Oči pune ljubavi

Vežba: Ove nedelje pokušaj da na stvari i ljude gledaš očima ljubavi. Ujedno, uoči svaku promenu koja se desi sa tvojim očima, licem, srcem/umom, vidnim poljem i fokusom kada se setiš da gledaš sa očima ljubavi.

PODSETI SEBE
Izreži iz časopisa ili nacrtaj oči, možda oči gde su zenice u obliku srca. Stavi ih na različita mesta po kući, možda na ogledalo u kupatilu, na frižider, na unutrašnju stranu ulaznih vrata.

OTKRIĆA
Znamo kako da koristimo oči ljubavi kada se zaljubimo, kada vidimo bebu ili mladunče životinje. Ali zašto oči ljubavi ne koristimo češće? Sa ovakvom praksom otkrivamo da naš uobičajeni način gledanja na stvari nije s ljubavlju. Ili je neutralan ili je pomalo negativan i kritički. Uđemo u sobu i prvo što primetimo je da treba usisati tepih. Ili se javljamo članu porodice ujutro i umesto da zastanemo i pogledamo ga u oči s ljubavlju, samo projurimo izbegavajući da nam se oči sretnu. Možda promrmljamo: „Ostalo ti je malo sapunice oko ušiju“ ili „Zar ćeš to da obučeš danas!?“

Možda volimo jedno drugo, ali zaboravljamo da to pokažemo očima. Ljudi se često osećaju lagodnije i, što je zanimljivo, intimnije kada komuniciraju indirektno, preko telefona ili mejlom. Čula sam jednog tinejdžera kako govori da kada ima da kaže svojoj devojci nešto neprijatno, radije će joj poslati SMS i sačekati njezin odgovor, nego što bi direktno o tome sa njom porazgovarao. Kaže: „Nekada je teško pričati oči u oči“. Bliskost je ono što priželjkujemo, ali isto vreme zbog nečega čini da se nelagodno osećamo. (Da li zbog toga umu tako često izmakne sadašnji trenutak dok meditiramo? Ima li previše prisustva u sadašnjem trenutku?)

Kada neko pokuša da na svet gleda očima ljubavi, kasnije kaže da uočava promenu u načinu na koji vidi stvari i druge ljude. Fokus obično postaje izoštreniji i uočava do tada neuočene detalje, kao da gleda kroz uveličavajuće staklo. Kod drugih je pak suprotno, pogled im postaje mekši i pomalo zamućen. Vidno polje se može menjati, postajati uže ili šire. Korišćenje očiju ljubavi čini se da nam smekša crte lica i donese blagi osmeh na usne. Naše srce/um se otvore, a kritičke opake splasnu.

DUBLJE LEKCIJE
Postoji čitav spektar različitih „očiju“ koje koristimo, od besnih očiju, preko kritičkih očiju, bezličnih očiju, posvećenih očiju, blagih očiju, sve do očiju ljubavi. To kakve ćemo oči odabrati obojiće našu percepciju sveta, promeniti ga od neprijateljskog u prijatno mesto. Bića koja gledamo osetljiva su na to koje oči koristimo. To za koje smo se odlučili uticaće na našu sreću i na sreću bića koja gledamo. Poznavati sebe u stvari je isto što i znati kojom vrstom očiju gledamo i biti u stanju da ih na pravi način koristimo.

U budističkom učenju je opisano pet vrsta očiju. Prvo je ljudsko oko. Ovo „oko“ nam daje onu sliku koju mi istrajno smatramo kompletnom i istinitom, iako vidljiva svetlost koju opažamo predstavlja tek deo kompletnog elektromagnetnog spektra. Insekti i druge životinje opažaju svetlosne pojave i obrasce koje mi nismo u stanju da vidimo. Drugo „oko“ je duhovno oko, koja gleda naniže, kao sa neba, i vidi čovečanstvo u neprekidnom toku stvaranja. Ponekad imamo priliku da vidimo tim drugim okom, na primer kada meditiramo ili kada gledamo kroz teleskop, jer tada vidimo nagoveštaj našeg pravog mesta u ovom univerzumu, kao male i kratke varnice u tom nepregledu vremena i promena.

Treće „oko“ se naziva oko mudrosti. Kada bismo bili u stanju da vidimo molekule koji čine naše „sopstvo“, videli bismo sebe kao deliće energije što tumaraju praznim prostorom, okruženi drugim privremenim jezgrima energije u praznom prostoru koji nema ni početka ni kraja. Kada smo u stanju da umirimo um kroz meditaciju i onda pogledamo u sebe kako bismo pronašli direktan dokaz „sopstva“, sve što možemo da nađemo su delići senzacija, toplina i hladnoća, pritisak i kretanje (to je zapravo grupa senzacija koje kao da se odigravaju u jednom nizu), plus senzacije u umu koje nazivamo „misli“ i senzacije u telu koje nazivamo „emocije“. Kada se misli stišaju, makar na kratko, „lepilo“ koje drži na okupu to klupko senzacija se rastvara i možemo da vidimo sopstvo onakvo kakvo jeste, kao masu senzacije koje plutaju u praznom prostoru.

Četvrto „oko“ se naziva dhamma oko. Ono vidi sve pojave, svaka od njih jedinstvena i dragocena, kako izranjaju iz praznine, postoje neko vreme i potom se ponovo u njoj rastvore. Onaj ko vidi takvim okom se naziva svecem ili bodhisattom – onim ko saoseća sa svima koji nepotrebno pate i motivisan je da im pomogne.

Peto „oko“ jeste Buda oko. Ono kombinuje poglede svih drugih očiju, razvijene do najvišeg stupnja, daleko više nego što zamišljamo.

Kada vežbamo sa očima ljubavi, otkrivamo nagoveštaj četvrtog oka, oka bodhisatte. Gledati očima ljubavi nije jednosmerno iskustvo, niti se tu radi samo o vizuelnom iskustvu. Kada nešto dodirnemo očima ljubavi, unosimo u to određenu toplinu sa naše strane, ali isto tako nas može iznenaditi toplina koja krene da zrači sa suprotne strane ka nama. I tada počinjemo da se pitamo nije li sve na ovome svetu sačinjeno od ljubavi? I jesam li ja to do sada blokirala?

Zaključak: Oči ljubavi mogu stvoriti univerzum ljubavi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s