Uslovljeni nastanak patnje i probuđenja

1. Koja je svrha? (Kimatthiya sutta, AN 10:1)

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u gaju princa Đete, u
manastiru koji je poklonio Anāthapiṇḍika. Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog ,
pokloni mu se, sedne sa strane i ovako mu reče:

(1) “Poštovani gospodine, koja je svrha, koja korist od postupaka vođenih vrlinom
(sīla)?”
(2) “Ānanda, svrha i korist od vrline jeste odsustvo kajanja (avippaṭisāra).”
(3) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od odsustva kajanja?”
“Ānanda, svrha i korist od odsustva kajanja jeste radost (pāmođđha).”
(4) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od radosti?”
“Ānanda, svrha i korist od radosti jeste ushićenje (pīti).”
(5) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od ushićenja?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste smirenje (passadhi).”
(6) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od smirenja?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste sreća (sukha).”
(7) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od sreće?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste koncentracija (samādhi).”
(8) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od koncentracije?”
“Ānanda, svrha i korist od koncentracije jeste znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu
(yathābhūtañāṇadassana).”
(9) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od znanja i viđenja stvari kakve
zaista jesu?”
“Ānanda, svrha i korist od znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu otrežnjenje (nibbidā)
i hlađenje strasti (virāga).”
(10) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od otrežnjenja i hlađenja
strasti?”
“Ānanda, svrha i korist od otrežnjenja i hlađenja strasti jeste znanje i viđenje
oslobođenja (vimuttiñāṇadassana).

Tako, Ānanda, svrha i korist od vrline jeste odsustvo kajanja; svrha i korist od odsustva
kajanja jeste radost; svrha i korist od radosti jeste ushićenje; svrha i korist od ushićenja jeste smirenje; svrha i korist od ushićenja jeste sreća; svrha i korist od ushićenja jeste koncentracija; svrha i korist od koncentracije jeste znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu; svrha i korist od znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu otrežnjenje i hlađenje strasti; a svrha i korist od otrežnjenja i hlađenja strasti jeste znanje i viđenje oslobođenja. Tako, Ānanda, postupci vođeni vrlinom malo-pomalo vode do najvišega.”

2. Bez napora volje (Ćetanākaraṇīya sutta, AN 10:2)

(1-2) “Monasi, onome ko postupa u skladu sa vrlinom nije potreban voljni napor: ‘Neka
u meni nema kajanja’. Prirodno je da nema kajanja u onome ko je čestit, čiji postupci su čestiti.
(3) Onome ko se ne kaje nije potreban voljni napor: ‘Nek se u meni javi radost’. Prirodno je da se radost javi u onome ko se ne kaje.
(4) Onome ko je radostan nije potreban voljni napor: ‘Nek se u meni javi ushićenje’. Prirodno je da se ushićenje javi u onome ko je radostan.
(5) Onome ko je ushićen nije potreban voljni napor: ‘Nek moje telo bude mirno’. Prirodno je da telo onoga ko je ushićen bude mirno.
(6) Onome čije je telo mirno nije potreban voljni napor: ‘Neka osetim sreću’. Prirodno je da onaj ko je smiren oseti sreću.
(7) Onome ko je srećan nije potreban voljni napor: ‘Nek moj um bude skoncentrisan’. Prirodno je da um onoga ko je srećan bude koncentrisan.
(8) Onome čiji je um koncentrisan nije potreban voljni napor: ‘Neka znam i vidim stvari kakve zaista jesu’. Prirodno je da onaj čiji je um koncentrisan zna i vidi stvari kakve zaista jesu.
(9) Onome ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu nije potreban voljni napor: ‘Neka budem otrežnjen i smirenih strasti’. Prirodno je da onaj ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu bude otrežnjen i smirenih strasti.
(10) Onome ko je otrežnjen i smirenih strasti nije potreban voljni napor: ‘Neka dosegnem znanje i viđenje oslobođenja’. Prirodno je da onaj ko je otrežnjen i smirenih strasti dosegne znanje i viđenje oslobođenja.

Tako, monasi, znanje i viđenje oslobođenja jeste cilj i korist otrežnjenja i smirenja strasti; otrežnjenje i smirenje strasti jeste cilj i korist znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu; znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu jeste cilj i korist koncentracije; koncentracija jeste cilj i korist sreće; sreća jeste cilj i korist telesnog mira; telesni mir jeste cilj i svrha ushićenja; ushićenje jeste cilj i korist odsustva kajanja; odsustvo kajanje jeste cilj i korist postupanja u skladu sa vrlinom.

Tako, monasi, jedan se stupanj pretapa u naredni, jedan stupanj vodi do narednog, kako bi se sa jedne obale prešlo na suprotnu.”

