21. Vidi plavu boju

Vežba: Postanite svesni plave boje kad god da se pojavi u vidnom polju. Ne tragajte samo za očiglednim primerima, kao što je plavo nebo, već isto tako i za onim manje uočljivim pojavljivanjima i svim nijansama plave.

PODSEĆANJE

Stavite markerom jednu plavu tačku na nadlanicu ili na unutrašnju stranu zgloba šake. Zalepite plave kvadratiće po kući, na mestima na kojima ćete ih uočiti, na vratima, frižideru i slično.

Kada spazite ove podsetnike, zastanite za trenutak i potražite oko sebe plavu boju. To može biti nijansa plave bilo koje veličine, od tačke do velike površine. Može biti korisno “smekšati” fokus svog pogleda i tako “prizvati” plavu boju da se pojavi.

OTKRIĆA

Ovaj zadatak mi je sugerisao jedan moj učenik, koji je inače umetnik i naravno vrlo senzibilan za boje. Kada smo posle nedelju dana praktikovanja izveštavali o svojim zapažanjima, on je objasnio da plavu vidi u svakoj boji. Ljubičastoj, zelenoj, braon i da za njega čak i crna svetluca plavim odsjajima. Većina nas pronalazila je plavu boju na mnogim neočekivanim mestima. Toliko je mnogo plave, od suptilne do očigledne. A smekšavanje pogleda daje više sjaja svim bojama i oblicima.

U nekim jezicima, ista reč se koristi i za zelenu i za plavu ili za crnu i plavu. Na primer, u japanskom postoji drevni znak i reč za plavo (aoi), a posebna reč za zeleno (midori) je u sporadičnu upotrebu ušla tek kasnije, u Heian periodu, tako da se u obrazovnim tekstovima ne javlja sve do okupacije Japana posle drugog svetskog rata. U drugim jezicima, kao što je grčki, mnogo je naziva za razne nijanse plave – thalassi za morsko plavu, ourani za nebesko plavu, galzio za svetloplavu i tako dalje.

Mnogi vežbači kažu da kada se sete da potraže oko sebe plavu, ona kao da im odjednom iskoči pred oči. Čini im se kao da se plavi predmeti ističu, kao da postaju više trodimenzionalni. Ovaj zadatak takođe otvara u nama novu prijemčivost za nebo, tu ogromnu plavu kupolu koju kao da ignorišemo veći deo vremena, iako obično zauzima veliki deo našeg vidnog polja. Svetloplavo nebo je uvek iznad nas, čak i kada je oblačno ili pada kiša. Shvatimo to kada letimo avionom i on se probije kroz sloj niskih oblak, tako da nas zapljusne zaslepljujuća svetlost.

DUBLJE LEKCIJE

Kada se setimo da svoju svesnost otvorimo za plavu boju, učini nam se kao da je ona postala življa i svuda prisutna. Naravno, nije sada takva postala. Ona je uvek jasna i prisutna. Međutim, samo kada smo svesni, postane nam jasno koliko je sveprisutna u našim životima.

Kako znamo da to što vidimo i zovemo plavim zaista jeste takvo? Svako od nas živi u sopstvenom svetu i niko drugi u njega ne može ući i u potpunosti ga doživeti. Iskustva čak i jednojajčanih blizanaca su različita. Mi smo jedini koji plavu vidimo na način na koju je vidimo. Slično tome, ni naš život se u svim svojim detaljima više nikada neće ponoviti i mi smo jedina osoba koja ga može u potpunosti doživeti.

Tibetanski budisti našu suštinsku prirodu opisuju kao nebo, ogromno, blistavo i čisto. Meditacija nam pomaže da ponovo dopremo do tog beskonačnog uma, koji je u stanju da osvetli i duboko sagleda sve ka čemu ga usmerimo. Čišćenje uma slično je našem svakodnevnom iskustvu sa kompjuterskim ekranom. Toliko se udubimo u to što vidimo na ekranu, da za neko vreme to predstavlja svu našu stvarnost. Onda nas nešto odvoji od tog ekrana – možda kolega zastane da popriča – i iznenada se polje naše svesti proširi, a mi izdignemo iznad tog uskog sveta svetlećih tačkica na ekranu koje čine reči.

Kada isto tako uronimo u zavodljive i kompleksne slike na našem unutrašnjem ekranu, potrebno je da zapamtimo da izbor uvek postoji. Možemo da tekući ekran minimalizujemo na ikonu u dnu tog mentalnog ekrana i otvorimo sebe za vedroplavu našeg suštinski bezgraničnog, čistog uma. Nekoliko misli promakne ispred tog ekrana, nalik prozračnim belim oblacima. A mi se izdignemo iznad tog uskog sveta “ja, mene, moje”, do mesta spokojstva. I onu malu ikonu naših briga i planova možemo otvoriti kad god poželimo.

Baš kao što je plavo uvek iznad nas, čak i kada ne možemo da ga vidimo, isto je sa našom savršenom Izvornom Prirodom. Čak i kada je stanje našeg uma oblačno, a emocije liju kao iz kabla, naša Izvorna priroda je uvek tu, blista jasno unutar nas i osvetljava svaku stvar.

Zaključak: Zaista možemo sebe osloboditi iz mraka i tesne tamnice uma zaokupljenog samim sobom i pronaći slobodu uma nalik blistavom nebu.

(Jan Chozen Bays: Kako krotiti divljeg slona)