Dodirnut stvarima ovoga sveta

Došli smo i do desete strofe u kojoj Buda opisuje koji nam blagoslovi stižu od kroćenja našeg uma i srca. Ko je pažljivije pratio na časovima mogao je da vidi kako postoji jedna unutrašnja logika ovih stihova. Krenuli smo od čisto spoljašnjih stvari koje blagotvorno deluju na nas, a to je recimo biranje sa kim dolazimo u kontakt i koji su uticaji okoline na nas. Da bismo se potom malo pomalo okretali sve više sebi i svom unutrašnjem životu, nastojeći da ga pročistimo. Tako smo stigli do samog središta, a to je naš um. I sami znamo koji je blagoslov kada je on smiren i nezamućen toksičnim emocijama kakva je recimo mržnja. Da bismo još malo dublje ušli u značenje ovih divnih i dragocenih reči, pogledajmo ih izbliza svaku pojedinačno.

Krenuću od “lokadhammehi“, naravno složenice = loka + dhamma + ehi. “Loka” je vrlo česta reč u Kanonu i znači više stvari. Pre svega “prostor, otvoren prostor”, pa onda i “svet” ili neki njegov deo, često “nebo”. Drugi deo ove složenice “dhamma” smo već imali i rekli da ima veoma mnogo značenja. Zato je možemo prevesti jednostavno kao “stvar”, jer je to vrlo generalna imenica. I na kraju ovo –ehi je samo padežni nastavak za instrumental množine. Sve u svemu, kad sklopimo: “stvarima ovoga sveta”.

bhūmi sparśa

E sad ispred stavimo “phuṭṭhassa” = phuṭṭha + assa = “dodirnut” u bukvalnom, ali i prenesenom značenju nečega što utiče na nas. Nešto kao glagol u “udaren (mokrom čarapom)” 🙂 Reč je zapravo o participu prošlom od glagola “phusati” = dodirnuti. I kao što lepo kažu njuejdžeri – sve je povezano!!! 🙂 E tako je i ovaj glagol povezan sa sanskritskim korenom “spṛś-” sa značenjem “dodirnuti, opipati, staviti ruku na nešto”, a onda i “uhvatiti nešto, rukovati nečim”. E sad zašto je ovo bitno? Zato što nasto “spṛś-” vodi do jednog vrlo važnog budističkog termina, a to je “bhūmi sparśa“. Naime, neposredno pred probuđenje, Buda je imao dijalog sa Mārom, glavnim negativcem u budizmu, koji je pokušavao nekako da ga odvrati od probuđenja, jer neće imati više vlast nad njim. Probao je što se kaže i milom i silom. I kada ništa nije uspevalo, na kraju je u pokušaju da ga pokoleba upitao: “Koje je uopšte tvoje pravo da sediš pod tim bodhi drvetom, to je moje mesto!” Pozivajući ga time da potvrdi svoju duhovnu nadmoć. Buda je jednostavno kao svedoka pozvao samu Zemlju i desnom rukom je dodirnuo. U tom trenutku, tlo je zadrhtalo i Mārina vojska se razbežala. Put ka oslobođenju bio je otvoren. Ta čuvena i ključna scena u kojoj je Buda da tako kažem postao uzemljen, stao na zemlju čvrsto sa obe svoje noge, zapravo pobedio sve svoje unutrašnje demone, ovekovečena je na bezbroj njegovih kipova, na kojima vidimo kako levu ruku drži u krilu, a drugom dodiruje tlo ispred svog desnog kolena. Iz ovoga naravno zaključujete i šta znači “bhūmi” 🙂

No, idemo mi na drugi red: “cittaṃ” (rekli smo već, “c” se u paliju čita kao “ć”) = opet mnogo značenja, ali ovde označava ono što sam već pomenuo na početku, naš “um”. Ista reč postoji i u sanskritu, ali postoj i njoj vrlo srodan pridev “citra” = blistav, sjajan, jarkih boja. Iz ovoga zaključujem da je prvobitno naš um bio takav i da bi takvim trebalo da ga ponovo načinimo, jer su ga u međuvremenu malo pomutile neke mračne boje. Inače u budizmu imamo tri naziva za um: cittaṃ, manas i viññāṇa, odnosno njegove različite aspekte. Valjao bi jedan post i o tim varijacijama. Mada je to pre tema za jedan doktorat 🙂

Sledi “yassa“, odnosna zamenica “yo” u genitivu, koja se može prevesti recimo sa “od onoga koji”, u istom padežu kao i “phuṭṭhassa“, što znači da se to “koji” odnosi na “dodire”. I to je standardna rečenična konstrukcija u paliju: “od (tog) dodira… od njega (yassa) um ne drhti”. Sad vidimo i šta znači “na kampati” = ne drhti. “Kampa” ima isto značenje i u sanskritu, ali je zanimljivo još jedno: “vibrianje glasnih žica pri proizvođenju glasa”. Eto, kad god progovorimo – mali zemljotres. Zato je zdravije više slušati, a manje govoriti 🙂

I za kraj tri prideva koji opisuju savršen um:

(1) asokaṃ = ovo “a” na početku je naravno negacija, pa ostaje “soka” = tuga. U sanskritu “śoka” = tuga, ali i nešto vrelo, usijano, što peče, baš kao što nas i tuga peče. Od korena “suk” = plamen, sjaj.

(2) virajaṃ = vi + rajo = bez + prašine, prljavštine. U sanskritu “rajas” = nečistoća, mračno mesto, “zamračujući” kvalitet kakav je emocija, strast. I eto nas začas u samkhya filozofiji, a odatle do joge samo jedan korak. Ma šta jedan, pola koraka! 🙂 Dakle, oni koji se malo ozbiljnije bave jogom odmah će se podsetiti tri gune iliti kvaliteta, tendencije: sattva, rajas i tamas. Da ne objašnjavam dalje, znate sve 🙂

(3) khemaṃ = miran, siguran, spokojan. Mene odmah podseća na odmah na Ayya Khemu 🙂 Od sanskritskog: kṣema = osnova, temelj; siguran, boraviti u sigurnosti; konačno oslobođenje. Eto, lepo kaže, bez temelja nema sigurnosti! Odavde, preko zajedničkog korena kṣi– = boraviti, stižemo do reči kṣetra = kuća, grad, tlo, ali i polje. E to “polje” nas podseća opet na Mahabharatu i odlučni boj između Kurua i Pandava, a koji se odvija gde drugde nego na Kurukshetra = polju Kurua itd. Asocijacijama nikad kraja 🙂

Eto, reč po reč, od sveta dođosmo do rata i mržnje. Što i nije tako daleko. Jer ovaj svet je, kako ga je video Empedokle (Otkud sad on!? Pa valjda navratio čovek.), sačinjen od četiri elementa, nad kojima vladaju dve osnovne sile: ljubav i mržnja, privlačenje i odbijanje. Koja od tih sila u nama pobeđuje? To je naše večno pitanje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s