Maṅgala sutta

Ovih dana stavljam fotografije sa stihovima iz čuvene Mangala sutte, dela Sutta nipāte, zbirke govora koja predstavlja jedan od najstarijih slojeva budističkog Pāli kanona. Ovaj govor zajedno sa Metta suttom i Ratana suttom čini trijadu “zaštitnih” govora, jer se redovno recituju kada monasi žele nekog da blagosiljaju i podare mu moć zaštite kako od spoljašnjih, tako i od unutrašnjih loših uticaja. Otuda su to verovatno tri najpopularnija govora među tradicionalnim sledbenicima budizma. Recimo, mi svako veče recitujemo Metta suttu.

Popularnost Maṅgala sutte se takođe može razumeti ako je shvatimo kao sam temelj budističke etike i kao vrlo praktično i sveobuhvatno uputstvo kako voditi dobar život. Ona je na neki način protivteža Parābhava sutti, Govoru o nazadovanju, takođe uključenom u Sutta nipātu, koji objašnjava razloge za našu propast kao dostojanstvenih ljudskih bića. Sama reč maṅgala iz naslova u stvari znači povoljan znamen, nagoveštaj nečeg dobroga. Ja sam je preveo kao blagoslov, jer nisam našao nijednu reč bližu originalnom značenju, a koja nije preglomazna za tekst u stihovima. U indijskoj kulturi Budinog vremena reč maṅgala je bila vezana za sujeverje, jer su ljudi tražili povoljna znamenja u različitim stvarima oko sebe, u onome što vide i čuju ili u događajima. I ne samo u Indiji. To i mi radimo danas. Vidimo nešto i više poželimo, nego što znamo, da je to dobar znak. Ali Buda je kao i u mnogim drugim oblastima i ovde redefinisao stvari i ljude uputio da maṅgale, dobro znamenje ne traže izvan, već u sebi, u svojim kvalitetima, u svom moralnom življenju, jer je to daleko pouzdanija osnova. Tada se ta znamenja sigurno pretvaraju u naše istinske blagoslove. Istiina, reč „blagoslov“ u srpskom tradicionalno označava dobrobit koju smo dobili božijom milošću, ali u ovom kontekstu to je dobrobit koju smo sami sebi darivali svojim naporom i mudrošću.

Tako nas je Buda u ovom govoru podsetio na ukupno 38 blagoslova. Oni se mogu podeliti u tri grupe. Tako možemo reći da prve tri strofe sadrže pripremne korake ka dostojanstvenom življenju:

259. „Ne družiti se za budalama,
već biti u društvu mudrih,
poštovati one koji su toga dostojni:
to je najveći blagoslov.

260. Živeti na pogodnom mestu,
mnogo dobročinstava iza sebe imati,
ka ispravnom cilju sebe usmeriti:
to je najveći blagoslov.

261. Široko znanje i veština,
biti disciplinovan i dobro uvežban,
dobro izgovorena reč:
to je najveći blagoslov.

Dve strofe koje slede daju nam različite aspekte moralnog življenje koje su prihvatale praktično sve indijske duhovne tradicije:

262. Starati se o majci i ocu,
decu i ženu svoju zaštititi,
zarađivati za život čiste savesti:
to je najveći blagoslov.

263. Davati, u skladu sa istinom živeti,
srodnike svoje pomagati,
samo što je ispravno činiti:
to je najveći blagoslov.

Naredna strofa označava prelazak na posvećenost življenju u skladu sa Budinim savetima, gde se naročito insistira na očuvanju jasne svesti i kontinuitetu pažnje, kako si se održala sposobnost kritičnog promišljanja:

264. Umeren biti, od lošeg se okrenuti,
sve što razum muti izbegavati,
u svakoj stvari pažljiv biti:
to je najveći blagoslov.

U naredne dve strofe ta posvećenost se ogleda u negovanju vrlina i proučavanju samoga učenja (Dhamme):

265. Ispunjen poštovanjem, skroman biti,
zadovoljan i zahvalan,
u pravom času Dhammu čuti:
to je najveći blagoslov.

266. Strpljiv i lak za pouku biti,
sa asketama vreme provoditi,
u pravo vreme o Dhammi razgovarati:
to je najveći blagoslov.

Sa ovom strofom stižemo do faze u učenju koja uključuje intenzivnu meditaciju, koja kulminira dostizanjem nibbāne:

267. Obuzdan u vrlini živeti,
plemenite istine uvideti
i nibbānu iskusiti:
to je najveći blagoslov.

A ova strofa je zapravo opis stanja uma arahanta, čoveka koji je dostigao nibbānu ili krajnje oslobođenje od patnje:

268. Kad ga dodirnu stvari ovoga sveta,
um mu nepokoleban ostaje,
tugom nezamućen, čist, postojan:
to je najveći blagoslov.

Poslednja strofa je naravno zaključak, Budina potvrda da čitava stvar funkcioniše i ujedno poziv da se i sami u to uverimo:

269. Koji slede što je ovde rečeno,
neporaženi ostaju gde god da su,
svuda u sigurnosti kroče:
to je njihov najveći blagoslov.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s