Šta su to tri utočišta?

U Pali kanonu se često govori o uzimanju tri utočišta: u Budi kao učitelju i vodiču; u Dhammi, njegovom učenju, kao mapi puta; i u Sanghi, zajednici njegovih probuđenih učenika, kao našoj inspiraciji na tom putovanju.

To konkretno znači da u životu imamo pouzdan orijentir. Recimo, koje stvari kod sebe da razvijamo, negujemo, a koje da iskorenimo. Tada se možemo zapitati, koje je kvalitete Buda hvalio (darežljivost, vrlina, strpljenje, mudrost, odlučnost, svesnost itd.), a na koje je upozoravao (pohlepa, ljubomora, zadrtost, zaslepljenost čulnim zadovoljstvima, rastresenost itd.)? Kad smo to razlučili, pokušavamo malo pomalo da svoj karakter menjamo ponavljajući jednu vrstu postupaka i odustajući od druge vrste. Tako postepeno postajemo nalik Budi.

Pri tome nam naravno pomaže Dhamma, njegovo učenje, jer je reč o vrlo detaljnom objašnjenju šta i kako treba da vežbamo. A kada nam ponestane energije, jer naravno u životu nas mnoge stvari odvlače od puta i neprekidna je borba da li krenuti pravo, levo, desno ili natrag, vrlo lako se zapitamo: da li sve to ima smisla, da li je taj put uopšte za ljude ili za neka specijalna bića, koje mi svakako nismo. Dakle, lako je obeshrabriti se. E tu nam veliku pomoć, zaštitu, utočište predstavljaju drugi ljudi, koji su išli i idu istim putem kojim i mi. Sve njih smatramo Sanghom, što u prevodu znači “zajednica”.

To može biti naša prijateljica koja redovno meditira pola sata i pomislimo: čekaj, ako uz sve obaveze ona može, mogu i ja! Ili otvorimo budistički kanon i pročitamo stihove nekih od Budinih sledbenika iz prošlosti koji su opisali svoju borbu sa mentalnim barijerama, vrlo sličnu našoj. Nekada na vrlo dramatičan način. Tako čitamo o devojci Sihi (Lea), kćeri slavnog vojskovođe Siha-senapati iz grada Vesalija, čije se obraćenje i istup iz verske zajednice đaina Natapute ističe kao jedan od najlepših primera Budinog liberalizma i antifanatičnog stava prema drugim verskim i filozofskim zajednicama i školama. Povod Sihine prvobitne odluke da pristupi prosjačkom redu bio je jedan Budin razgovor sa učenikom Sāriputtom, koji je slučajno čula. Duhovni napori su joj dugo vremena ostali bezuspešni. Tako Siha kaže:

Lakoumna i podatna besomučnim strastima
pre sam živela u zanosu neobuzdanih prohteva,
preplavljena bujicom požude, zanesena strujom sretnih snova.

Ophrvana razbešnelom ćudi, kako da doprem do smirenja duha?
Izmoždena, požutela, oronula,
vukla sam se sedam godina, ophrvana jadom.

Ni po danu ni po noći nije bilo časa sreće.
Konačno sam s konopom u ruci otišla u gustu šumu.
Bolje da se sama obesim nego da živim nedostojno.

Čvrstu sam omču zapela za ogranak stabla
i proturila glavu kroz otvor – tad mi se duh oslobodi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s