Beleške o Abhidhammi (2)

Abhidhamma opisuje četiri klase krajnjih realiteta.

1. Svest (ćitta)
To je svest o postojanju nekog objekta čula ili svesnost nekog objekta čula. Sva svesna bića, uključujući insekte kao što su recimo mravi, poseduju “svest”, pošto su svesni objekata čula, tj. vidljivih predmeta, zvuka, mirisa, ukusa i opipljivih objekata.

Ćitta, ćeta, ćittuppāda, mana, mano, viññāṇā su sinonimi.

2. Mentalni faktori (ćetasika)
Menalni faktori su pratioci svesti; oni se javljaju zajedno sa njom i rastvaraju zajedno sa njom. Njihov nastanak zavisi od svesti, pomažu svesti u ukupnom činu kognicije, raspoznavanja svakog objekta čula i isto tako utiču na svest na nekoliko načina. . Postoji 52 vrste mentalnih faktora.

Ono što mi zovemo “um” jeste kombinacija svesti i mentalnih faktora. Postoji 121 moguća kombinacija svesi mentalnih faktora i one predstavljaju različita mentalna stanja. Ni svest ni mentalni faktori ne mogu nastati nezavisno. Svest i mentalni faktori se zajednički nazivaju “mentalno” (nāma).

Ovde je navedeno šest važnih mentalnih faktora:

lobha = pohlepa, požuda, vezanost
dosa = bes, mržnja, zlovolja
moha = neznanje, obmanutost
alobha = odsustvo pohlepe, nevezanost, velikodušnost
adosa = odsustvo mržnje, dobronamernost, tolerancija, prijateljska ljubav
amoha = mudrost, znanje

Prva tri faktora – pohlepa, bes, neznanje – jesu nemoralni koreni, koreni nemoralnih misli i glavni uzrok svih loših postupaka, kao i patnje u ovome svetu.

Sledeća tri – odsustvo pohlepe, odsustvo mržnje, mudrost – jesu moralni koreni, koreni vrline, moralnih misli i glavni uzrok svih dobrih postupaka i sreće u ovome svetu.

3. Materijalno (rūpa)
Definisano je kao ono što menja oblik, boju i stanje zahvaljujući suprotnim fizičkim stanjima kao što su recimo hladnoća i toplina. Abhidhamma nabraja 28 tipova materijalnog, koji obuhvataju četiri osnovna elementa i 24 tipa iz njih izvedenog materijalnog.

Četiri primarna elementa su elemenat čvrstoće (pathavī), sa karakteristikom tvrdoće i mekoće; zatim element tečnosti (āpo), sa karakteristikom kohezije i fluidnosti; zatim elemenat toplote (teđo), sa karakteristikom topline i hladnoće; i na kraju elemenat kretanja (vāyo), sa karakteristikom guranja i podržavanja. Baš kao energija, i oni su bez oblika. Materija i energija se mogu pretvarati jedna u drugu i otuda su identične.

Ovih 28 tipova materijalnog odgovaraju svakom esencijalnom obliku materije i energije koji je poznat nauci. Pošto nauka zna samo za materiju i energiju, ali ne i za um, ona je u stanju da objašnjava samo materijalne fenomene, dok abhidhamma može da objasni do detalja sve psihofizičke fenomene.

To je razlog zašto je veliki naučnik Albert Ajnštajn rekao: “Nauka je slepa bez religije, a religija hramlje bez nauke.”

Budizam, međutim, nije ni slep ni hrom, jer je Albert Ajnštajn dodao i ovo: “Ako postoji bilo koja religija koće bi mogla da se nosi sa savremenim naučnim potrebama, onda je to budizam.”

4. Nibbāna – trajan mir i jedinstveno blaženstvo
Trajan mir i jedinstveno blaženstvo je ono što se postiže kada se potpuno iskorene uzroci svake patnje i ugase “vatre” pohlepe, mržnje i obmane.

