O, Bože, da li je to znak?

Sabranost pažnje, jasno viđenje, znači da smo se probudili za sreću čistog trenutka. Mi inače stalno komplikujemo trenutke svog življenja. Teško da nam se dogodi bilo šta, a da um ne počne oko toga da plete svoju priču. I to uplitanje čini život težim nego što bi on inače trebalo da bude.

Svoju naviku pretvaranja neutralnih činjenica u bolne stavove uočila sam pre mnogo godina kada sam telefonirala u jedan manastir kako bih ugovorila individualni period meditacijskog povlačenja. Osoba sa kojom sam razgovarala rekla mi je:

“Treba o tome da razgovarate sa Robertom, on je zadužen za pravljenje rasporeda.”

I tako sam ostavila poruku za Roberta, sigurna da će me nazvati. Sledećeg dana na telefonskoj sekretarici bila je zaista kratka poruka od Roberta da odgovara na moj poziv. Tako sam još jednom nazvala, da bi mi još jednom rekli da Robert nije tu. Objasnila sam da sam već zvala, da je Robert zvao mene i da eto ja opet zovem njega. A onda sam još malo zakomplikovala rekavši:

“Možda je sve ovo samo znak da i ne treba da dođem u vaš centar.”

Na to sam dobila odgovor:

“Mislim da je ovo znak da Robert nije ovde.”

(Sylvia Boorstein: Don’t Just Do Something, Sit There)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s