo, jer je u paliju, baš kao i u sanskritu dosta sličnih reči.

Tako da adhiṭṭhāna doslovno znači “stajati baš ovde”, dakle ne mrdati uprkos svemu. Odatle je izvedeno i njeno primarno značenje: 1. odlučnost, rešenost, postojanost, istrajnost, jaka volja.

Razvijajte te kvalitete, počev od malih stvari. Trebaće vam. Ako ne za probuđenje, ono za uzbudljivu avanturu kroz koju svi prolazimo, a zove se život u vrlini.

Postoje i druga značenja reči adiṭṭhāna:
1. u lošem smislu: tvrdoglavost, predrasuda, mentalna blokada,
2. posvetiti se nečemu, biti sklon nečemu,
3. briga o nečemu, upravljanje, usmeravanje, vlast.

Ali o njima možda neki drugi put.

the-ten-paramis-300x168

Sañña = opažaj/kognicija

Kao što znamo, Buda je analizirajući čoveka ustanovio da ga čini pet stalno menjajućih sastojaka (khandha) i da u njemu nema ničeg trajnog, nikakvog nepromenljivog ja, sopstva ili duše. To je svoje učenje nazvao anatta.

Dobro. A kojih su tih pet sastojaka? Jedan je materijalni (rūpa = forma/telo) i četiri mentalna, tj. funkcije uma: osećaj (vedanā), opažaj (sañña), mentalni obrasci/dispozicije (koji uslovljavaju naše reakcije) (saṅkhāra) i svest (viññāṇa). Sve je to manje-više poznato. Ali danas sam naišao na ovaj citat, koji lepo objašnjava funkciju opažaja, percepcije:

„Mudra pažnja može postati moćan alat razuslovljavanja onog načina na koji percepcija pogrešno interpretira svet iskustva. Operativni mehanizam  pogrešne interpretacije tokom percepcije, uzrokovane lošom pažnjom, zasnovan je na samoj prirodi percepcije (sañña), čiji zadatak je da informacije koje dolaze kroz čula poveže sa nazivima i pojmovima u umu, što sve vodi do različitih asocijacija i sećanja. Ovi pojmovi i asocijacije su najčešće zamagljeni žudnjom, odbojnošću i obmanutošću, te tako predstavljaju proizvod naviknutih reakcija usmeravanih mentalnim nečistoćama. Te navike formirane su u prošlosti i nastavljaju da se učvršćuju i dan danas, kad god se jedna takva reakcija dogodi.

Zahvaljujući uticaju ovih naviknutih reakcija i asocijacija, sve što doživimo biva prepoznato zajedno sa subjektivnim pojmovima koje um projektuje na podatke pribavljene putem čula. Ta dva toka stižu zajedno, kao jedna skoro nerazdvojiva mešavina, a onaj ko opaža uglavnom nije svestan u kojoj meri je njegov iskustvo pod uticajem unapred formiranih pojmova i otuda odražava i potvrđuje subjektivne predrasude. Loša, odnosno površna pažnja produžava ovo stanje stvari, gde falsifikovanje podataka kroz percepciju ostaje neuočeno. Lek je mudra ili prodorna pažnja, koja ide iza pojavnosti stvari, kako bi otkrila njihovu pravu prirodu, bez obzira na količinu razočarenja koju bi to moglo doneti. Kontinuirano vežbanje u mudroj pažnji će na kraju promeniti način na koji percepcija predočava svet, dok će svest o istinskim karakteristikama stvarnosti postepeno postati sastavni deo perceptivne procene, baš kao što su do tada to bile naviknute reakcije.

Imajući u vidu ovaj potencijal, ne iznenađuje da je mudra pažnja ključni uslov nastanka elemenata probuđenja (bođđhaṅgā), baš kao što je njena suprotnost, loša pažnja odgovorna za nastanak prepreka (SN 5:94 i SN 5:84). Budini govori to izražavaju smatrajući mudru pažnju „hranom” za elemente probuđenja (SN 5:104). To znači da pažnja koja je temeljna i mudro upotrebljena doslovno „hrani” rađanje i učvršćivanje onih mentalnih stanja koja su direktno odgovorna za probuđenje.”

Bhikkhu Analayo: Excursions into the Thought-world of the Pali Discourse – From Grasping to Emptiness, str. 74-75.

Moć iluzije

Kad praktikujemo istrajnu svesnost, možemo dopustiti strahovima da se ispolje, ali i da ne verujemo nužno u njih. To što se bojite da će se nešto dogoditi, ne znači da će se to zaista i dogoditi. To što se osećate krivim zbog nečega, ne znači nužno da ste i uradili nešto pogrešno. To što nešto želite, ne znači da će vas to i usrećiti kada ga dobijete. Svi smo već toliko puta videli kako nas privid stvarnosti može zavesti.
 
Ađahn Munindo: Unexpected Freedom
 

Kakva je sangha?

U manastiru svaki dan dva puta, ujutro i uveče, o poslednjem među tri dragulja recitujemo ovo:

suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
uđuppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
ñāyappaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
sāmīćippaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho

Šta to tačno znači?

Da krenemo od ovog dela koji se ponavlja:

bhagavato = Blaženi
sāvakasaṅgho = sāvaka (učenik) + saṅgha (zajednica) = zajednica učenika
i sad ovi pridevi na početku reda, koji bliže određuju kakva je to zajednica:

svaki ima na kraju: paṭipanno = praktikujući (pridev kao u izrazu “ležeći policajac”) čiji se prvi glas duplira zbog formiranja složenice.
Zatim prefiksi:
1. su- = dobro
2. uđu- = pravo
3. ñāya– = Ovde se malo komplikovanije jer su u pitanju složenice. Reč je formirana od osnove ni = i = ići. Znači “metod, proceduru, proces”, dakle sistematično napredovanje, korak po korak.
4. sāmīći– = ovde imamo drugi prefiks, ali istu osnovu: sam- (zajedno) + i (ići) = ići zajedno (sa pravilima)

Elem:
Sangha, zajednica učenika Blaženog, vežba na dobar način
Sangha, zajednica učenika Blaženog, vežba na direktan način
Sangha, zajednica učenika Blaženog, vežba na postupan način
Sangha, zajednica učenika Blaženog, vežba u skladu sa pravilima.

A kako mi vežbamo?