Reci “da”

Vežba: U ovoj vežbi kažemo „da“ svakome i svemu što se dogodi. Kada uočiš impuls neslaganja, razmotri da li je on zaista neophodan. Možeš li samo da klimneš glavom ili da ništa ne kažeš, ali da ostaneš mirna. Kad god se ne radi o nekoj opasnosti po tebe ili druge, složi se sa drugima i onim što ti se događa u životu.

PODSEĆANJE
Stavi stikere na kojima je napisana reč „da“ na mesta gde ćeš ih uočiti, kod kuće i na radnom mestu. Napiši „da“ na dlanu, tako da ga često vidiš.

OTKRIĆA
Ovaj zadatak pomaže nam da vidimo koliko često zauzimamo stav koji je negativan ili suprotan. Ako smo u stanju da posmatramo svoj um dok neko drugi govori, naročito ako on nas traži da nešto učinimo, možemo posmatrati kako naše misli grade odbrambene zidove i kreiraju protivargumente. Možemo li se odupreti želji da kontriramo verbalno onda kada čitava stvar nije toliko bitna? Jesmo li u stanju da uočimo svoj mentalni i fizički stav prema stvarima koje se jave tokom jednog sasvim običnog dana? Je li naša automatska reakcija: „O, ne!“?

Takvo, navikom vođeno suprotstavljanje može biti u formi misli („Ne slažem se sa tim što kaže“), govora tela (grčenje mišića, ruke prekrštene na grudima), reči („To ti je glupa ideja.“) ili postupka (odmahivanje glavom, kolutanje očima, ignorisanje onoga ko govori). Ljudi koji se bave određenim profesijama kažu da imaju problem sa ovim zadatkom. Advokati su, na primer, obučeni da otkrivaju manjkavosti u ugovoru ili nepovezanosti u onome što svedok ili drugi advokat govori. Naučnici su obučeni da kritikuju teorije ili rezultate istraživanja drugih. Uspeh na poslu nekome može zavisi od oštrine „napadačkog uma“. Ali ako provedeš čitav dan vežbajući takav stav, teško ga je isključiti kada jednom stigneš kući.

Dok je vežbala ovaj zadatak, jedna osoba je uočila da se jedno spoljašnje „da“ ne podudara sa stvarnim stavom „ne“ u sebi, tako da joj je ovaj zadatak pomogao u otkrivanju tog skrivenog stanja zgrčenosti uma. Druga osoba je ustanovila kako na zahteve obično odgovara procenjujući ostale stvari – naime, sve one mnogobrojne stvari koje treba da uradi. I bilo je olakšanje za nju jednostavno reći „da“ i osloboditi se sve te unutrašnje borbe pri donošenju odluke. Čitava borba pretvorila se u osećaj velikodušnosti.

Treća osoba je rekla kako je govorenje „da“ stvorilo u njoj osećaj lakoće, puštanja niz tok zajedno sa ljudima koji bi dolazili u njenu kancelariju, umesto da im se neprekidno odupire. Naravno, ovaj zadatak moguće je modifikovati u skladu sa okolnostima. Možete zadržati jedno unutrašnje „da“ za želju vašeg deteta da skače po kauču, ali preusmeriti tu energiju na obližnje igralište.

DUBLJE LEKCIJE
Budistička tradicija opisuje tri otrova uma – pohlepu, odbojnost i neznanje. U našem manastiru ovaj zadatak je namenjen najviše onim učenicima koji su naročito pogođeni odbojnošću, onima koji se po navici opiru svemu što ih neko zamoli ili što naiđe u životu. Njihov početni i nesvesni odgovor na bilo šta što ih neko kaže je „ne“, izražen jezikom tela ili rečima. Ponekad je to „ne“ izraženo sa „da, ali…“, a drugi put prerušeno u razložne rečenice, koje i dalje imaju pečat doslednog i upornog obrasca oponiranja.

Ljudi koji su zaglibljeni u averziju često velike odluke u životu ne donose na osnovu kretanja ka nekom pozitivnom cilju, već pre na osnovu udaljavanja od nečega što percipiraju kao negativno. Pre nego aktivni, oni su reaktivni. „Moji roditelji nikada nisu plaćali račune na vreme, te su nam često isključivali struju. Zato ću ja postati knjigovođa.“ Umesto: „Hoću da postanem knjigovođa zato što volim brojeve.“

Kada monasi započnu svoj trening u japanskim soto zen manastirima, kaže im se da jedini prihvatljiv odgovor na ono što se od njih zatraži tokom prve godine vežbanja jeste „Hai! (da)“. To je vrlo moćna vežba. Ona razgrće naslage prividne zrelosti i probija se sve do onog jogunastog dvogodišnjaka ili tinejdžera u nama.

Neizražavanje oponiranja pomaže nam da se oslobodimo egoističkih gledišta i vidimo sopstvene stavove kao ne preterano važne. Iznenađujuće je koliko je naše neslaganje sa drugom osobom zapravo nevažno i samo služi povećanju naše frustracije, kao i patnje oko nas. Kada kažemo „da“, to nam može obezbediti dodatnu energiju, jer je automatsko opiranje nešto što nam je neprekidno oduzima.

Zaključak: Negujte svoj unutrašnji „da“ stav prema životu i svemu što vam on donosi. To će vam uštedeti jako mnogo energije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s