Ključni budistički pojmovi: nibbāna

Nibbānu (na sanskritu: nirvana) Buda je označio kao krajnji cilj budističke prakse, plemenitog osmostrukg puta. I dok je sam taj put objasnio do detalja, cilju je posvetio mnogo manje vremena, smatrajući valjda da ćemo, kada se jednom zaputimo stazom i njome odmaknemo, taj cilj i sami ugledati. Ali tu kao da nastaje problem, jer mi smo naučili da prvo ide cilj, jasno definisan, pa se onda odlučujemo da li ćemo na put do njega uopšte krenuti ili nećemo. Zaboravljamo da postoji vrednost i u samom putovanju, a ne samo u stizanju na cilj, jer putujući mnogo toga dobijamo, mi sami se menjamo. Zapravo, taj put i ne postoji bez našeg menjanja, na bolje naravno. Sama ta promena jeste putovanje.

Drugi razlog za Budinu naizgled nejasnost oko nibbāne jeste dublji i tiče se suštine budističkog probuđenja. Naime, mesto na kojem se nalazimo i ja i ti deo je jednog generalnog, svetskog ciklusa koji budisti nazivaju saṃsāra (u kojem se akumulirana energija naših dela oduvek i zauvek manifestuje kao biće u najrazličitijim formama). Bezbroj puta se manifestovala kao ljudsko ili neko drugo biće, pa tako i ovaj put. Ovde, na ovom mestu, u ovoj formi. Za sve te manifestacija postoji jedna zajednička stvar, a to je da je svaka od njih neraskidivo povezana sa patnjom, da ni u jednoj ne postoji večni mir i sreća, već su to uvek tek privremene i prolazne kategorije. Zato je jedina naša opcija da taj mir i sreću učinimo trajnim da izađemo iz tog kruga večnog preporađanja, iz te močvare u kojoj uvek iznova potonemo u mulj straha, žudnje, besa ili očajanja. Ali gde je to mesto sigurnosti na kojem ćemo se naći? Kako ga opisati, kada dosada nikada na njemu nismo bili, kada je izvan našeg celokupnog iskustva, a onda i jezika. A što nije u jeziku, to i ne postoji. Baš kao što ne postoji ni ono što nije bilo na fejsbuku 🙂 Kako slepom čoveku objasniti nijansu sunčeve svetlosti na izlasku, kako gluvom čoveku opisati cvrkut slavuja? Kako, zapravo, sve to opisati i onima koji imaju i oči i uši? Jezik je tako limitiran alat za komunikaciju i verovatno si se mnogo puta uverio, kao i ja sam, da se iskustvo zapravo ne može ni ispričati, ni preneti. Ali to je tema za neku drugu priliku.

Bilo kako bilo, Buda je na osnovu sopstvenog iskustva tvrdio da takvo čvrsto mesto oslonca i sigurnosti postoji i nazvao ga je nibbāna, što na paliju znači “gašenje, utrnuće”. Reč koju je Buda odabrao tesno je povezana sa metaforom koju je upotrebio u svom trećem po redu govoru posle probuđenja. To je čuvena Adittapariyaya sutta ili Govor o vatri (SN 35:28):

“Monasi, sve gori. Šta to sve gori? Oko gori. Oblici gore. Svest o viđenom gori. Kontakt oka i oblika gori. I što god nastane na osnovu kontakta oka i oblika — bilo da se doživljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno — takođe gori. A čime gori? Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kažem vam, rođenjem, starenjem i smrću, jadom, tugom, bolovima, patnjom i očajem.

“Uho gori. Zvukovi gore…
“Nos gori. Mirise gore…
“Jezik gori. Ukusi gore…
“Telo gori. Taktilni osećaji gore…

“Um gori. Ideje gore. Svest o mišljenom gori. Kontakt uma i ideje gori. I što god nastane na osnovu kontakta uma i ideje — bilo da se doživljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno — takođe gori. A čime gori? Gori vatrom žudnje, vatrom mržnje, vatrom obmane. Gori, kažem vam, rođenjem, starenjem i smrću, jadom, tugom, bolom, patnjom i očajem.”

Oni koji slabo razumeju učenje ili su jednostavno zlonamerni Budin opis nibbāne kao “utrnuća, gašenja” su brže-bolje protumačili kao dokaz da je cilj budizma ni manje ni više nego samoubistvo!? Da nisu toliko žurili i da su se malo bolje informisali, ubrzo bi razumeli da sve što treba da se ugasi jesu vatre sa kraja ovog citata. Vatre koje u njima, u meni i svakom od nas sve vreme bukte, a to su vatre pohlepe, mržnje i obmanutosti ili neznanja. Tako dolazimo do jedne od definicija nibbāne, a to je stanje odsustva ovih toksičnih emocija u našem umu, stanje u kojem je sam njihov koren uklonjen, tako da se nikako ne mogu ponovo javiti. Ovaj princip definisanja kroz negaciju nije nešto što je Buda izmislio, već je deo indijske filozofske tradicije poznate kroz princip “netineti” iliti “ne to… ne to”. Počev od Klementa Aleksandrijskog, koji govori o nesaznatljivosti Boga, sličan metod nalazimo i u hrišćanskoj teološkoj misli, gde se on naziva “via negativa” po latinski ili ”apofatička teologija”, po grčki.

