Ključni budistički pojmovi: sati

Pojam sati (sansk. smṛti) ima kao engleske ekvivalente obično mindfulness ili awareness, dok ga na srpski možemo prevesti sa svesnost, pažljivost, prisutnost. Reč je o kvalitetu uma koji u ranom budizmu ima ključnu ulogu u razumevanju, a onda i primeni Budinog puta oslobađanja od patnje. Otuda je veoma važno da do kraja razumemo njegovo kompleksno značenje, kao i relacije prema drugim mentalnim kvalitetima, jer samo tada će i naša praksa ići u pravom smeru.

Ako krenemo od etimologije, možemo reći da je imenica sati u vezi sa glagolom sarati, “setiti se”. Na tu vezu nas upućuje i način na koji se sati opisuje u govorima. Tako se za učenika koji je odmakao na duhovnom putu kaže:

“Ima svesnost; poseduje najvišu svesnost i veštinu; seća se i zna šta je radio nekad davno i šta je govorio nekad davno.” (Satimā hoti, paramena satinepakkena samannāgato, ćirakatampi ćirabhāsitampi saritā anussaritā.) (MN 53:16)

Ovaj opis nas podseća na jednog od najistaknutijih Budinih učenika, koji su ovaj kvalitet razvio do savršenstva. To je bio njegov lični pratilac Ānanda, za kojeg se tvrdi da je zapamtio svaki govor koji je Buda u njegovom prisustvu izgovorio. Kasnije je ih je i odrecitovao na prvom budističkom saboru, tri meseca posle Budine smrti.

Ovakva konotacija pojma sati naročito dolazi do izražaja u određenom tipu budističke meditacije, a to je podsećanje (anussati), što bismo drugačije mogli prevesti kao kontemplacija. Reč je o vežbi kad se podsećamo određenih stvari koje će nas nadahnuti i usmeriti naše postupke. U Pali kanonu se obično navodi šest takvih stvari: Buda (buddhanussati), Dhamma, Sangha, naša dobra dela, naša darežljivost i božanstva. (AN 6:10)

Odnos između ova dva aspekta pojma sati – sećanje i svesnost – može se formulisati ovako: pomna pažljivost u odnosu na sadržaje iskustva uslov je da se kasnije precizno setimo onoga što je bilo. I to nam je svima očigledno i svakodnevnog iskustva. Događaji u kojima je naša pažnja izoštrena, recimo u nekom opasnoj situaciji, urezani su duboko u naše pamćenje.

U kontekstu meditacije svesnosti (satipaṭṭhana) sati naravno nema ulogu prisećanja prošlih događaja, već svesnosti sadašnjeg trenutka. Ali i tu je vidljiva veza sa sećanjem, jer samo zahvaljujući prisustvu sati meditant uspeva da ne zaboravi na ono što je tako lako zaboraviti, a to je – sadašnji trenutak.

U analizi značenja pojma sati može nam pomoći i ako razmotrimo njegovu poziciju u različitim listama glavnih tehničkih pojmova Dhamme. Naravno, znamo da je sati pretposlednji član plemenitog osmostrukog puta i to kao sammā sati, ispravna svesnost. Prethodi joj ispravan napor (sammā vāyāma), a sledi ispravna koncentracija (sammā samādhi). Na tom mestu, ona zapravo blisko sarađuje sa svojim prethodnikom, naporom ili energijom, jer jedan od važnih metoda ispravnog napora jeste i stražarenje na vratima čula (indriya saṃvara), kako um ne bi bio zaveden onim što do njega stiže kroz čula. A ko je stražar? Pa upravo sati. Tako svesnost pomaže da ne nastanu nepovoljna stanja uma, baš kao što u vezi sa ispravnom koncentracijom stabilna svesnost predstavlja čvrstu osnovu za dostizanje dubljih nivoa fokusiranosti uma (đhāna). Ono što ih razlikuje jeste širina ugla posmatranja. Tako koncentracija predstavlja unapređivanje selektivne funkcije uma, tako što se sužava polje pažnje, dok sati sa svoje strane predstavlja unapređivanje sposobnosti održavanja pažnje, kroz širenje njenog polja. Kako to kaže Bhante Gunarata: „Koncentracija je isključujuća. Ona uzima neki predmet i ignoriše sve drugo. Svesnost je uključujuća. Ona iskoračuje dalje od fokusa pažnje i posmatra iz šireg ugla.“ Zanimljivo je da su neurolozi povezali ova dva tipa mentalnog rada sa dva različita kortikalna kontrolna mehanizma u našem mozgu.

