Pavle o zlu i vlasti

Otvorim danas Novi zavet, poslanicu apostola Pavla Rimljanima i pročitam divnu rečenicu: “Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.” (12:21) Nešto slično onome što kaže Buda ovim rečima: “Mržnjom se mržnja zaista nikad ne smiruje, / mržnja se nemržnjom smiruje; to je zakon večni.”

Zaintrigiran, nastavim dalje da čitam kad ono već u sledećoj strofi apostol Pavle nam kaže: “Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene. Tako koji se suproti vlasti, suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće grijeh na sebe”. (13:1-2)

I tu malo ostanem zbunjen :(((

Šta je zapravo pisac hteo da kaže, naročito stihovima 13:1-7, gde nam ne poručuje samo da se treba apsolutno pokoravati svakoj vlasti, već da ta vlast ima božanski pečat, tj. da je od boga postavljena, te je pobuna protiv vlasti ujedno i pobuna protiv boga!?

Krenem onda da čeprkam i malo-pomalo otkrijem da je “Rimljanima 13”, kako je šifrovani naziv za ovo poglavlje poslanice, bio zaista tvrd orah za mnoge tumače. A njihova glavna dilema kroz istoriju bila je zagovara li apostol Pavle apsolutno pokoravanje bilo kojoj vrsti vlasti ili njegove reči imaju neki dublji/drugačiji smisao. Oni koji su se priklanjali prvom stavu su razloge za njegovo povlađivanje vlasti nalazili u istorijskim okolnostima. Podsećali su da je imperator Klaudije između 41. i 49. godine proterao jevrejske hrišćane iz Rima, jer su propovedali o Hristu. Zato pragmatični apostol Pavle, pišući poslanicu desetak godina kasnije, savetuje sabraći da mnogo ne “talasaju”. Drugi tumači su značenje ključnog grčkog termina “exousia” proširili sa zemaljske i na nebesku vlast, kojoj se naravno treba apsolutno pokoravati, pogotovo ako vladar tog neba pripada vašoj religiji. Treći su posumnjali da su ti stihovi podmetnuti, naknadno ubačeni i eto nama još jedne od mnogih teorija zavere. A četvrti su u svemu videli prikrivenu ironiju i zapravo sprdanje Pavlovo sa moćnim rimskim imperatorom Neronom.

Elem, polemika o ovim njegovim rečima ima zaista bogatu istoriju, što nije ni čudo s obzirom da je kao stvorena za različite zloupotrebe. Jedna od takvih je recimo Luterovo opravdavanje, upravo ovim citatom, nasilja nad pobunjenim seljacima u njegovom spisu “Protiv pljačkaških i ubilačkih hordi seljaka”. Bilo je to u vreme velike pobune seljaka 1524-1526, najvećeg narodnog revolta u Evropi do francuske revolucije 1789. Kako se buna okončala? Mislim da pretpostavljate. “Od boga postavljena” vlast je pobila između sto i trista hiljada ljudi, a ko je preživeo, bolje da nije, jer su ga dokusurile glad i boleštine. Ironija je da su Luterovi argumenti u pobuni protiv dva najveća autoriteta onoga vremena: pape i vladara Svetog rimskog carstva sigurno bili makar delom snažna ideološka potpora i inspiracija seljacima da dignu ustanak. Međutim, “ideolog” je, uplašen količinom nasilja i u suštini konzervativan, stao na stranu vladara i opravdao samo jedno nasilje, nasilje vlasti, ali ne i nasilje obespravljenih. Uz naravno ogradu da tamo gde je vlast preterala sa nasiljem, bog će joj suditi. Teško li je njima! Interesantno je da Kalvin, nešto kasnije, u “Institucijama hrišćanske religije” (1536) zastupa suprotan stav, da ne smemo negovati ropsku poslušnost prema ugnjetačima.

Kao što je i red, svako je koristio ove Pavlove reči onako kako mu je najviše odgovaralo. Tako se njima često opravdavala apsolutna vlast bilo koje vrste, crnačko ropstvo i bela dominacija u Americi ili aparthejd u Južnoj Africi. Sve dok nismo stigli i do najnovijih (zlo)upotrebljivača Pavla, kakav je sada već bivši američki državni tužilac Džef Sešons. Sredinom ove godine je Trampovu politiku odvajanja imigranske dece od roditelja na granici opravdavao ovim rečima: “Citiraću vam apostola Pavla i njegovu jasnu i mudru zapovest u Poslanici Rimljanima, glava 13, da se poštuju zakoni koje donosi vlada, jer ju je postavio bog u ime reda i poretka”. Na šta se njegova koleginica, portparolka Bele kuće Sara Senders nadovezala: “Sprovoditi zakone je vrlo biblijski.” Jel? Još kad bismo se saglasili koje zakone. Mislila je, rekao bih, na onog ko ima veću batinu.

Na kraju, ostalo mi je samo da zaključim da ne znam šta je Pavle hteo da kaže stihovima 1-7 u 13. glavi svoje poslanice, ali da je zabrljao jeste, jer je apsolutistima i porobljivačima svih vrsta dao sjajan šlagvort. Umesto ovih, mnogo mi se više sviđaju njegove reči dve strofe niže, kada lepo i jasno iznosi jednu od verzija zlatnog pravila (i time protivreči sebi od malopre): “Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s