Naše vežbanje

1. Zovemo ga meditacija. Ali ta reč kao i svaka druga, da bi zaista bila korisna, moramo joj znati tačno značenje. Dakle, u čemu se sastoji naše vežbanje?

2. Ono je pre svega svesno posmatranje, sa pažnjom i znatiželjom. Ta pažnja je opuštena, ne želi da kontroliše, dozvoljava da se prirodnim tokom stvari manifestuje i ono što nazivamo „prijatnim“ i ono drugo, „neprijatno“.

3. Dopuštamo, sa spremnošću da učimo i od jednog i od drugog. Učimo pre svega o sebi. Da li to želimo, strahujemo ili smo indiferentni. Čemu nas naše reakcije mogu naučiti? O nama samima.

4. To učenje je zasnovano na onome što se događa sada. Ne vraćamo se u prošlost, niti jurimo u budućnost. Naravno, bez sećanja teško da bismo ikada išta saznali. Ali ona su samo polazna tačka, ne krajnji zaključak, ne slepo preslikavanje. Uočavamo jedinstvenost, različitost svakog trenutka.

5. Ostajemo spokojni, opušteni, bez krutosti tela i uma. Prisutni bez naprezanja, fokuirani bez grča. Ne upinjemo se niti da stvorimo, niti da hranimo bilo kakvo novo iskustvo.

6. Vežbamo sa što manje očekivanja, a sa što više hrabrosti da prigrlimo svako novo iskustvo.

7. Naše vežbanje nije čekanje da se neka posebna stvar dogodi ili da neka druga nestane. Ono je najpre sazrevanje jednog jako ukusnog, dragocenog ploda, a to je biti strpljiv sa svakom stvari.

8. Svesni smo takođe stava sa kojim vežbamo. Da li se opiremo, kolebamo ili nešto nestrpljivo očekujemo? Ako to činimo, osvestimo onda i šta nam takav stav donosi. Pomaže li nam ili odmaže. Na koji način?

9. Ne uznemirava nas onaj deo našeg uma koji neprekidno proizvodi misli. Jer cilj našeg vežbanja nije um bez misli, već upravo da uočimo trenutak kad se misao javi.

10. U tom trenutku, šta naš um radi. Razmišlja ili posmatra?

11. Ako razmišlja, u koju priču pokušava da nas ubedi? Ako posmatra, jesmo li svesni tog osećaja nepomerivosti, prostranosti u umu, u kojem misao može da se javi, a da ne naruši, uznemiri sam taj prostor? Poput senke koja za trenutak promakne kraj prozora i zauvek nestane.

12. Na kraju, znamo da to što posmatramo nije važno koliko sam čin posmatranja. Da ako posmatramo sa pravim stavom, tada će svaki objekat biti pravi objekat naše meditacije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s