Naredna lista (zapravo dve, identične) koju možemo iskoristiti jeste ona pet sposobnosti (indriya), odnosno pet snaga (bāla). Ovde sati zauzima centralno mesto, jer ima ulogu da nadgleda i balansira ostale elemente, tako što će na vreme signalizirati njihov prevelik ili premali intenzitet. Ova središnja pozicija između energije (ili napora) i koncentracije nas podseća na prethodnu listu. Tu sati takođe ima središnje mesto među poslednja tri elementa puta, a koji se direktno tiču mentalnog vežbanja. Šira primena svesnosti naravno obuhvata i ostale delove osmostrukog puta, a ne samo ove poslednje, jer je svakom od njih neophodna njena posmatračka funkcija. Pomenimo da se ovi odnosi zadržavaju i u „refrenu“ ključnog Budinog govora o negovanju svesnosti, u Satipaṭṭhāna sutti. Tamo Učitelj kaže: „Tako, monasi, monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv (ātāpī), s jasnim razumevanjem (sampađāno) i svestan (satimā), odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.“ I ovde vidimo da je svesnost smeštena između energije, tj. marljivosti, s jedne strane, i koncentracije, u ovom slučaju u značenju stabilnosti, sa druge, koja je predstavljena sintagmom o odsustvu gramzivosti i odbojnosti. Sve to nam ukazuje na prirodan proces razvijanja svesnosti ,koja u početku zahteva određen stepen energije, kako bi se oduprla nečistoćama uma. Kada jednom osnaži i nečistoće je više ne remete u znatnijoj meri, sati prirodno vodi do stanja povećanje koncentracije i stabilnosti uma.

Isto tako, instrukcije date u Satipaṭṭhāna sutti nikada ne upu’uju meditanta da se aktivno upliće u ono što se događa u umu. Ako se mentalna prepreka javi, zadatak satipaṭṭhāna kontemplacije je da zna da se ta prepreka pojavila, da uoči šta je dovelo do njezinog javljanja i isto tako da proceni šta će dovesti do njezinog nestanka. Posle toga, aktivna intervencija nije više domen satipaṭṭhāne, već se pre nalazi u domenu ispravnog napora (sammā vāyāma). Upravo ovaj preliminarni korak mirne procene situacije, bez momentalne reakcije, omogućuje nam da načinimo ispravan, a ne pogrešan korak. Nekada, samo ovo tiho i nereaktivno posmatranje je dovoljno da se nečistoća uma umiri. Ali ono što je ovde važno zapamtiti jeste da sati nema ulogu da menja iskustvo, već da ga produbi.

I na kraju, pomenimo i treću listu u kojoj figurira svesnost, a to je sedam elemenata probuđenja. Ovde ona zauzima početnu poziciju, što ne iznenađuje ako znamo da je svesnost osnova svih ostalih kvaliteta uma koji donose probuđenje. Kako nam kaže Ānāpānasati sutta, elementi probuđenja nastaju jedan na osnovu drugog, pa tako istraživanje pojava može nastati jedino kada prethodno postoji čvrsto uspostavljena svesnost: „Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu – tada se u njemu ustaljuje nepomućena svesnost. A kada god je u njemu ustaljena nepomućena svesnost – tada se u monahu začinje svesnost kao element probuđenja… Živeći svestan na taj način, monah ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna. A kad god, živeći tako svestan, monah istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna – tada se u monahu začinje istraživanje pojava kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.“

Na kraju, možemo zaključiti da kao i u slučaju niza drugih ključnih budističkih termina kao što su dhamma, kamma ili dukkha, odabrani pojam „svesnost“ nikako ne pokriva širok spektar značenja koje sati u Budinom vokabularu ima. Jednostavan razlog za to je da taj spektar jednostavno nije moguće pokriti jednom rečju, već samo nizom referenci koje bi u upućenom čitaocu odabrani prevod trebalo da asocira. A da bi nas asocirao, naravno moramo dublje proučavati ono što je sadržano u suttama, ali i u našem direktnom iskustvu oplemenjivanja uma.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s