Plemeniti osmostruki put joge

Prethodni post me podstakao da razmislim o mogućim vezama budizma i joge. Naravno, osim one očigledne da su oba sistema nastala u Indiji, u jedinstvenom duhovnom prostoru predanih tragalaca za istinom. Ali pre toga bilo bi dobro napraviti jasnu razliku između termina joga kao naziva za različite asketske i meditativne prakse kakve postoje u čitavom spektru indijskih duhovnih tradicija i joge kao sistema koji je nastao iz Patanđalijevih „Joga sutri“ (4 vek. pre n.e.). Brkanje tih različitih konteksta dovodi do bajkovitih teorija o tome kako je prvi jogi bio još bog Šiva!

Elem, jedna od veza koja odmah pada u oči je da se u oba sistema put prakse sastoji od osam delova, koji se mogu grupisati u tri celine i sadrže dosta sličnosti. U budizmu su to:

I Mudrost
1. Ispravno razumevanje
2. Ispravna namera

II Vrlina
3. ispravan govor
4. ispravni postupci
5. ispravno zarađivanje za život

III Meditacija
6. ispravan napor
7. ispravna svesnost
8. ispravna koncentracija

Koga zanima da sazna više o svakom od ovih elemenata, može o tome naći čitavu knjigu ovde.

Sa druge strane, u Patanđalijevom sistemu joga ima ovih osam komponenata:

1. yama
2. niyama
3. asana
4. pranayama
5. pratyahara
6. dharana
7. dhyana
8. samadhi

Šta ove reči znače? Evo potrudio sam se da sebi, a i onima koji nisu upućeni, malo to razjasnim, koristeći se kao ilustracijama i prevodom Patanđalijevog teksta na srpski, koji je još davno uradio Zoran Zec:

1. Yama – etička pravila
ahimsa = nenasilje, nepovređivanje drugih živih bića
satya = istinoljubivost, izbegavanje laganja
asteya = ne-krađa
brahmacarya = vernost partneru, izbegavanje preljube
aparigraha = ne-gramzivost, neposesivnost

2. Niyama – dobre navike, postupci i prakse
saucha = čistoća uma, govora i tela
santosa = zadovoljenost, prihvatanje drugih, okolnosti u kojima smo, optimizam
tapas = istrajnost, odlučnosti spremnost na napor
svadhyaya = pručavanje Veda, proučavanje sebe, posmatranje svojih misli, reči i dela
ishvarapranidhana = kontemplacija vrhovnog bića, sopstva, nepromenljive stvarnosti

3. Asane
„Asana“ znači mesto na kojem sedimo. U jogi je to položaj tela. Panađali ga definiše ovako:

„(Joginova sedeća) pozicija (mora biti) stabilna i ugodna.“

E sad da li su baš sve asane koje se danas rade ugodne, nisam siguran. Ali na nama je da odlučimo koje ćemo raditi, a koje ne. 🙂

Patanđali ne navodi nijedan konkretan položaj. Yogabhasya komentar osnovnom tekstu, a koji s pripisuje Vyasi, ali ga je verovatno sam Patanđali napisao, navodi 12 položaja, među njima dandasana, padmasana, virasana, bhadrasana itd.

4. Pranayama
Svesno regulisanje udaha i izdaha.

„(Tek) kada je ova (potpuno stabilna i ugodna pozicija) uspostavljena (sledi) zaustavljanje (uobičajenih) udaha i izdana i (može otpočeti) »kontrola daha« (pranayama).“

5. Pratyahara
Zatvaranje našeg uma za čulne podražaje koji dolaze iz spoljnjeg sveta i okretanje ka unutrašnjem svetu. Ovaj korak je prelaz iz spoljašnjeg sveta u onaj unutrašnji, čime se bave naredna tri koraka.

„Kada čula, ne bivajući (više) podjarmljena svojim (specifičnim) domenima, takoreći oponašaju (prethodno postignutu) saobraženost duha pravoj mu prirodi (citta-svarupa) – to predstavlja tzv.) »uzdržavanje (čula)« (pratyahara).“

6. Dharana
Od korena dhr- od kojeg je nastala i naša reč „držati“. Dakle, „zadržanost“, održavanje pažnje na jednom objektu, vežba koncentracije. Objekat može biti mantra, deo tela ili neka ideja.

„Ovom se (uzdržanošću) uspostavlja (tek) ‚vrhunsko gospodstvo nad čulima‘.“

7. Dhyana
Kontemplacija, promišljanje o onome na čemu je dharana zaustavila našu pažnju. Promišljanje je neutralno, nepristrasno i sveobuhvatno. Dakle 6. i 7. korak su povezani i jedan vodi do drugog.

„Kada se u ovoj (zadržanosti) uspostavi ‚neprekinutost poistovećenosti‘ (ekatanata) sa (izabranim, značenjskim) poticajem (pratyaya) (to se, tehničkim terminom, naziva) – ‚kontemplacija‘ (dhyana).“

8. Samadhi
Doslovno znači „okupljanje, grupisanje“ bića u jedinstvenu celinu. Tako ne postoji razlika između meditanta, čina meditacije i objekta meditacije. Um je apsorbovan u ono što kontemplira, gubeći osećaj svog identiteta.

“Kada kontemplacija tako reći nestaje u obliku koji joj je specifičan (naime, kada ova predstavlja napor subjekta da sledi značenje koje zrači iz objekta) i samo ovo zračenje smisla (arthamatranirbhasa) preostaje – (to se naziva tehničkim terminom) – ‘sjedinjenost’ (samadhi).”

Sve u svemu, čini se da su sličnosti ova dva sistema velika na početku, u delu koji se tiče etike, nešto manja u delu koji se tiče meditacije, a najmanja (što je i za očekivati) u delu mudrosti. Oba sistema su usmerena ka oslobođenju uma, ali čini mi se da dolaze do dva različita viđenja stvarnosti. Joga kao izbavljenje vidi sjedinjavanje sa večnim, nepromenljivim principom ovoga sveta, sa Brahmanom, dok budizam vidi da ništa nije večno, da je sve u stanju kretanja i promene, te da vezivanje za bilo šta, a posebno za „ego“ vodi u sve veću frustraciju i muku života.

No, ono što je meni zanimljivo je da su se, barem na Zapadu, joga i budizam susreli i započeli jedan obostrano koristan dijalog. Tako na mnogim kursevima budističke meditacije joga postaje deo redovnog programa, gde se asanama kompenziraju stresni efekti dugotrajnog sedenja na telo, naročito kod onih koji tek počinju. Tako se i na našim kursevima, a i u manastiru smo organizovali praktikovanje joge kao uvod u meditacije. Sa druge strane, verujem da su mnogi preko joge stigli i do, čini mi se, znatno sofisticiranijih budističkih tehnika meditacije i da im je to pomoglo da na jogu, a i na sebe ne samo u jogi, već i uopšte u životu gledaju na malo drugačiji, što bi značilo objektivniji i time zdraviji način.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s