Budino otkriće i njegova tumačenja

Budino učenje je među različitim religijskim učenjima jedinstveno po barem dve svoje karakteristike. Prva je da Buda, kao osnivač te religije, nije tvrdio kako je to što podučava nekakvo otkrovenje božanskih reči, nešto što mu je saopštilo određeno božanstvo ili nekakva nematerijalna natprirodna sila, već se radi zapravo o rezultatu izvanrednog ljudskog napora. Isto tako, Buda nije podučavao reformisani i prerađenu verziju nekog ranijeg učenja, samo sada pravilno shvaćenog i da tako kažem, apdejtovanog u skladu sa trenutkom vremena u kojem je živeo. On je preuzeo apsolutnu ličnu odgovornost za svoje učenje i zato je njegovo učenje najbolje opisati kao otkriće nečega što je postojalo, postoji i postojaće nezavisno od svake druge sile ili izvora. Tako on u vezi sa učenjem o uslovljenom nastanku kaže u Paććaya sutti (SN 12:20):

“Bez obzira da li se u svetu pojavljuju Tathagate ili se ne pojavljuju, taj poredak postoji, ta stabilnost pojava, pravilni obrazac pojava ili specifična uslovljenost. A Tathāgata je otkriva i razume. Pošto ju je otkrio i razumeo, on na nju ukazuje, objašnjava je, izlaže, učvršćuje, tumači i razrađuje. I onda kaže: ‘Vidi!”

Razumevanje ove činjenice otkrića menja naš ugao posmatranja, tako da ono što je najvažnije nije istoričnost onoga ko otkriva, dakle Bude, već istinitost i valjanost otkrića, to jest Dhamme. Na ovo ukazuje i sam Buda kada kaže kako i on sam zavisi od Dhamme, slavi Dhammu, odnosi se prema njoj s poštovanjem Dhammu i smatra je svojim zaštitnim znakom. S ovim vezi je tako vrlo važno ono što je Buda nekoliko dana pred smrt rekao svom ličnom pratiocu Ānandi: “Ānanda, možda neko od vas ovako pomisli: ‘Nema više učiteljeve reči, nema više našeg učitelja‘. Ali nemojte tako da razmišljate. Učenje koje sam izložio i praksa u koju sam vas uputio, to će biti vaš učitelj kada mene više ne bude” (DN 16).

I upravo zbog ovog prvenstva otkrića nad onim ko ga je načinio, Buda nije za sebe zadržao ekskluzivno pravo na to otkriće, već je ukazivao da i drugi mogu da izlažu i objašnjavaju Dhammu i zapravo ohrabrivao svoje učenike da to čine. U Pāli kanonu mnogo je primera kada sam Buda hvali njihovo izlaganje. Jedan od njih nalazimo u Ćullavedalla sutti (MN 44), koja sadrži odgovore monahinje Dhammadine na pitanja koja joj je postavio nezaređeni sledbenik Visākha, Buda za to izlaganje kaže: “Visākha, monahinja Dhammadina je oštroumna, monahinja Dhammadina poseduje veliku mudrost. Ako bi meni postavio ta pitanja, objasnio bih ti na način kako je to učinila monahinja Dhammadina.” Što je još zanimljivije, najistaknutiji među ovakvim učiteljima Dhamme nisu samo zaređeni, već i laici. Među njima, sam Buda je tako naročito istakao monaha Puṇṇa Mantāniputtu, monahinju Dhammadinnu, ali i dva laička učenika: Ćittu i Hatthaku.

Umesto da se postavi kao sveznajući i jedini tumač svog otkrića, Buda u odgovoru Māri otkriva da neće uži u konačno oslobođenje (parinibbāna) sve dok njegovi monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice “ne postanu plemeniti učenici koji su obučeni, uvežbani, vešti, učeni, znaju Dhammu napamet, postupaju u skladu sa Dhammom, postupaju ispravno, čestiti su, sve dok ne ovladaju učenjem svoga učitelja, tako da su u stanju da o njemu govore, da ga izlažu, objavljuju, učvršćuju, razjašnjavaju, analiziraju, tumače i takođe pobijaju ona učenja drugih koja nisu u skladu sa Dhammom. Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje”.

Ovde treba uočiti dve važne stvari. Prva je da Buda ne govori samo o zaređenima, već i o svojim nezaređenim sledbenicima i to kako muškim, tako i ženskim. Druga je da Učitelj od svojih učenika ne očekuje da poput papagaja ponavljaju njegove reči, već da ih razumeju, umeju da ih drugima izlože, ali i da isto tako argumentovanu pobiju tvrdnje koje nisu u skladu sa Dhammom. Sve u svemu dosta posla za svakoga ko želi da se približi Učenju. Ali to je lep posao, oplemenjujući, koji donosi radost saznavanja i učvršćuje samopouzdanje. Nešto što zaslužuje da, malo pomalo, bude urađeno sa strpljenjem i mudrošću.

A Buda nam je ostavio dovoljno naznaka i korisnih smernica kako da taj posao obavimo. Tako u čuvenoj Alagaddūpama sutti (MN 22) on savetuje da sa mnogo pažnje priđemo Učenju i to sa prave strane. On pri tome koristi poređenje sa zmijom, koju treba znati kako uhvatiti. Jer ako je uhvatimo za rep, okrenuće se i ujesti nas. U istom govoru Buda Učenje poredi sa splavom, koji napravimo da bismo prešli bujicu (patnje) i potom ostavimo, a ne postanemo vezani za njega i nastavimo da ga vučemo, čak i kada nam više ne treba. Učenje ima svrhu da nas odvede izvan patnje, a ne da nas još dublje veže za nju. Zato, moramo imati na umu da kao sredstvo za ostvarenje cilja, Dhamma ima tek relativnu vrednost, relativnu u odnosu na to jesmo li cilj ostvarili ili nismo. Ovde se prisećamo one lepe metafore iz kineske budističke tradicije koja kaže da je Dhamma nalik prstu uperenom ka mesecu. Ako se fokusiramo isključivo na prst, nećemo videti mesec. Ali ga, isto tako, nećemo videti ni bez gledanja u prst.

