Reči i značenja

U Budinom učenju na bezbroj mesta nailazimo na par suprotnosti: dukkha i sukkha. Prevodimo ih sa patnja i sreća. To su polazna i završna tačka Budinog puta. Ako zavirimo pod haubu i pogledamo kako su sačinjene te reči, vidimo sledeće:

pāli. dukkha = skr. duḥ+kha = dis-ease = ne-lagoda

sanskritski prefiks dus > duḥ = loše, teško, jeste u srodstvu i jednak po značenju sa grčkim dys- i latinskim dis- (dis-harmonija = ne-sklad)

kha = šupljina, otvor; rupa u sredini točka (u koju se uglavi osovina).

Kada je taj otvor duḥ = loš, razglavljen, imamo osovinu u njemu koja se mrda. Točak se onda ne okreće pravilno, što bi rekli „šeta“. I onda je naše putovanje vrlo neudobno. Verovatno ste vozili bicikl čiji točak nije dobro centriran. E takav naš život, a i mi s njim, često izgleda. Loše centriran, život nas trese i to što brže idemo, to jače. Zato je važna meditacija, usporavanje. Inače nam se od tog silnog trnjesanja sve smućka u glavi, pa smo i bicikl i mi malo bhanta = vyākula = sammūḷha = ošamućeni, dezorijentisani. Jednom rečju, u velikom problemu.

Sa druge strane imamo:
pāli. sukha = skr. su+kha = happiness = sreća
su– = dobro, lako

E ovde točak leži kako treba i vožnja je milina! Svi znamo i te trenutke. Sve je potaman, mame kolačići na tanjiriću, a i čaj se još nije ohladio. I šta tada poželite? Pa, naravno, da traje dugo, dugo.

Možda i potraje ako poželite na pāliju 🙂 Kako? Jednostavno:

dīgha = skr. dīrgha = dugo.
Očigledno opet srodne reči. Pa odatle imamo Dīgha nikāyu ili Zbirku dugih Budinih govora.
ni+kāya = skr. nikāya = gomila, skup, hrpa, klasa, telo (kāya) i zbirka.

Dakle, kāya je isto telo. Ali vidimo da u fizičkom smislu znači i gomilu. Gomilu elemenata (dhātu), koji se u krajnoj analizi mogu svesti na četiri velika elementa (mahādhātu). Svi ih znamo:

  • paṭhavī = skr. pṛthivī = zemlja ili tačnije kvalitet tvrdoće/mekoće
  • āpa / āpo = skr. āpas = voda ili kohezija
  • vāyo = skr. vāyu = vazduh ili kretanje
  • tejo = skr. tejas = vatra ili toplina/hladnoća

Kurioziteta radi da pomenem da je tejo u sanskritu jedna jedno od mnoštva reči za vatru, što očigledno ukazuje da su vatra i obredi sa njom bili u središtu brahmanske religije. Neki od tih naziva su: admani, agni, añjana, dahra, dakṣa, dīpra, hara, homi, īṣira, jagannu, ka, kutapa, marudvāha, pācala, parijvan, peru, pīyu, ra, śāṃkari, savana, śuṣṇa, tamohan, tīrtha, uddāha, uṣapa, vami, vidhra, yajña i još mnogo drugih.

Eto, za brahmane je vatra bila važna, a za Budu nešto drugo:

vi+passanā = skt. vipaśyanā = uvid, od glagola passati i prefiksa vi, čije je jedno od značenja da pojačava značenje osnovne reči. Pa bi tako u-vid značio da nešto zaista, dobro vidimo.

Eto. Nastojte da svoj život dobro, što bolje vidite. Jer samo tada možete da donesete prave odluke. A za to vam je neophodno, kao što smo već napomenuli, da malo usporite taj svoj bicikl. Možete vi to, naravno 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s