Pripovedanje

Privid smatraju stvarnim,
a stvarno prividom,
takvi, hraneći se pogrešnom mišlju,
stvarno ne nalaze.

Stvarno smatraju stvarnim,
a privid prividom,
takvi, hraneći se ispravnom mišlju,
stvarno pronalaze.

Dhammapada, 11-12

Koliko vremena provodimo pričajući sami sebi priče, a koliko energije ulažemo u to da uhvatimo korak sa stvarnošću? Naravno, postoje situacije kada to pričanje zaista ima smisla. Ne može se sve objasniti racionalno. Priče često služe kao aproksimacije koje aludiraju na stvarnost na način na koji linearno, logičko razmišljanje to nije u stanju. Međutim, opsesivno pripovedanje je prepreka. Na primer, ima priča koje su možda u nekoj fazi našeg života imale svoju svrhu, ali nas sada sprečavaju da krenemo dalje. Možda sebi govorimo da su ograničenja koja osećamo nesavladiva, iako u suštini nisu. Ili sebi uvek iznova govorimo da ne možemo prošlost da ostavimo za sobom, iako zapravo to možemo. Mi smo je već ostavili. A ono što sada imamo jesu tek sećanja na nešto što se dogodilo u toj prošlosti. To što se tada desilo i sećanja koja imamo nisu ista stvar. I upravo u tome leži stalno prisutna mogućnost da počnemo iznova.

Ađan Munindo

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s