Sañña = opažaj/kognicija

Kao što znamo, Buda je analizirajući čoveka ustanovio da ga čini pet stalno menjajućih sastojaka (khandha) i da u njemu nema ničeg trajnog, nikakvog nepromenljivog ja, sopstva ili duše. To je svoje učenje nazvao anatta.

Dobro. A kojih su tih pet sastojaka? Jedan je materijalni (rūpa = forma/telo) i četiri mentalna, tj. funkcije uma: osećaj (vedanā), opažaj (sañña), mentalni obrasci/dispozicije (koji uslovljavaju naše reakcije) (saṅkhāra) i svest (viññāṇa). Sve je to manje-više poznato. Ali danas sam naišao na ovaj citat, koji lepo objašnjava funkciju opažaja, percepcije:

„Mudra pažnja može postati moćan alat razuslovljavanja onog načina na koji percepcija pogrešno interpretira svet iskustva. Operativni mehanizam  pogrešne interpretacije tokom percepcije, uzrokovane lošom pažnjom, zasnovan je na samoj prirodi percepcije (sañña), čiji zadatak je da informacije koje dolaze kroz čula poveže sa nazivima i pojmovima u umu, što sve vodi do različitih asocijacija i sećanja. Ovi pojmovi i asocijacije su najčešće zamagljeni žudnjom, odbojnošću i obmanutošću, te tako predstavljaju proizvod naviknutih reakcija usmeravanih mentalnim nečistoćama. Te navike formirane su u prošlosti i nastavljaju da se učvršćuju i dan danas, kad god se jedna takva reakcija dogodi.

Zahvaljujući uticaju ovih naviknutih reakcija i asocijacija, sve što doživimo biva prepoznato zajedno sa subjektivnim pojmovima koje um projektuje na podatke pribavljene putem čula. Ta dva toka stižu zajedno, kao jedna skoro nerazdvojiva mešavina, a onaj ko opaža uglavnom nije svestan u kojoj meri je njegov iskustvo pod uticajem unapred formiranih pojmova i otuda odražava i potvrđuje subjektivne predrasude. Loša, odnosno površna pažnja produžava ovo stanje stvari, gde falsifikovanje podataka kroz percepciju ostaje neuočeno. Lek je mudra ili prodorna pažnja, koja ide iza pojavnosti stvari, kako bi otkrila njihovu pravu prirodu, bez obzira na količinu razočarenja koju bi to moglo doneti. Kontinuirano vežbanje u mudroj pažnji će na kraju promeniti način na koji percepcija predočava svet, dok će svest o istinskim karakteristikama stvarnosti postepeno postati sastavni deo perceptivne procene, baš kao što su do tada to bile naviknute reakcije.

Imajući u vidu ovaj potencijal, ne iznenađuje da je mudra pažnja ključni uslov nastanka elemenata probuđenja (bođđhaṅgā), baš kao što je njena suprotnost, loša pažnja odgovorna za nastanak prepreka (SN 5:94 i SN 5:84). Budini govori to izražavaju smatrajući mudru pažnju „hranom” za elemente probuđenja (SN 5:104). To znači da pažnja koja je temeljna i mudro upotrebljena doslovno „hrani” rađanje i učvršćivanje onih mentalnih stanja koja su direktno odgovorna za probuđenje.”

Bhikkhu Analayo: Excursions into the Thought-world of the Pali Discourse – From Grasping to Emptiness, str. 74-75.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s