Hajdemo u planine

Taunggyi

Okolo naokolo, stigosmo konačno i do krajnjeg odredišta – Taunggyi (Taunđi), a onda tu odmah pored njega, na jedno 5-6 kilometara u šumi je i Šan budistički univerzitet. Taunggyi je inače čuven po tome što u njemu za prosečnog, a bogami i natprosečnog turistu nema ništa da se vidi. Ali pošto sam ja došao škole, a ne turizma radi, odradiće mi posao.

On je i glavni grad savezne države Šan, prostorno najveće administrativne oblasti u zemlji,. Dobila je ime po većinskom narodu koji u njoj živi, a geografski se radi o platou (oko 1000 metara nadmorske visine u proseku) ispresecanom brdima, koja na severu i jugu prelaze u ozbiljnije planine. Otuda je ovde trenutno temperatura mnogo ugodnija (oko 25 stepeni) u odnosu na Yangon (i do 40 stepeni). Oblast je uglavnom poljoprivredna, a od turističkih atrakcija najveća je Inle jezero, karakteristično po Intha narodu koji živi u plutajućim ostrvima, uglavnom od ribarstva. Oni su usavršili specifičan način veslanja, ni manje ni više nego nogom!

Inle jezero je plitko, ali drugo po veličini u Burmi, sa svojih 23 km u dužinu i 11 km u širinu. Druga atrakcija je su ogromne Pindaya pećine, koje je voda izdubila u krečnjačkim stenama. U njih je smešteno 6226 Budinih kipova. To možda izgleda mnogo, ali Mjanmarci su generalno vrlo posvećeni ljudi, što se najbolje vidi kada putujete nekim krajem i malo-malo na vrh brda neka pagoda. Ima ih na sve strane.

Šan zastava, ista kao burmanska, samo što umesto bele petokrake ima mesečev disk

E kad smo sve ovo saznali, red je da saznamo i ko su ti Šanovci. Reč je o jednoj od preko 130 etničkih zajednica koje danas žive u Mjanmaru. Dakle Jugoslavija je po etničkom sastavu bila malo dete za Mjanmar, pa se opet raspala po etničkim šavovima. Zato me brine da i ovde može biti velikih problema kako se demokratija i „demokratija“ budu razvijale. O nekim od najvećih naroda ovde ću napraviti poseban post čim postignem. Dakle, po veličini Šanovci su odmah iza najmnogobrojnijeg naroda, a to su naravno Burmanci. No, disproporcija je vrlo uočljiva. Dok Burmanci čine 68% ukupne populacije, Šanovaca je svega 9%. Ostalih je još manje. Nesrazmera na stranu, Šanovci iako malobrojni, prilično su drčni i duga je istorija njihovih sukoba sa Burmancima od sticanja nezavisnosti. Tako neke delove ove savezne države ni danas ne kontroliše centralna, burmanska vlast. To umesto njih čine različite lokalne vojne formacije, a jedna od njih je i paramilitarna vojska Šan države. Bez brige, ja sam izvan tog područja. Ako se eventualno situacija na frontu promeni, javljam čim pre.

Ova oblast poznata je po bogatim rudnicima rubina i kvalitetnom tikovom drvetu (ne bi Englezi džabe ovde ginuli tokom svoje vladavine duge celih 150 godina). Ali glavni eksport je jedna mnogo delikatnija supstanca. Naime, na samom istoku, na tromeđi Mjanmara, Laosa i Tajlanda nalazi se čuveni zlatni trougao, odnosno svetska fabrika opijuma i heroina. E tu sve pod kontrolom drže lokalni šerifi, sa svojim privatnim vojskama, koje broje i do hiljadu dugih cevi. Nisam baš siguran da ću obilaziti taj deo. Ne znam zašto, ali nekako me srce ne vuče. Ima komaraca, čujem

Jedna od Pindaya pećina

Šanovci inače sebe nazivaju Tai, a Šan ih zovu Burmanci po tome kako oni izgovaraju naziv Siam, što je nekadašnje ime za Tajland. Razlog je to što su Šanovci etnički, kulturno i jezički vrlo bliski Tajlanđanima (međusobno mogu da se sporazumeju, dok su šan i burmanski potpuno različita grupa jezika). Ta srodnost se dalje proteže i na Laos i Junan, južnu kinesku provinciju, odakle izvorno dolazi većina ljudi koji danas nastanjuju ove krajeve. Eto, braća se udružila i valjaju li valjaju. No ima tu verovatno i drugih igrača, čim biznis tako lepo ide.

Stanovništvo Šan pokrajine čini deset glavnih etničkih grupa. Ako vam se zalomi kao pitaje na kvizu, evo da se ne obrukate: Šan, Pa-o, Intha, Lahu, Lisu, Taungyo, Danu, Ta’ang, Ahka i Đinghpaw (Kačin). Rečju, bratstvo-jedinstvo u fulu. Uglavnom su theravada budisti, njih preko 80%. U vreme britanske vlasti, američki protestantski misionari su obavili dobar posao, tako da ih je 10% preobraćeno u hrišćanstvo. Regrutovali su ih najviše među raznim planinskim plemenima koje su praktikovale animizam. Takvih je danas ostalo nekih 7%, a slede muslimani sa 1% i tako dalje.

Evo gore i tradicionalne Šan nošnje. Muškarci su inače nekada umesto tradicionalne burmanske suknje, koja se zove long-đi, (to će vam trebati kad rešavate ukrštene) nosili široke pantalone. Ali onda su izgleda shvatili da na vrućini ventilacija kod Burmanaca bolje radi, pa se priklonili boljem rešenju, tako da se muške skunje prodaju kao alva. Imam jednu kod kuće od prošle posete, ali nisam je poneo ovaj put. Možda dogodine, kad postanem prava Burmanka.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s