Nadahnuća

Posle četiri meseca rada, preveo sam sa palija jednu od zbirki Budinih govora iz Khuddaka nikāye, čiji je naslov Udāna ili Nadahnuća.

U skladu sa budističkim stavom da je Učenje suviše dragoceno da bi se njime trgovalo, knjigu možete skinuti besplatno sa ovog linka.

Evo nekoliko rečenica iz predgovora:

Udāna je treća knjiga Khuddaka nikāye, poslednje od pet nikāya u okviru Sutta piṭake, dela budističkog kanona u kojem su okupljeni Budini govori. Sastoji se od vagga, grupa ili poglavlja, sa po deset sutta u svakoj, tako da ukupno sadrži 80 govora. Slično nekim drugim knjigama u okviru Pāli kanona, i u ovoj zbirci je svaki govor kombinacija proze i stihova, nazvanih udāna (nadahnuti iskazi ili inspirativni stihovi). Prozni uvod opisuje situaciju koja je navela Budu da saopšti svoje nadahnuće. U samo dva slučaja udāne nije izgovorio Buda, već poštovani Bhaddiya (sutta 2:10) i Sakka, kralj bogova (sutta 3:7). Takođe, osim govora 6:8, 6:10, 8:1, 8:3, 8:4 i 3:10, gde su udāne u prozi, sve ostale sadrže strofe sa dva ili četiri stiha, koje su uglavnom sastavljene u uobičajenim metru kao što su śloka, trisṭubh ili đagatī. Na osnovu ovih iskaza (udāna), koji obično zaključuju govor i donose vrhunac poruke, cela zbirka je dobila svoje ime.

Pomno analiziranje teksta navelo je savremene proučavaoce na zaključak da su stihovi, naročito u prva četiri poglavlja, verovatno predstavljali jezgro Udāna zbirke, dok su prozni delovi dodati kasnije. Ovu hipotezu potkrepljuje nekoliko činjenica. Prva je jezička analiza stihova i proze, koja pokazuje karakteristike različitih faza u razvoju pali jezika. Drugi argument je prisustvo povezivanja. Naime, ovo mnemoničko sredstvo ima smisla samo ako delovi koji se recituju slede jedan za drugim, ali ne i kada su razdvojeni proznim delovima. Da je Udāna od početka imala današnji izgled, ne bi imalo smisla uključivati povezivanje. Na kraju, zanimljivi zaključci mogu se izvući iz poređenja Udāne sa sa njenim pandanom u drugim budističkim kanonima. Jedan od njih je Udānavarga, tekst sačuvan na takozvanom budističkom hibridnom sanskritu, a pripada kanonu sarvastivāda škole. Radi se o mnogo obimnijoj zbirci, jer sadrži više od hiljadu udāna, grupisanih u 33 poglavlja. Zanimljivo je da ova zbirka, iako sadrži neke od stihova iz pali Udāne, uopšte nema prozne uvodne delove, niti komentare stihova.”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s