Radost, a ne bič, vrline

Kad pomislimo na vrlinu, pa još ako je nazovemo moral, verovatno se stresemo, jer se osetimo kao da nam neko navlači tesan oklop. Odmah nam na pamet padaju stroga pravila, čije kršenje donosi naravno – kaznu. A ko voli kaznu?

I Buda nas je savetovao da živimo etično i tu lekciju vrlo dobro znamo. Ali ono što nam u njegovoj poruci, čini mi se, promiče a vrlo je važno jeste da je takođe savetovao kako uz tu etičnost mora ići i zadovoljstvo. Jer mi možemo siliti sebe da se ponašamo etično i u isto vreme se osećati deprimiranim, frustriranim, jer smatramo da smo uskraćeni, prisiljeni, ucenjeni. Pritisak u nama biva sve veći i mi ili pucamo i dižemo ruke od svega ili se malo pomalo deformišemo u karikaturu onog divnog bića koje smo imali na umu u početku i želeli da u njega izrastemo.

Dakle, vrlina da bi opstala i rasla, da bi zaista cvetala, mora se hraniti zadovoljstvom, radošću. I to ne bilo kojom vrstom zadovoljstva, već onim koje možemo nazvati lekovitim. Zadovoljstvom koje ne podstiče vezivanje i potrebu da doza bude sve veća, a to kao što svi iz iskustva znamo sigurno nisu zadovoljstva čula: prijatne slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri. Umesto toga, reč je vrlini i našem zadovoljstvu, užitku u samim delima te vrline. Reč je o davanju i radosti davanja, o odustajanju od loših postupaka i onda radosti, blaženstvu čiste savesti. I tada te dve dragocene stvari podstiču, hrane i uvećavaju jedna drugu. Delo i osećaj da smo uradili pravu stvar. Pravu zato što je bez interesa i kalkulacije, već lepa i čista sama po sebi.

Zato deo našeg duhovnog treninga mora biti vežbanje uma i srca da uoče to dobro u onome što radimo. Tada će se radost u nama spontano javiti. Meditacija i radost mira koji stičemo. Nije važno što će biti kratkotrajan. Ako je minut, to je minut užitka. I to je neuporedivo više nego minut, deset ili pola sata siljenja samoga sebe da sedimo “zato što je to dobro za mene”. Nažalost, sa mnogima je upravo tako. Spanać meditacija. Sećate se kad smo bili mali. Ko je voleo spanać? Ali su nas uporno ubeđivali da je jako koristan. Čak su i Popaja izmislili u tu svrhu ubeđivanja. A šta je tvoj Popaj kad je u pitanju meditacija?

Dakle, Buda je jako lepo razumeo da su lekovita zadovoljstva neizostavna za stabilizovanje našeg uma i srca. I zato put prakse koji on predlaže ide ne nasumičnim, već vrlo svesnim redom: dana, sīla, samādhi, pañña = davanje, vrlina, koncentracija, mudrost. U svaki od tih koraka mora biti utkano zadovoljstvo, radost, mnogo radosti. Jer samo tako možemo načiniti i onaj poslednji – oslobođenje od patnje. Zašto? Pa šta drugo može zameniti patnju u nama do čista radost?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s