——————

patićća-samuppāda / uslovljeni nastanak = kauzalni sled nastanka patnje

Usled neznanja (aviđđa), koje se definiše kao nepoznavanje četiri plemenite istine, čovek telom, govorom i mislima čini voljne postupke (kamma), i to korisne i štetne. Ovi kammički postupci ponavljanjem postaju obrasci u našem umu (sankhara), te kao takvi utiču na
formiranje stanja svesti (viññāna) – najpre kao preporađajuće svesti u trenutku začeća novog bića, a kasnije kao pasivnih stanja svesti što nastaju kao rezultat našših postupaka tokom života. Zajedno sa svešću nastaje i mentalno-materijalni sklop (nāma-rūpa), psihofizički organizam opremljen sa šest čula (salāyatana). Od njih su pet fizičkih, a šesti je um, kao čulo kojim registrujemo mentalne fenomene. Putem tih čula uspostavlja se kontakt (phassa) između svesti i odgovarajućih objekata oko nas i u nama, a ti kontakti opet uslovljavaju nastanak osećaja (vedana). Ove karike od svesti do osećaja predstavljaju proizvod prošlih postupaka, kamme, dakle uzročne faze koju reprezentuju neznanje i mentalni obrasci.

Sa sledećom karikom počinje kammički aktivna faza sadašnjeg života, a ona je zapravo osnova za nastanak nove egzistencije u budućnosti. Uslovljena osećajem, javlja se žudnja (tanhā) i ovu činjenicu Buda je formulisao kao drugu plemenitu istinu, nastanak patnje. Kada ta žudnja dovoljno ojača, podstiče nastanak vezivanja (upādāna), koje nas ponovo nagoni da činimo voljne postupke i time stvaramo klicu nove egzistencije (bhava). Ta nova egzistencija počinje rođenjem (đāti), a ono neizbežno vodi starenju i smrti (đarā-marana) … jadu, naricanju, bolu, žalosti i očajanju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Sa druge strane, u gornje dve sutte izložen je put koji vodi na drugu stranu, ka oslobađanju od patnje i zato se ovaj kauzalni sled naziva transcendentni uslovljeni nastanak = lokuttara patićća-samuppāda.

Evo razjašnjenja dva od njegovih elemenata:
pīti = ushićenje, sreća, radost, oduševljenje = intenzivno interesovanje – suprotno je “dosada”. Njegova funkcija je da osveži i obraduje um, poput svežeg povetarca u sparan letnji dan. Pošto ima u sebi i elemenat radosti, direktno je suprotan zlovolji, besu (dosa).

pīti / sukkha
pīti = 4. sastojak bića = mentalni obrasci (sankhāra) = naša reakcija na podražaj čula
sukkha = 2. sastojak bića = osećaj (vedana)

Probuđenje je prirodan proces, jedno stanje vodi do drugog. Nema potrebe za namerom: “Hoću da budem srećan”. Dovoljno je da se pobrinemo za uslove koji rezultiraju srećom = zakon kauzalnosti, uzročnosti.

Zato se fokusiramo na svoju vrlinu i time pokrećemo čitav mehanizam oslobođenja. Ovo je u duhu “ehi passiko“, “dodi i vidi”. Daleko od toga da napor nije potreban, ali sada znamo na šta treba da ga usmerimo. U postavljanje dobre osnove za građevinu koju hoćemo da izgradimo. lz ovih sutta vidimo da je sreća uslov za probuđenje, a ne obrnuto, kao sto se obično misli: “Treba da budem probuđen, da bih bio srećan.”

Kojoj se meditaciji posvetiti?

Reč “meditacija” danas je svuda oko nas i njeno značenje postaje sve neodređenije. Sa druge strane, bombaruju nas pozivima na različite kurseve meditacije, uz obećanja koja u najmanju ruku zvuče suviše dobro da bi bila istinita. Zato nije loše imati određene kriterijume za odabir sigurnog i efikasnog metoda meditacije:

1. Učitelj ili instruktor je sam mirna i prijateljski nastrojena osoba. On sam je živi primer toga što govori, odnosno efekata meditacije koju podučava.

2. Učitelj ne tvrdi da poseduje nekakve specijalne, natprirodne moći, niti da će vam on promeniti život. Vaš sopstveni rad jedino može da vas promeni, nadajmo se nabolje.

3. Učitelj na vaša pitanja vezana za meditaciju odgovara strpljivo i na jasan način, kroz primere i objašnjenja releveantne za postavljeno pitanje. Ne odgovara raznim “zen paradoksima”, tj. doskočicama ili “dubokoumnim” frazama u kojima su reči “mistika” i “energija” nezaobilazne u svakoj drugoj rečenici. Takođe, ne ismeva vas ili potcenjuje zbog toga što ste pitali.

4. Osećate se bolje nego ranije, zahvaljujući meditaciji koju radite, što znači da se češće osmehujete nego što se mrštite, da razmišljate jasnije i jasnije vidite situacije u kojima se nalazite, kao i odluke koje u njima treba da donesete.

Meditacija nema veze sa harizmatičnim učiteljima ili moćnim guruima. Ona ima veze sa tim da provedete određeno vreme u tišini, sami sa sobom, izgrađujući tako mir sa samim sobom. Kako se taj mir razvija, sve više ostavljate za sobom neveselu prošlost i sve više ste u sadašnjem trenutku, radosni zbog stvari i ljudi koje susrećete i zbog onoga što činite.

Pre svega, jedna od najvažnijih koristi od meditacije je što vas čini emocionalno nezavisnim. Vaša sreća ne zavisi od bilo kakve posebne osobe, stvari ili situacije. Srećni ste jednostavno zato što ste odlučili da budete srećni i tako se ponašate. Na taj način ste u pravoj poziciji da živite punoću života, da podarite radost sebi, ali isto tako i drugima.