Zamonašenje (1)

Pre pet dana sam postao budistički monah. Bhikkhu Hārita. Igrom slučaja, desilo se to 6. aprila, u isti dan kada smo tri godine ranije kupili naše manastirsko imanje u Čortanovcima. I tada sam bio privremeno zamonašen, u Oxford Buddha Vihari i sa pošt. Paññavamsom sam bio došao u Srbiju na dva dana da potpišem ugovor i da osvetimo novi prostor. Tako da je ovo moje drugo po redu zamonašenje. Umesto na “trulom” Zapadu, ovoga puta sam se zamonašio u Mjanmaru, budističkoj zemlji sa verovatno najvećom monaškom populacijom (kažu da ih ima do 500.000). Prema drevnoj šrilankanskoj hronici iz V veka koja nosi naslov Mahāvaṃsa ili Velika povest, indijski kralj Asoka je oko 228. godine pre n.e. poslao grupu monaha, predvođenih Sonom i Uttarom i sa tovarom relikvija, da u Suvarnabhumi ili Zlatnu zemlju (kako se tada nazivala teritorija koju danas pokrivaju Mjanmar i Tajland) prenesu Dhammu. Otuda se može reći da sam se priključio instituciji, Sanghi, koja je ovde stara preko 2200 godina.

Zašto sam to uradio? U skladu sa onim što sam pisao u prethodnom postu Šansa kakva se pruža jednom u životu, želeo sam da iskoristim situaciju u kojoj je univerzitet zatvoren zbog epidemije i kada praktično živim kao monah, da to i formalno postanem. Makoliko nekad bili protiv forme, smatrajući je tek ljušturom, mislim da ako je na pravi način shvatimo, ona postaje isto neodvojiva od suštine. Pravi način podrazumeva da između našeg uma/srca i naših postupaka nema rascepa, da ono što osećamo/mislimo, to i radimo. I obrnuto. Tada je forma, pa i ova monaška, jako dobra stvar, jer nas neprekidno usmerava ka cilju monaškog, ja bih rekao svakog dostojnog ljudskog života, a to je da malo-pomalo postajemo bolja, čistija ljudska bića. Bića oslobođena tri korena svega lošeg: gramzivosti, mržnje i zabluda, bića koja taj mulj zamenjuju mudrošću i saosećanjem. I tako, evo me u žutom ogrtaču, na koji se još uvek navikavam, ali ono što je najvažnije, to je taj unutrašnji osećaj da radim nešto dobro za sebe i za druge. Nema boljeg osećaja od toga.

A pošto se odlučite da se zamonašite, prvi korak je da nekom od starijih monaha izrazite svoju želju i on vas kroz nekoliko dana, na osnovu odluke Saṇghe, a pre svega glavnog učitelja, obavesti da li je to moguće ili ne. Onda se zakazuje termin, a vi dobijate tekst na paliju koji treba da naučite i izgovorite tokom ceremonije. Inače, ceremonija zamonašenja nije jako komplikovana. U njenom prvom delu koji se zove pabbađā (doslovno “odlazak”, u beskućnike), postajete sāmaṇera (“mali asketa” ili asketa pripravnik 🙂 ). U drugom, koji se zove upasampadā (“pristupanje”, asketskoj zajednici) postajete bhikkhu ili punopravni monah.

Kako je to praktično izgledalo u mom slučaju? Za ceremoniju postajanje sāmaṇerom, okupilo se pet monaha sa stažom dužim od 10 godina (što je minimum monaha koji mora biti prisutan) i ja kao kandidat u našoj sali za meditaciju. Jedan od monaha, u ovom slučaju pošt. Dhammasami je bio upađđhaya ili onaj koji zaređuje i daje pravila kandidatu. Prvi korak je da onaj koji zaređuje recituje, a kandidat za njim ponavlja tri utočišta i pet pravila vrline, kojih se pridržava svaki budista. Taj deo je isti kao što i mi radimo u manastiru na dan punog meseca. Pošto je na taj način da tako kažem pripremljen teren, a ja se jasno deklarisao kao budista, počinje deo specifičan za samo zamonašenje. Prvi je moj izrecitovani zahtev Sanghi, tj. okupljenim monasima da primim niže zaređenje. Zatim tražim saglasnost da odem i obrijem glavu, što je takođe mali ritual, koji se koristi i za kontemplaciju prolaznosti svih delova našeg tela. Obrijana glava je inače jedan od simbola budističkog monaha.

