Mahā-parinibbāna sutta (4)

U ovom delu sutte (počinje ovde) nailazimo na Budu koji u društvu vernog pratioca Ānande i velike grupe monaha nastavlja svoje putovanje i stiže u Pāṭaligāmu, na reci Gang, blizu današnje Patne i oko 100 km severoistočno od Rāđagahe. Kada je Buda poslednji put posetio Pāṭaligāmu, to je bilo obično selo. No, pošto se nalazilo na granici sa zemljom Vađđija i kralj Ađātasattu se spremao za rat, počelo je da prerasta u tvrđavu, kao što se u sutti vidi iz naredne epizode sa kraljevim savetnicima Sunidhom i Vassakārom. Ona će kasnije postati prestonica velikog Magadha carstva, a u međuvremenu je menjala imena: Pupphapura, Kusamapura, da bi na kraju promenila naziv u Pātaliputta i bila najveći grad u Indiji toga doba. Grad je Grcima bio poznat kao Pālibhotra. Evo kako ga, na osnovu fragmenata sačuvanih kod drugih antičkih pisaca, opisuje grčki istoričar Megasten (350-290 pre n.e.), ambasador Seleuka I Nikanora na dvoru indijskog cara Ćandragupte, osnivača dinastije Maurya, koja će vrhunac doživeti sa njegovim unukom Asokom:

„Najveći grad u Indiji je onaj po imenu Pālimbotra, koji pod svojom vlašću drže Prasiani. Smešten je na mestu gde se Erannoboas [ovo je grčka, iskvarena verzija naziva reke Hiraññavatī] uliva u Gang… Megasten nas informiše da se ovaj grad u dužinu prostire 80 stadia [oko 15 km] i u širinu 15 stadia [oko 3 km]. Okružuje ga kanal 600 stopa [oko 200 metara] širok i 30 lakata [oko 20 metara] dubok. On služi kako za odbranu, tako i da se otpadne vode iz grada u njeg slivaju. Grad je takođe opasan zidom od balvana, na čijem vrhu je unaokolo smešteno ukupno 570 kula za strelce…“

Zaista zanimljiv opis grada iz III veka pre naše ere, a u kojem je i Buda više puta boravio! I eto sada ga ponovo vidimo na tom mestu, kako ga sledbenici dočekuju sa radošću i spremaju se da ga ugoste. Na tako topao doček Buda odgovara onim najboljim što ima, a to je Dhamma. Tako vidimo da i pored poodmaklih godina i lošeg zdravstvenog stanja, on ne štedi sebe. Poduka traje skoro čitavu noć. Učitelj je slušaoce do zore upućivao, podsticao, nadahnjivao i obradovao govorom o Dhammi. Zanimljivo je ovde zastati i uočiti koliko je ovaj niz glagola – upućuje (sandasseti), podstiče (samādapeti), nadahnjuje (samutteđeti) i obraduje (sampahaṃseti) govorom o Dhammi – indikativan za osnovnu strukturu Budinog metoda podučavanja: (1) prvo okupljenima izloži Dhammu, (2) slušaoci su podstaknuti da razmisle o onome što su čuli, (3) to razmišljanje ih nadahne na praksu i na kraju (4) takva praksa ih ispunjava radošću saznanja da je oslobađanje od patnje moguće i da su u tom smislu oni gospodari svoga života.

Patna početkom XIX veka (Thomas Daniell)

Komentari ovo još detaljnije obrazlažu. Uputivši slušaoce, Buda u njima razvejava obmanu. Podstaknuvši ih, nepromišljenost je uklonjena. Kada ih nadahne, u njima je inertnost, tromost iskorenjena. Sa radošću saznanja (i praktikovanjem), slušaoci stižu do cilja. Analizirajući ovaj odlomak možemo zaključiti koji su to kvaliteti potrebni da bismo nekoga podučili Dhammi, a to je sposobnost da u drugima probudimo entuzijazam i podstaknemo ih na razmišljanje.

Na kraju današnjeg odlomka vidimo kraljeve glavne savetnike Sunidhu i Vassakāru zaokupljene utvrđivanjem Pāṭaligāme pred opasnošću od napada. Buda ih uverava da rade dobro, baš kao da su se posavetovali sa božanstima koja obitavaju u samom mestu i okolini. Takođe ih podstiče da zasluge za obrok koji su pripremili za njega i ostale monahe posvete božanstvima kraj kojih žive. Ovde imamo termin dakkhiṇa, davanje, u ovom slučaju božanstava. Ali isti termin može označavati i posvećivanje svojih zasluga božanstvima, slično onome što Buda savetuje u stihovima. Upravo ovo drugo tumačenje je kasnije u pučkom budizmu (naročito na Šri Lanki) poslužilo kao izvor ideje o „prenošenju zasluga“. Ova ideja je još više dobila na značaju u mahayana budizmu. No, da na osnovu jednog mesta u kanonu ne bi trebalo izvoditi tako dalekosežne zaključke u pogledu budističke prakse, upozorava nas mudri Šravasti Dhammika:

„Prenošenje zasluga jeste verovanje da je moguće učiniti nešto dobro i potom “preneti” kammički rezultat na neku drugu osobu. Ovo verovanje je jedno od nekoliko ozbiljnijih iskrivljavanja Budinog učenja, koje je često u theravāda budizmu. Ono je u suprotnosti sa učenjem o kammi, koje kaže da su naši namerom vođeni postupci ti koji imaju efekat na nas i da je svako od nas odgovoran za to što radi. Ono takođe negira moralnu uzročnost. Jer kada bi bilo moguće da se rezultat dobroga koje učinimo prenese na drugoga, tada bi isto tako moralo biti moguće da se na njega prenese i plod loših postupaka i da time mi sami izbegnemo posledice. A rani budisti su podučavali ideju činjenja dobra za račun ili u ime drugoga i potom pružanja prilike toj osobi da se raduje tom činu dobrote (puṭṭānumodanā). Teorija koja stoji iza ovakve prakse funkcioniše otprilike ovako. Ako prijatelju pošaljem čestitku za rođendan, kada je primi i pročita moje najbolje želje, verovatno će biti srećan. Ja nisam ništa ‘preneo‘ na njega. Umesto toga, saznanje da mislim na njega na rođendan, ispunjava ga ushićenjem i radošću. Slično tome, ako uradimo nešto dobro i onda o tome nekome drugom ispričamo, dajemo mu priliku da se i sam tome raduje. Rani budisti su čak smatrali da je moguće to uraditi i sa osobom koja je umrla. Ako pokojnik još nije sahranjen, on ili ona može biti još uvek svesna svojih najdražih i toga što oni rade. Ako učinimo neko velikodušno ili plemenito delo i onda kažemo da smo to učinili u ime pokojnika, on može to čuti i biti ispunjen radošću. Iako Buda nije podučavao praksu posvećivanja dobra preminuloj osobi, ta praksa nije u suprotnosti sa njegovim učenjem.”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s