Ali definisati nešto negacijama kao što je “odsustvo” ili “uklonjenost” nije stvar koja neke od nas do kraja zadovoljava. Podseća više na one skulpture sa okvirom i šupljinom u sredini, gde sama ta šupljina definiše umetnički “objekat” posmatranja. Nekako nam se čini da znamo pre šta nibbāna nije, nego šta jeste. Svestan i sâm toga, a podstican razumljivom znatiželjom i pitanjima svojih sagovornika, Buda je pribegavao onome što mu je jedino preostalo, a to su poređenja, metafore, dakle poezija, koja tek delimično uspeva, ne da izrekne, već da nam pomogne da naslutimo ono što je u suštini neizrecivo. Tako je nibbānu opisivao kao: drugu obalu, ostrvo, sigurno sklonište, utočište, luku, ali i kao istinu, mir, slobodu, izbavljenje, kraj lutanja, večno, nevidljivo, neuprljano, suptilno, besmrtno, čudesno, nestvoreno, nenastalo, nerođeno itd. Itd.

Sve su to načini na koji je Buda opisivao jednu jedinu stvar – oslobođenje od patnje. I to je linija do koje jezik može da dopre. Sve iza toga tiče se jedino ličnog iskustva i otuda se može reći da u budizmu, naročito theravada tradiciji, znati kako sebe transformisati da bismo bili nibbāna jeste daleko značajnije nego lupati glavu oko toga šta je ona. To se može vrlo lepo ilustrovati primerom čoveka koji je jako žedan, baš kao što smo i ti i ja žedni mira i slobode od patnje. Šta je za tog čoveka važnije? Da zna kako da dođe do vode i utoli žeđ ili da tačno zna šta je voda, njen hemijski sastav ili fizička svojstva? Kada jednom to razumemo, onda se naš fokus pomera na ono što hrani te tri vatre u nama, a što je Buda nazivao upadāna, rečju koja znači “gorivo”, ali i “vezivanje”, želeći da nam jasno pokaže put do izvora naše patnje. Kada jednom uklonimo to “gorivo” najočiglednijeg, ali i najsuptilnijeg vezivanja (za “ja”, ego, sopstvo) patnja nestaje. Baš kao što se vatra sama od sebe ugasi kada jednom nema više šta da sagoreva. To je naš izlazak iz saṃsāre, večnog preporađanja, večne patnje. Ni nibbāna ni saṃsara nisu, kako ih mnogi zamišljaju, nekavo mesto. Nibbāna nije nikakav budistički raj, baš kao što saṃsara nije budistički pakao. Kada je postao probuđen, oslobođen patnje, Buda nije otišao na nebo, ostao je tu gde je i bio, u Indiji petog veka pre naše ere, ispunjen saosećanjem i željom da svoje otkriće podeli sa onima koji i dalje pate. Dakle, pre se radi o stanju našeg uma, stanju u kojem vezivanje u svetu obeleženom fundamentalnom nepostojanošću, prolaznošću neminovno proizvodi patnju, a ona onda podstiče novo vezivanje i tako u krug. Otuda metafora gašenja, hlađenja, smirenja deluje naročito privlačno umu koji je usijan, izbezumljen, gori!

Neke kasnije budističke tradicije, u duhu ideje ne-dualnosti, počele su da izjednačavaju saṃsāru i nibbānu, verovatno pridajući tim pojmovima i neka druga značenja. Međutim, za theravadu oni se mogu izjednačiti onoliko koliko je moguće izjednačiti čvrsto stisnutu pesnicu sa otvorenom šakom ili u šaci čvrsto stegnut užareni kamen i njegovo ispuštanje kada je otvorimo. Isto tako, dokoni filozofi su kroz istoriju budizma zapodenuli veliku raspravu o tome da li se do nibbāne stiže postupno ili u jednom trenutku. Jer, naravno, za ego je mnogo radosnije polemisati i “pobediti” u polemici, nego smirivati pobesneli um. Sa svoje strane, theravada govori o četiri stupnja probuđenja, od kojih je prvi “ulazak u tok” (sotāpanna), kada prvi put jasno vidimo svoj cilj pred sobom, razumemo ga, jer smo ga makar na kratko iskusili. Tradicija kaže da za takvog putnika više nema greške, sigurno stiže na cilj, zato što tačno zna gde je. Najkasnije za sedam narednih života. Neka svako od nas učini sve što je u njegovoj moći (ako zatreba možda još i malo više) da nam ovaj život bude prvi u tom nizu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s