Obuzdan u vrlini živeti

Ajmo opet! Samo bez obeshrabrivanja molim, jer je ostalo svega još tri lekcije palija 🙂
Znaaaam, leto je, više ste za neke lakše teme, ovo ono, mis’im, znači… ali i ovo je vrlo lako. Evo na primer prva reč, baš je u vezi sa letom, vreeelim letom 🙂

tapo” je nastalo od imenice “tapas“, koja prvo znači “toplotu (uviđate bliskost!), vrelinu, žar”, pa se onda to širi na “religijski žar, odnosno različite asketske prakse, prilikom kojih se čovek baš “ugreje” od bola i napora. Tačnije, moglo bi se zapravo reći da se čovek “usija” sedeći recimo 3-4 sata u meditacija, tako da imamo pali glagol “tapati” = sijati, a onda i “blistati” od pročišćenja naporom. Vezu “tapas” i naše teči “toplota” pokazuju i latinski srodnici tepor = toplota, vrelina ili tepeo = biti topao, vreo. Inače, imajući na umu šire, asketsko značenje ove reči, podozrevam da je u vezi i sa našom reči “trpljenje”. E sad “tapo” iz teksta je isti slučaj u paliju koji smo već imali, da se na osnovu dodaje “o” na kraju i dobijemo onoga koji ima kvalitet “vrelosti, asketskog žara”. Zato sam je preveo sa “obuzdan”.

Sledi složenica brahmacariyañca, (“c” se u paliju čita kao naše “ć”, “y” kao “j”, a “ñ” kao “nj”) što je u stvari kombinacija brahma + cariyaṃ + ca, pa je kombinovanjem susednih glasoma, koji se u paliju, a i sanskritu naziva sandhi = spajanje, dobijeno ovo “ñ”. Otprilike kao što mi kažemo “preCednik” 🙂 Dobro. ali šta ova složenica znači? Pa ono što znače njeni delovi. Brahma je kao što znamo vrhovno božanstvo u brahmanizmu, religiji oslonjenoj na autoritet Veda, koja je bila jedan od glavnih suparnika budizmu u njegovom nastajanju u V veku pre n.e. Međutim, ovde “brahma” ne označava boga, već je reč o pridevu koji ukazuje na ono što je “najviše, najčistije, sveto”. druga reč “cariya“… (je tek padežni nastavak, i to za akuzativ, ako vas baš zanima. E sad ko ne zna šta je akuzativ, žalim slučaj. Googlanje uvek dobro dođe.) Elem, “cariya” znači “ponašanje, način življenja” od glagola “carati” = kretati se, postupati. Kad se ove dva dela sklope u “brahmacariya” dobijamo pojam koji se vrlo često javlja u Budinim govorima, a znači “čisto življenje ili sveti život”, u smislu etičke pročišćenosti naših postupaka. Često ga prevodim kao “svetački život”, ali ovde sam se odlučio sa “življenje u vrlini”.

Napokon dolazimo do nečega što oni koji su malo čitali o budizmu sigurno prepoznaju, a to je “ariyasacca” ili na sanskritu “ariyasatya” = plemenita istina (u tekstu je množina). Znamo da je Buda svoje učenje formulisao u obliku četiri plemenite istine ili četiri oplemenjujuće istine, kako neki vole da prevode ovaj termin. Jer svaka istina koju zaista razumemo nas učini plemenitijim, čistijim od prljavštine neznanja, strasti, egoizma, zar ne? Naravno, ovde opet imamo složenicu: “ariya = plemenito/plemeniti čovek”, od imena za Ariyevce koji su osvojili Indiju počev od sredina drugog milenijuma pre n.e. i naravno sebe smatrali dominantnim, plemenitim u odnosu na lokalno, autohtono stanovništvo potkontinenta. Drugi deo složenice je “sacca/satya (takođe u isto vreme i pridev i imenica) = istina, činjenica/istinito, istinski, istinoljubivo, čisto, dobro, čestito, uspešno, valjano, stvarno, nekrivotvoreno, iskreno itd.

Danas nam je baš krenulo, evo još jedne reči koju svi znaju! “nibbāna” ili sanskritski “nirvāṇa” = doslovno značenje je “gašenje” ili “utnuće” (kao kod vatre), zalazak (kao kod sunca), pa otuda smirenje, stišavanje. U budizmu se radi o gašenju “vatri” strasti koje u nama neprekidno gore i time oslobođenju uma o njihovog pogubnog uticaja. Oni kojima je budizam trn u oku se uhvate za ovo značenje reči nibbāna kao “gašenje”, pa je krivotvore kao da znači “uništavanje” i krenu da kritikuju Budu što zagovara samoubistvo! Opisuju ga kao nekakvog mračnog tipa koji samo govori o patnji i samouništavanju itd. Oni manje upućeni im često poveruju u to što govore i eto njima zabave 🙂

Ovo se odužilo, al mi žao da ostavimo nepomenutu tako lepu i vrlo važnu reč kao što je “sacchikiriyā“. Pogađate, opet složenica. Ima ih u paliju tušta i tma. Dakle, glagolska imenica nastala od glagola “sacchikaroti“, koji je vrlo zanimljivog porekla. Prvi deo “sacchi” nam dolazi od sanskritskog sākṣāt = sa=svoj + akṣa/akṣi=oko. Imamo tako ovde “svoje oči” ili “imati oči”. Ispada da “sacchi” (izgovara se “saććhi”) zvuči baš srpski = sa oči(ma). 🙂 To je prvi deo reči “sacchikaroti“. Drugi deo “karoti” smo već objašnjavli, da potiče od korena kṛ– i osnove kar– = raditi, činiti. I na kraju kad sklopimo ove dve lego kockice dobijemo šta? Pogađate? Imate tri pokušaja. Dakle, imali smo “svoje oči” + “raditi”. Hajde, lako je 🙂

Pa kako se to zove kad “radimo na svoje oči”, odnosno gledamo to što radimo? Tada nešto i naučimo, jel tako? E to što naučimo se zove… “iskustvoooo”. Yesssss! Odgovor je tačan! Čestitam! Dobijate letovanje za dvoje u Brahma svetu! Pošaljite razglednicu, obavezno, pa ću je postaviti ovde!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s