Obeležja velikog čoveka

U Pali kanonu ima niz mesta koja na prvo čitanje nisu baš najjasnija i predstavljaju problem u tumačenju. Ali uz pomoć komentara na Kanon, upoređivanja sa drugim kanonima i naravno naučnih radova savremenih autora, moguće ih je na ubedljiv ili manje ubedljiv način dešifrovati. No postoji nekoliko mesta koja se takvom dešifrovanju uporno opiru i ona često istraživače dovode na ivicu očajanja. Jedno od njih su svakako “obeležja velikog čoveka” (mahāpurisalakkhana), spisak fizičkih karakteristika Budinih, koje su toliko groteskne da zaista ne znamo šta sa njima da radimo i kako da ih objasnimo.

Jedno od mesta na kojima se taj spisak javlja je Mahāpadāna sutta ili Govor o velikom postignuću (DN 14). I pošto sam krenuo da prevodim ovaj govor, dođoh i do mesta gde se navodi kako je svaki od Buda iz prošlosti, pa i Buda Gotama, imao sledeća fizička obeležja:

1. Stopala su mu široka i stabilna.
2. Na svakom stopalu je vidljiv točak, sa hiljadu paoka, zajedno s oplatkom i glavčinom, potpun u svakom pogledu.
3. Pete su mu izbačene.
4. Ima duge prste na rukama i nogama.
5. Ruke i stopala su meki i nežni.
6. Na rukama i stopalima ima linije poput mreže.
7. Tabani mu imaju svod, nisu ravni.
8. Noge kao u antilope.
9. Kada stoji, bez savijanja može dlanovima da dodirne kolena.
10. Polni organ mu je obavijen naborima kože.
11. Ima zlatnu boju kože.
12. Koža mu je meka i glatka i zato se na nju ne hvataju prašina ili blato.
13. Malje rastu svaka zasebno iz svog korena.
14. Vrhovi malja su uvek nagore; malje su tamnoplave boje i uvijene uvek udesno.
15. Ima potpuno prave udove, nalik Brahmi.
16. Ima sedam ispupčenja.
17. Ima telo poput lava.
18. Nema brazdu na sredini grudi.
19. Ima proporcije banjanovog drveta; raspon njegovih ruku jednak je visini tela, a visina tela ravna je rasponu ruku.
20. Vrat i ramena su ravni.
21. Ukus mu je savršeno precizan.
22. Vilica mu je nalik lavljoj.
23. Ima četrdeset zuba.
24. Zubi su ravni.
25. Između zuba nema razmaka.
26. Zubi su sasvim beli.
27. Ima dugačak jezik.
28. Ima božanstven glas, nalik pevu karavika1 ptice.
29. Oči su mu tamnoplave.
30. Ima duge trepavice poput govečeta.
31. Između obrva rastu meke i bele dlake.
32. Glava mu ima oblik turbana, to jest ima izbočinu na temenu.

Kad pogledamo ovaj spisak, on bi trebalo da bude slika idealnog čovekovog tela. Nešto kao čuveni Leonardov “Crtež čoveka po Vitruviju”. E sad, ako i zanemarimo točkove na stopalima, očigledno da ima stavki koje, barem nama na Zapadu, deluju u najmanju ruku čudno, bolje reći groteskno. Recimo pete izbačene unazad (3), dodirivanje kolena bez savijanja (9) ili 40 zuba (23). A posebno je zagonetno zašto je ideal da penis bude obavijen kožom, odnosno uvučen kao kod, recimo, pastuva (10). I na kraju, izbočina na glavi (32), koja je onda ikonografski vremenom postala punđa. Sve u svemu, kad sve sklopimo, svako ko bi imao sva ova 32 obeležja pre bi ličio na nekog vanzemaljca, nego na čoveka.

Nasuprot ovome, na nekoliko mesta u Kanonu je jasno da je Buda bio sasvim običan čovek i da se nije mnogo razlikovao od drugih. Tako recimo, neposredno po probuđenju, sreće āđīvaka asketu (MN 26):

“Na putu između Gaye i mesta probuđenja ugleda me āđivaka Upaka i reče: ‘Prijatelju, bistar ti je lik, put čista i svetla. U čijem si se učenju odrekao sveta, prijatelju? Ko ti je učitelj? Čiju Dhammu slediš?’”

Kao što vidimo, Upaka jeste primetio nešto neobično kod tek probuđenog Gotame, ali to je verovatno više bio izraz njegovog lica, način na koji je odavao stanje unutrašnjeg mira, nego višak zuba ili izbočina na glavi. Kad mu je Buda odgovorio čuvenim stihovima:

“Onaj sam koji je sve nadišao, znalac svega,
neukaljan nijednom stvari, okrenut od svake od njih,
dokončanjem žudnje oslobođen. Spoznaju dosegoh
sam za sebe, koga učiteljem da nazovem?