Kada sam se vratio, kleknem pred upađđhayu i držeći u rukama monašku odeću, obraćam mu se sledećim rečima (tri puta):

“Poštovani gospodine, molim vas da iz mojih ruku uzmete ovaj komplet monaške odeće i zaredite me kao sāmaṇeru, iz saosećanja, kako bih izašao iz kruga preporađanja i dostigao nibbānu.

Pošto se poklonim tri puta, upađđhaya mi u znak saglasnosti sa mojom molbom uručuje odeću. Potom odlazim u drugu prostoriju, gde uz pomoć dva monaha oblačim novu odeću, koja se sastoji od tri dela: donji deo, nešto kao suknja sa pojasom, redovan ogrtač i još jedan deblji, za hladnije vreme. Tako obučen, vraćam se u salu, kako bih sada zajedno sa učiteljem odrecitovao tri utočišta i deset pravila vrline kojih se pridržava sāmaṇera. A ona su sledeća:

1. Odustajanje od ubijanja živih bića.
2. Odustajanje od krađe.
3. Odustajanja o seksualnih odnosa, stišavanje strasti.
4. Odustajanje od laganja.
5. Odustajanje od konzumiranja bilo čega što pomućuje svest
6. Odustajanje od uzimanja hrane od podneva, pa do jutra sutradan.
7. Odustajanje od pevanja, plesa, sviranja ili prisustvovanja zabavnim predstavama.
8. Odustajanje od ulepšavanja lica i tela ili ukrašavanja odeće, nakita i slično.
9. Odustajanje od luksuza, koji simbolizuju raskošne fotelje i ležajevi.
10. Odustajanje od primanja novca, zlata i drugih dragocenosti.

Pošto sam sada opremljen i odećom i pravilima, ostaje još poslednji deo, gde učitelja tri puta zamolim da mi bude vodič u mom sāmaṇera životu:

Upađđhayo me bhante hohi.
Dutiyampi ipađđhayo me bhante hohi.
Tatiyampi upađđhayo me bhante hohi.

Ovo je vrlo važno, jer bez učitelja, baš kao u svakoj školi, nećemo daleko odmaći u učenju.
Učitelj na to odgovara:

Pasādikena sampadehi = S radošću, daj sve od sebe (da budeš dobar sāmaṇera).

Āma, bhante = Da, poštovani gospodine.

I tako se završava zvanični deo ceremonije. U nastavku, tradicionalno, roditelji i rodbina kandidata su takođe prisutni. Oni se sada poklone novom sāmaṇeri, a ovaj ih blagosilja tradicionalnim stihovima koji ovako počinju:

Bhavatu sabba-maṅgalaṃ = Neka vas usreći svaki blagoslov,
rakkhantu sabba-devatā = neka vas zaštite sva božanstva
sabba-buddhānubhāvena = zahvaljujući moći svih Buda,
sadā sotthī bhavantu te… = neka uvek budete srećni…

Ovde možete čuti kako to recitovanje izgleda. Doduše, ovo na videu je više indijski, nego burmanski stil, ali svejedno, informacije radi 🙂

U narednom postu opisaću kako izgleda zaređenje za monaha, bhikkhua.

8 thoughts on “Zamonašenje (1)

  1. Cestitke Branko! Nego, kako ide onaj dio gdje te pitaju jesi li ljudsko bice, jesi li ovo, jesi li ono… prije nego te zarede?

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s