Nibbāna je transcendentna: ona je izvan sfere mentalnog i materijalnog, a to je ovaj svet patnje. Nibbāna se ostvaruje zahvaljujući znanju o četvorostrukoj mudrosti Puta i četvorostrukoj mudrosti Ploda. Moguće ju je ostvariti upravo u ovom životu, ukoliko uspešno praktikujemo trostruko plemenito vežbanje u vrlini, koncentraciji i mudrosti, dakle plemeniti osmostruki put.

Nibbāna uvek prirodno postoji, ali je mi ne možemo videti, jer je naš um zaslepljen neznanjem, pohlepom i besom. Ta stana se nazivaju mentalnim nečistoćama (kilesa), jer prljaju i razaraju naš um. Nibbāna je poput punog meseca. Iako mesec zasigurno postoji na nebu, ne možemo da ga vidimo ako se iza gustih oblaka. Kada snažni vetrovi oduvaju te oblake, mesec istog trena postaje vidljiv.

Na sličan način nismo u stanju da vidimo nibbānu, jer nas zaslepljuju nečistoće. Kada su nečistoće sasvim uklonjene zahvaljujući četvorostruko mudrosti Puta, nibbāna postaje jasno vidljiva.

Dve vrste istine

1. Konvencionalna istina (samuti saćća)
Ova istina smatra d konvencionalni realiteti zaista postoje i govori u okvirima tih konvencionalnih realiteta. Svaki iskaz ili izraz koji koristi nazive živih bića ili stvari na način na koji su oni konvencionalno prihvaćeni, bez namere laganja, naziva se konvencionalna istina.

U svakodnevnom životu koristimo konvencionalne nazive i reči da izrazimo ono što želimo da kažemo. Prihvatamo konvencionalnu istinu i računamo kao da “muškarac, žena, otac, majka, sin, kćerka, učitelj, učenik, ispravna osoba, loša osoba, ja, ti, ono” zaista postoje.

Tako, ako neko ubije drugog čoveka ili ukrade njegovu imovinu, to je zločin. Ako roditelji ne odgoje svoje dete kako valja, to je izneveravanje roditeljske dužnosti. Ako sin i kćerka ne brinu o svojim ostarelim roditeljima, to je izneveravanje dužnosti koju deca imaju. Dakle, neophodno je da u svakodnevnom životu prihvatimo i poštujemo konvencionalne istine. Moramo poštovati svoje roditelje, učitelje i starije. Moramo razvijati prijateljsku ljubav prema svim bićima, saosećanje i radost zbog sreće drugih. Ne smemo ih zapostavljati, već poštovati kao što to zaslužuje svako živo biće.

Isto je tako u nauci. Iako u krajnjem smislu postoje jedino elektroni, protoni, neutroni i energija, ne možemo zanemarivati postojanje atoma i molekula, formiranih kao kombinacija subatomskih čestica, kao i postojanje ćelija, organa, živih bića, stvari formiranih od tih atoma i molekula. Ali kada objašnjavamo prirodu svih stvari i svih pojava, moramo imati na umu karakteristike krajnjih, fundamentalnih entiteta nazvanih kranji realiteti, jer nam to pomaže da razumemo prirodu tih stvari i pojava.

2. Krajnja istina (paramattha saćća)
Ona uzima kao činjenicu da konvencionalni realiteti ne postoje u krajnjem smislu i smatra da kao takvi postoje jedino krajnji realiteti. Reći da “muškarac, žena, ja i ti” postoje je istina u skladu sa konvencionalnom istinom, ali pogrešno u odnosu na krajnju istinu. Reći da “samo svest, mentalni faktori i materijalno postoje u čitavom univerzumu” jeste istina u skladu sa krajnjom istinom.