Kao produžetak ove ideje možemo uzeti uviđanje da je Dhammu, dakle tek sredstvo ka cilju, moguće predstaviti na mnogo različitih način, iz više različitih uglova. Tako u Bahuvedaniya sutti (MN 59) nailazimo na slučaj kada dva Budina učenika, monah i drvodelja, neumorno raspravljaju o tome koliko ima osećaja. Jedan tvrdi da ih ima dva, drugi da ih je tri. Kada Ānanda o svemu tome izvesti Budu, ovaj mi odgovara da su obojica u pravu i da samo na čitavu stvar gledaju iz različitih uglova. Buda nastavlja da u stvari osećaja ima ne samo dva ili tri, već isto tako pet, šest, osamnaest, trideset šest i sto osam, sve u zavisnosti na koji način ih predstavljamo. Buda svoje izlaganje zaključuje konstatacijom koja ima važne implikacije za razumevanje njegove poruke: “Na taj način sam, Ānanda, prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima.” Poruka je da ono što se podudara sa stvarnošću i, otuda, jeste istina, ne mora biti ponavljano na identičan način poput nekakve svete himne ili tajne mantre. Umesto toga, istinu je moguće formulisati na različite načine, iz mnogo različitih uglova. Kao i drugde u Kanonu, Buda se i ovde drži podalje od bilo kakvog apsolutizma i dogmatizma: ne postoji samo jedan jedini put prezentovanja Dhamma, koji onda treba slediti slepo i dogmatski, što naravno rezultira upravo onim što Buda u nastavku opisuje:

“I pošto sam na taj način prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima, može se očekivati od onih koji se neće složiti, saglasiti i prihvatiti ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, da će se prepirati, nadmudrivati i svađati, ubadajući jedni druge rečima kao noževima.”

Sve ovo nam može na prvi pogled izgledati pomalo čudno i navesti na pomisao da ako su moguće različite formulacije, onda su moguće sve formulacije i tumačenja. Ali ne treba ići predaleko, već razumeti da sama Dhamma, učenje, nije stvarnost kao takva, već tek opis prirode te stvarnosti. Dakle, Dhamma je konceptualni, teorijski model koji prirodu stvarnosti opisuje kroz čitav niz tvrdnji. Još više nego u suttama, ova ideja teorijskog modela našla je svoj puni izraz u Abhidhamma literaturi. Imajući sve ovo u vidu, možemo se zapitati na osnovu čega onda možemo različite modele i različite tvrdnje upoređivati i vrednovati. Je li onda svaka tvrdnja podjednako validna i valjana. Naravno, odgovor je odrečan. A glavni kriterijum njihove potvrde ili opovrgavanja može biti samo jedan – koliko nas ona i njena praktična primena približavaju ili udaljavaju od cilja, dakle od koliko nas uspešno vode od vezanosti do slobode, od neznanja do mudrosti, od sadašnjeg stanja patnje do konačnog probuđenja. Taj kriterijum moramo imati na umu u svakoj situaciji i proveravati ga kroz lično iskustvo kao vrhovni autoritet u pitanjima istine i zablude, kako je to na maestralan način Buda izložio u Kalama sutti (AN 3:65)

“Prirodno je, Kālāme, što ste zbunjeni i što se u vama javila sumnja. Sumnja se u vama pojavila o onome što zaista jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za logičkim domišljanjima, za deduktivnim domišljanjima, za analogijama, za idejama koje vam se čine ispravnim, za time što vam se onaj koji govori čini upućenim, niti iz uverenja: “Ovaj asketa je naš učitelj”. Kālāme, tek kada se sami uverite: “Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju mudraci; onome ko ih čini donose muku i patnju”, tek tada ih napustite… I tek kada se sami uverite: “Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju mudraci; onome ko ih čini donose korist i sreću “, tek tada se u njih upustite.

Dakle, pošto je nabrojao različite izvore “znanja” kojima se sa previše poverenja i premalo promišljanja priklanjamo, mada se na njih ne možemo do kraja osloniti, Buda zaključuje da je autoritet ličnog iskustva (paććataṃ veditabba) najpouzdaniji temelj našeg odlučivanja šta je moralno povoljno, a šta nije. I opet, ovo nije poziv na relativizaciju istine, na zaključak da svako ima svoju istinu. Jer iako mi u svom neznanju različito razumemo istinu, istina na podjednak način razume nas. Kako? Buda nam u istom govoru i to pokazuje na vrlo jednostavan način:

Šta mislite, Kālāme? Kada se pohlepa (lobha) javi u čoveku, donosi li mu dobrobit ili muku?” — “Muku, poštovani gospodine.” — “Kālāme, prepušten pohlepi, preplavljen i savladan pohlepom, čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge podstiče da tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti muku i patnju?” — “Hoće, poštovani gospodine.”

Isto se naravno odnosi i na druga dva korena svega lošeg, odbojnost (dosa) i obmanutost (moha). I dalje, kada je čovek oslobođen ta tri otrova, on čini ono što je korisno za njega i za druge. Tako nas Buda izvodi na čistinu istine, izvan gustiša stavova i uverenja, izvan zamki jezika kao medija. I sada nam je daleko lakše da uočimo granicu koju ne bi trebalo da prelazimo, granicu koja stvarnost, istinu, deli od njenog opisa, od metafora jezika i pojmova koje tako lako zamenimo za istinu samu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s