Tri (tačnije četiri) puta

Većina Indijaca danas su sledbenici hinduizma, iako ima i muslimana, sikha, budista i đaina, kao i pripadnika drugih manjinskih religija. Međutim, u vreme kada se đainizam razvijao (V-VI vek pre n.e.) postojao je uglavnom raznorodan, i ponekad kontradiktoran, skup verovanja i praksi koji će se kasnije uobličiti u ono što danas zovemo hinduizmom. Hinduizam se razvijao postepeno, kroz nekoliko istorijskih faza, tokom kojih su se pojavljivale nove prakse i verovanja, a stare čuvane ili modifikovane. Tri najvažnije istorijske faze u razvoju hinduizma – i razlog za složenu i ponekad protivrečnu raznolikost praksi unutar ove tradicije – kasnije su profilisane kao „tri puta“ ili trimārga: karmamārga („put dela“), đñānamārga („put znanja“) i bhaktimārga („put predanosti“). Postoji takođe četvrti uticajni, panindijski pokret u istoriji potkontinenta, koji nije uključen u ovu shemu, a to je – tantra.

Đainizam i budizam su trpeli uticaje ova četiri religijsko-istorijska pravca, kao što su i sami uticali na njih. Obe ove religije uspostavljene su pošto je „put dela“ već bio utemeljen (ali se još uvek menjao), a „put znanja“ još bio u nastajanju. I dok je „put dela“ bio okrenut životu i svetu, „put znanja“ je odbacivao život u ovom svetu kao uzrok neizbežne patnje i kao nešto od čega se treba okrenuti. Međutim, hinduistički askete „puta znanja“ nisu odbacivali toliko mnogo verovanja i praksi „puta dela“ kao što su to činili đainski i budistički askete. Tako su se samo đainizam i budizam razvili kao posebne religije tokom ovog perioda. Ove dve religije su potom na različite načine odgovorile na kasniji razvoj devocionalnih i tantričkih tradicija. Sa pojavom „puta predanosti“ u hinduizmu, pojavila se nova i više devocionalno usmerena forma budizma – mahayāna budizam, koja se u znatnoj meri udaljila od prethodne forme budizma i potom postepeno proširila po čitavoj istočnoj Aziji. Takođe, sa pojavom hindu tantre, takođe se razvio tantrički budizam – vađrayāna budizam, koji takođe ima značajne razlike u odnosu na sve druge prethodne forme budizma i potom se proširio na centralnu Aziju, kao i na oblasti i države u Himalajima. Đainizam je, sa druge strane, ostao vezan isključivo za Indiju. On je takođe ostao jedinstveniji u svojim verovanjima i praksama. uprkos podeli na dve glavne škole i stvaranju velikog korpusa narativne književnosti tokom kasnijeg perioda.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s