Tajna dela vrline

Vežba: Svaki dan tokom nedelju (ili mesec) dana pozabavi se tajnim delom vrline. Uradi nešto lepo ili neophodno za druge, ali neka to bude anonimno. To delo može biti nešto sasvim jednostavno, kao što je da opereš nečije posuđe koje je ostavljeno u sudoperi, da pokupiš kesu sa pločnika koju je neko lakomisleno bacio, da prebrišeš kupatilo (iako to nije tvoj posao), načiniš anonimnu donaciju ili ostaviš čokoladu na stolu kolege sa posla.

PODSETI SEBE
Postavi svesku na policu kraj kreveta i koristi je da svako veče isplaniraš koje će tvoje tajno delo dobrote biti sutradan. Isto tako, možeš na strateškim tačkama u svom stanu zalepiti sličice raznih vilinskih bića da ti služe kao podsetnik.

OTKRIĆA
Planiranje u tajnosti da uradimo nešto dobro za druge zaista nam donosi neočekivanu radost. Kada se jednom zaista posvetiš ovom zadatku, počneš da se osvrćeš oko sebe u potrazi za novim idejama i mogućnosti krenu da se umnožavaju. „Ah, sutra! Mogao bih da joj ostavim šolju toplog čaja na pisaćem stolu. ili bih mogao da na dvorištu očistim blato sa njenih planinarskih cipela.“ Osećaš se kao superheroj po imenu Tajna Vrlina, koji u tami noći krstari gradom i čini dobra dela. Ima uzbuđenja u nastojanjima da ne budemo otkriveni i, kao što neki ljudi priznaju, može biti malo i razočarenja kada nas ne otkriju ili se ne zahvale. Još zanimljivije je ostati nem kada nekom drugom zahvaljuju za dar koji smo mi anonimno ostavili.

Sve religije visoko cene darežljivost. Biblija kaže da su blagosloveniji oni koji daju nego oni koji primaju. U islamu postoje dve vrste dobrotvornog rada. Obavezno davanje za brigu o starima i siročićima, kao i dobrovoljno davanje, kao što su zadužbine i stipendiranje. Obavezno davanje pročišćuje ostatak naše zarade i smatra se oblikom molitve ili verskog obreda. Za dobrovoljno davanje u tajnosti se kaže da ima sedamdeset puta veću vrednost od javnog. Jedna od mojih omiljenih praksi je ono što zovem „metta vožnja“. (Metta je reč na pali jeziku za prijateljsku ljubav ili bezuslovno prijateljstvo. Ona takođe označava meditativnu praksu kojom razvijamo te kvalitete u sebi.) Dok vozim na posao, za svaku osobu pored koje prođem na putu – pešaka, biciklistu i posebno za nasilnog vozača koji žuri – kažem u sebi: „Neka budeš oslobođen stresa. Neka bude spokojan i srećan.“ Zaista ne znam da li ova moja tajna praksa njima pomaže, ali sigurno je da pomaže meni. Dani kojima vozim sa mettom uvek prolaze nekako lakše.

DUBLJE LEKCIJE
Naša ličnost je klupko sačinjeno od mnoštva strategija kako da druge navedemo da nas vole i cene, kako da dobijemo ono što želimo i kako sebe da učinimo bezbednim. Uživamo kada nam neko odaje priznanje, jer to je znak ljubavi, uspeha, sigurnosti. Zadatak za ovu nedelju ili mesec, svejedno, pomaže ti da proceniš svoju spremnost da uložiš napor u činjenje dobrih stvari za druge, a da nikada ne dobiješ priznanje za to. Zen praksa naglašava „pravolinijsko kretanje“ – živimo život na direktan način, zasnovan na onome što znamo da jeste dobra praksa, ne obazirući se na pohvalu ili kritiku.

Neki monah je jednom pitao kineskog zen učitelja Hui-haia: „Šta je kapija (u smislu ulaza ali i glavnog stuba nosača) zen prakse?“ Hui-hai mu je odgovorio: „Potpuno davanje“.

Buda je takođe govorio: „Kada bi ljudi znali koliki su plodovi davanja, ne bi uživali u bilo čemu što imaju, a da to ne podele sa drugima, niti bi otrov tvrdičluka trovao njihovo srce. Čak i ako je to njihov poslednji zalogaj, poslednji komadić hrane, ne bi u njemu uživali, a da  to ne podele sa drugima.“

Buda je takođe neprekidno ukazivao na vrednost darežljivosti, kao najefikasnijeg puta da se stigne do probuđenja. Preporučivao je da dajemo jednostavne poklone, čistu vodu za piće, hranu, prenoćište, odeću, prevoz, toplu reč, cvet. Na taj način čak i najsiromašniji ljudi mogu biti velikodušni, govorio je, dajući mrvice svoje hrane mravima. Svaki put kada nešto damo, bilo da je to nešto materijalno ili naše vreme (je li ono zaista „naše“?), oslobađamo se delića one tako pažljivo sakupljane i žestoko branjene privremene gomile stvari koju nazivamo „ja, mene, moje“.

Zaključak: Velikodušnost je najviša vrlina, a anonimno davanje je najviši oblik velikodušnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s