Pitanje o znaku

Na časovima palija počeli smo da prevodimo Pitanja kralja Milinde (Milinda pañha), posle Dhammapade verovatno najčuveniji tekst iz budističkog Pali kanona. Nastao je negde između I veka pre naše ere i II veka n. e., kao pretpostavljeni razgovor između budističkog mudraca Nāgasene i indo-grčkog kralja Baktrije (područje današnjeg severnog Pakistana i Avganistana) Menandera ili na paliju Milinde. Znatno kraća verzija teksta, nešto izmenjena, prevedena je u V veku i sačuvana kao deo kineskog budističkog kanona.

I tako, da ne bih samo ja uživao u lepotama ovog izuzetnog dela, kako budem prevodio, objavljivaću ovde delove, da i vi možete da mi se pridružite u radosti upoznavanja sa Budinim učenjem kako su ga razumeli njegovi potonji učenici i to u tački u kojoj su se, posle Aleksandrovih osvajanja, susrele dve velike civilizacije – indijska i grčka.

1. Pitanje o znaku

Milinda dođe do poštovanog Nāgasene i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:
“Poštovani gospodine, koje je tvoje ime, kako te zovu?”

“Veliki kralju, ja sam Nāgasena. Tako me zovu moji saputnici u svetačkom životu. No, iako roditelji daju svojoj deci ime kao što su Nāgasena, Sūrasena, Vīrasena ili Sīhasena, to je samo naziv, oznaka, znak, puko ime, baš kao što je to i moje ‘Nāgasena’. U tome nije moguće pronaći osobu.”

Na to kralj Milinda ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde Nāgasena kaže: ‘U tome nije moguće pronaći osobu.’ Da li se sa time treba složiti?”

Onda Milinda reče Nāgaseni: “Gospodine, ako u tome nije moguće pronaći osobu, pa ko je onda taj koji ti daje razne potrepštine kao što su ogrtač, hrana, smeštaj ili lekovi? Ko je taj koji sve to koristi? Ko je taj koji čuva svoju vrlinu, posvećuje se meditaciji i ubira veliki plod oslobođenja? A ko je taj koji ubija, krade, čini preljubu, laže, pije alkohol, čini pet strašnih dela čiji plod odmah dozri?“

Prema tome što kažeš, ispada da ne postoje ni dobro, ni loše, ne postoji onaj ko čini dobra ili loša dela ili navodi druge da ih čine, ne postoji dozrevanje ploda takvih dela. Ako bi te, Nāgasena, neko ubio, taj ne bi snosio posledice ubistva. Za tebe ne postoje učitelj, onaj koji zaređuje, niti zaređenje. ‘Moji saputnici u svetačkom životu me zovu Nāgasena’, tako kažeš. A gde je zapravo taj Nāgasena? Je li kosa Nāgasena?”

“Ne, veliki kralju.”

“Jesu li to malje?”

“Ne, veliki kralju.”

“Nokti… zubi… koža… mišići… tetive… kosti… koštana srž… bubrezi… srce… jetra… dijafragma.. slezina… pluća… debelo crevo… tanko crevo… želudac i njegov sadržaj… izmet… žuč… sluz… gnoj… krv… znoj… salo… suze… masnoća… pljuvačka… sline… tečnost u zglobovima… mokraća ili mozak?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li oblik Nāgasena?”

No, great king.” — “Is form Nāgasena?”
“No, great king.” — sensation. perception, mental formations, consciousness?”– “No, great king.”

“Ne, veliki kralju.”

“A osećaj… opažaj… mentalni obrasci? Je li Nāgasena svest?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li Nāgasena u svemu tome zajedno?”

“Ne, veliki kralju.”

“Je li onda Nāgasena nešto izvan oblika, osećaja, opažaja, mentalnih obrazaca i svesti?”

“Ne, veliki kralju.”

“Gospodine, ja te pitam sve ovo i ne vidim Nāgasenu. Nāgasena je onda glas?”

“Ne, veliki kralju.”

“Pa šta je onda Nāgasena? To što si na početku rekao bilo je neistina. Ovde nema bilo kakvog Nāgasene!”

Na to poštovani Nāgasena reče: “Veliki kralju, ti si nežan, zaista prefinjen plemić. Kada bi se u podne našao na putu, hodajući po vrelom tlu, užarenom pesku, gazeći po šiljastim kamenčićima i grumenju, povredio bi stopala, iscrpeo telo i uznemirio svoj um. Sa takvom patnjom nastala bi svest o telu. Zato, ovoga puta, kako si došao, peške i na kočiji?”

“Nisam došao peške, već kočijom.”

“Ako si došao kočijom, pokaži mi je. Je li ona ruda?”

“Ne, poštovani.”

“Je li ona osovina?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li točkovi kočija?”

“Ne, poštovani.”

“Je li trup kočije sama kočija?”

“Ne, poštovani.”

“Je li držač za barjak kočija?

“Ne, poštovani.”

“Je li to jaram?”

“Ne, poštovani.”

“Uzde?”

“Ne, poštovani.”

“Onda možda bič?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li sve te stvari zajedno kočije?”

“Ne, poštovani.”

“Jesu li onda kočije nešto izvan toga?”

“Ne, poštovani.”

“Veliki kralju, ja te pitam sve ovo i ne vidim kočije. Kočije su onda zvuk kočije?”

“Ne, poštovani.”

“Pa šta su onda kočije? To što si na početku rekao bilo je neistina. Ovde nema bilo kakvih kočija! Veliki kralju, ti si vladar cele Đambudipe, koga s eonda bojiš i govoriš neistinu? Onda Nāgasena ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde kralj Milinda kaže: ‘Došao sam kočijom.‘ Ali kad mu rekoh da mi je pokaže, on odgovara da je nije moguće pronaći. Da li se sa time treba složiti?”

Kada ovo bi rečeno, pet stotina Yonaka odobravajući Nāgaseni, ovako rekoše kralju Milindi: “Neka se sada, vaše visočanstvo izvuče nekako iz ove klopke.”

Onda Kralj Milinda reče poštovanom Nāgaseni: “Poštovani, ja ne govorim neistinu. Zbog toga što postoje ruda, osovina, točkovi, trp kočije, držač za barjak, jaram, uzde i bič, ‚kočije‘ postoje samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime.”

“Veliki kralju, dobro si razumeo kočije. Isto tako, zato što postoje kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, salo, suze, masnoća, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća i mozak, oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest, ‚Nāgasena‘ postoji samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime. Ali u suštini, osobu tu nije moguće naći

Baš kao što je Blaženi rekao monahinji Vađiri:

“Kao što se za sklop delova,
koristi reč ‘kočija’,
isto tako, kada postoje sastojci,
po dogovoru nazivamo ih ’bićem’.”

“Veličanstveno je, poštovani Nāgasena, čudesno je kako si briljantno objasnio ovo pitanje! Da je Buda ovde stajao, siguran sam da bi i on ovo pohvalio. Odlično, Nāgasena, odlično kako si briljantno objasnio ovo pitanje!”

PS. Pošto su jedna od tema ovoga poglavlja kočije, bilo bi uz njega zanimljivo pročitati i tekst poštovanog Dhammike naslovljen “Kočije Dhamme”, o ovoj temi u Pali kanonu. Uživajte!

2 thoughts on “Pitanje o znaku

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s