Učitelja nemam, niti mi iko ravan
postoji bilo gde u svetu ovome,
sa svim božanstvima njegovim, zato što
nijedno biće mi parnjak nije.

Ja sam Usavršeni na svetu ovome,
učitelj nenadmašni.
Jedino ja sam potpuno probuđeni,
u kojem su vatre ugašene i ohlađene.

Točak Dhamme idem da pokrenem
u prastarom gradu Kāsi.
U svetu što slep postade
zagrmeću bubnjem besmrtnoga.”

Upaka nije bio nešto posebno impresioniran, te samo prozbori:

“Neka ti bude, prijatelju!”

Pa vrteći glavom u neverici, skrenu na sporedni put i nestade.

Drugi slučaj koji govori u prilog običnosti fizičkog izgleda Budinog nalazimo u Samaññaphala sutti (DN 2), kada kralj Ađātasattu ide da poseti Budu. No kada je stigao, ne zna ko je on među okupljenim monasima. Tako nam sutta kaže:

“Kralj Ađātasattu jahao je na slonu dokle je mogao, pa onda sa njega siđe i peške se približi velikom paviljonu. Kad je stigao, upita Đīvaka: ‘Đīvaka, gde je Blaženi?’

‘Eno ga Blaženi, veliki kralju. Onaj što sedi oslonjen na središnji stub, okrenut istoku, okružen monaškom zajednicom’.”

Možemo dakle iz svega ovoga zaključiti da su se moć i privlačnost Budina više ogledali u njegovom unutrašnjem stanju kojim je zračio i snazi njegovih argumenata, a ne u nekakvom specijalnom fizičkom izgledu.

I sada možemo da se zapitamo otkuda onda ovaj neobični spisak i to ne samo u Mahāpadāna sutti, već isto tako u Lakkhana sutti (DN 30) i Brahmāyu sutti (MN 91). Sem toga, sama sintagma “obeležja velikog čoveka” (mahāpurisalakkhana) javlja se i u nizu drugih govora, što znači da se ne radi o nekakvoj marginalnoj i nevažnoj ideji. Dalje, termin mahāpurisa se u Kanonu često povezuje sa “učenim brahmanima iz prošlosti”, na osnovu čega bismo rekli da ona nije bila samo budistička, već šire poznata u Budino vreme među religijskim misliocima. Tako je i nastalo objašnjenje da je ovaj spisak obeležja preuzet iz brahmanizma. I sve bi bilo u redu kada bismo zaista mogli da ga pronađemo u brahmanskim tekstovima. Ali u njima tako nečega nema.

No, za utehu, u đainskom tekstu Aupapatika postoji takođe skup od preko 70 fizičkih karakteristika njihovog osnivača Mahāvīre. Neke od karakteristika su identične i kod njega i kod Bude: svi zubi su jednaki, ne postoji razmak između njih, linije nalik mreži na rukama i stopalima, noge poput antilope, znak točka na stopalima, koja su široka i stabilna itd. Kod nekih karakteristika konkretan opis se razlikuje, ali bi značenje moglo biti isto. Recimo u slučaju 9. stavke u našem spisku, ruke koje dopiru do kolena, mogao bi odgovarati sledeći opis iz Mahāvīrinog spiska: “Ima duge ruke nalik dugim sklupčanim zmijama koje se izduže kako bi progutale svoj plen”. Ili bi Budinoj vilici koja je nalik lavovoj, kod Mahāvire mogao odgovarati opis da je njegova nalik tigrovoj. Ovakvih posrednih podudarnosti ima još.

Sve u svemu, vidimo da su obeležja velikog čoveka bila deo budističko-đainskog nasleđa i otuda možemo zaključiti da se to odnosi i na šire indijsko nasleđe, o kojem nažalost pisani tragovi nisu ostali sačuvani do danas. Ono što pogotovo nas Zapadnjake buni je zašto su te karakteristike formulisane upravo na ovaj, nama groteskan način. Na to pitanje za sada nemamo odgovor. Bilo kako bilo, očigledno da je formiranje ovakvog skupa fizičkih obeležja deo jednog šireg procesa divinizacije Bude u skladu sa osećanjem budista da je on drugačiji od običnih ljudi i da se to mora ispoljiti i kroz fizički izgled. Taj proces je kasnije nastavljen u mahayana budizmu, pa smo tako stigli do gigantskih formi Budinog tela, koje se u isto vreme manifestuje u tri različita vida i na tri različita nivoa, od kojih je jedna forma, nirmanakāya, vidljiva nama, običnim smrtnicima.

———————————-

1 Vrsta indijske kukavice (Cacomantis passerinus), koju u Tipitaki, ali i drugim delima indijske književnosti hvale zbog umilnog poja. Za ovu pticu se u Mahāpadāna sutti kaže da ima “glas prijatniji, lepši, umilniji i veseliji od bilo koje druge ptice”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s