Svaki princip i prirodni zakon koji se ne menja u zavisnosti od vremena i situacije i koji uvek ostaje istinit jeste krajnja istina. Budina učenja koja se odnose na neki prirodni fenomen kao što je “zakon svesti” (ćitta-niyāma), “zakon kamme” (kamma-niyāma), “učenje o uslovljenom nastanku” (paṭiććasamuppāda), “četiri plemenite istine” (ariya saćća) itd. jesu krajnje istine.

3. Svet privida i stvarni svet
Obična ljudska bića, sa mnogo mentalnih nečistoća, nazivaju se “svetovnjaci” (putthuđđana). Nama kao svetovnjacima um je zaslepljen nečistoćama (kilesā) i nismo u stanju da vidimo pravu prirodu objekata koje registrujemo čulima. I tako, vidimo živa bića i stvari da zaista postoje i smatramo ih nečim trajnim, prijatnim, osobama i stvarima, divnim i poželjnim. Kada prijatan objekat čula dođe u kontakt čulnim organom – oko, uho, nos, jezik i telo – javlja se prijatan osećaj. Uživamo u tom osećaju, ispunjeni radošću i srećom. Čak smatramo da je taj užitak u čulnom zadovoljstvu stvarna sreća u životu. I zato naporno radimo čitavog života da zaradimo što više para i onda uživamo u čulnom zadovoljstvu što je moguće više.

Međutim, nismo svesni da je to čulno zadovoljstvo nestalno i privremeno. Nestaje ubrzo pošto se pojavi, ostavljajući za sobom glad, žeđ i žudnju za novim užitkom. Tako je čulno zadovoljstvo jedan oblik patnje, koji je Buda označio kao “patnju zbog promene uslova” (viparināma dukkha). Romeo i Julija su bili presrećni kada su se zaljubili i verovali su da je “ljubav jedna tako divna stvar”. i kada su ih roditelji razdvojili, sve se to pretvorilo u nesreću, koja s ena kraju završila samoubistvom. Mnogo je u ljubav razočaranih koji su počinili samoubistvo. Mnogo je milionera počinilo samoubistvo tokom ekonomske krize, jer su preko noći izgubili sve svoje bogatstvo, ali je ostala njihova vezanost za novac.

Zapravo pohlepa je ta, a ne mi, koja žudi za čulnim zadovoljstvom. A kada je ta pohlepa zadovoljena, osećamo se srećnim zbog iluzije da smo dobili ono što želimo. No, pohlepa nikada ne gubi svoju karakteristiku žudnje: što više dobije, to više žudi. I otuda nikada nećemo biti istinski srećni, jer nezadovoljene želje znače patnju. Sem toga, uživamo u čulnom zadovoljstvu sa umom koji je ukorenjen u pohlepi (lobha) i neznanju (moha), a to su najvrelije vatre nečistoća (kilesā) i glavni uzrok patnji ovoga sveta. One stvaraju svet privida i užitka u čulnom zadovoljstvu, ali na i posle smrti šalju na bolno mesto na kojem ćemo se preporoditi.

U stvarnosti sva živa bića su sačinjena od svesti (ćitta), mentalnih faktora (ćetasika) i materijalnog (rūpa). Stvari su načinjene samo od materijalnog. Svi ti krajnji realiteti su bezoblični, bez forme, i nastaju i nestaju velikom brzinom i bez prekida. Zato su oni zaista nepostojani (anićća). Ono što nije postojano je “nezadovoljavajuće”, a biti neprekidno mučen rastvaranjem mentalnog (svest i mentalni faktori) i materijalnog nije ništa drugo nego “patnja” (dukkha). Štaviše, pošto mentalno-materijalno (nāma-rūpa) nema svoj oblik i pošto nastaje i nestaje izuzetno brzo i bez prekida, “osoba”, “sopstvo”, “duša”, “ego”, “đīva”, “atta”, “stvoritelj” niti bilo koji trajni entitet u istinu ne postoji. Ovaj fenomen se naziva “nepostojanje sopstva” (anatta).

(Nastaviće se)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s