Tri pali termina za um

Dobro nam je poznata činjenica da je Buda um smatrao izvorom čitavog našeg sveta. U skladu sa tim, posvetio mu je dobar deo svog učenja, pokušavajući da objasni njegovo funkcionisanje i način na koji možemo da ga učinimo boljim, to jest korisnijim. No, njegova analiza je sasvim suptilna, detaljna, te ne čudi da u pali tekstovima nailazimo na čak tri naziva za ono što mi danas podrazumevamo pod pojmom um. Pošto je ta činjenica nekada izvor konfuzije, nije loše da to pitanje malo detaljnije razmotrimo. Pojmovi o kojima je ovde reč su ćitta, mano i viññāṇa. Oni se često koriste kao sinonimi, preklapajući se svojim značenjem, kao što je to u Assutava sutti (SN 12:61): “Ali to što se naziva citta, mano ili viññāṇa nastaje kao jedna stvar…” ili u Brahmađāla sutti (DN 1), dok su na drugim mestima pokrivaju komplementarna, ali ipak različita polja značenja. Otuda je korisno podrobnije istražiti kontekst u kojem se ovi termini javljaju, da bismo uočili fine nijanse koje ih razlikuju.

Među njima, čini se da se viññāṇa koristi u elementarnom smislu bazične svesnosti. Tako se u dobro poznatoj formuli koja objašnjava nastanak svesti: “na osnovu oka i vidljivog oblika, nastaje svest o viđenom” sintagma “svest o viđenom”, kao što ćemo videti, odnosi na “puko viđenje”. Ovo značenje viññāṇe se može takođe uočiti kada se ona, recimo u Dhātu sutti (SN 18:9 i SN 26:9), pojavljuje kao “element svesti” (viññāṇadhātu) u listi zajedno sa pet drugih elemenata, a to su elementi zemlje, vode, vatre, vazduha i prostora. Ovih pet elemenata shvaćeni su u suttama kao najosnovniji faktori našeg doživljaja sveta, a tako ih definiše i Vasubandhu u svojoj Abhidharmakośi: “osnovni entiteti koji čine našu egzistenciju” (mūla-sattva-dravya). Ovde se možemo prisetiti srodne đainske teorije (u verziji digambara škole) da ovaj naš univerzum sačinjavaju šest večnih supstanci: đīva (duša), pudgala (materija), dharma (princip kretanja), adharma (princip mirovanja ), akāśa (prostor).

Korišćenje termina viññāṇa u tako elementarnom smislu objašnjava zašto, za razliku od ćitta i mano, njoj nikada nije pridavan etički kvalitet, te tako Buda nigde ne govori o kusala (korisna) i akusala (štetna) viññāṇa. Iz ovoga možemo zaključiti da ona nije nešto što može da bude razvijano, oplemenjivanjo, opet za razliku od druga dva faktora. I na kraju, upravo u ovom smislu viññāṇa funkcioniše kao jedna od četiri vrsta hrane (ahāra) kojom se hranimo dok beskrajno tumaramo krugom samsāre. Tako Sāriputta u Sangīti sutti (DN 33) kaže:

“Prijatelji, postoji jedna stvar koju je Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni, tako dobro objavio i nju bi trebalo da recitujemo zajedno… za dobrobit i sreću ljudskih i božanskih bića.

A koja je to jedna stvar?

Sva bića opstaju zahvaljujući hrani (āhāraṭṭhitika).”

Na drugom mestu se nabraja koje su to četiri vrste hrane. Prva je materijalna, fizička, koju tako brižljivo pripremamo i jedemo. Ostalim trima bi trebalo da posvetimo podjednaku pažnju, pre svega kroz brigu o okruženju u kojem se nalazimo, jer i od njih u istoj meri zavisi naš život. To su: čulni ili mentalni kontakt (phassa), namera (mano-sañcetanā) i na kraju upravo viññāna.

Termin mano se, pak, često koristi da označi um kada se opisuje kao jedno od šest područja čula. U takvim slučajevima se naziva ili područje uma (manāyatana) ili um-element (mano-dhātu). Kada se individua analizira i razloži na šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula (āyatana), šesto unutrašnje se naziva područje uma. Sa druge strane, kada se individua razloži na osamnaest elemenata, um-element predstavlja um kao jedno od čula.

Na kraju, termin ćitta se u suttama javlja u značenju svesti uopšte. Nekada označava svest kao takvu, samu po sebi, a nekada u kombinaciji sa različitim mentalnim faktorima koji nastaju zajedno sa njom. Isti paralelizam značenja nalazimo i u Abhidhamma tekstovima. Kada se koristi u prvom značenju, termin je u jednini. U drugom značenju upotrebljen, termin je ili u jednini ili u množini, jer može postojati više vrsta svesti, u zavisnosti od vrste pratećih faktora (ćetasika), kakvi su recimo kontakt (phassa) ili osećaj (vedanā). Nasuprot ovome, viññāṇa i mano se javljaju isključivo u jednini. Kada Buda govori o razvijanju i pročišćenju uma, najčešće koristi termin ćitta. Tako u Dhammapadi (strofa 36) savetuje:

sududdasaṃ sunipuṇaṃ, yatthakāmanipātinaṃ.
cittaṃ rakkhetha medhāvī, cittaṃ guttaṃ sukhāvahaṃ.

Težak za kroćenje, neuhvatljiv, brz da za svakom željom jurne;
takav um dobro je ukrotiti, jer obuzdan um sreću donosi.

Sa druge strane, na samom početku Dhammapade, u prvoj strofi , Buda kaže:

manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā.
manasā ce paduṭṭhena, bhāsati vā karoti vā.
tato naṃ dukkhamanveti, cakkaṃva vahato padaṃ.

Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara.
Ko sa rđavom namerom govori il’ radi,

tog patnja u stopu prati, kao točak volovsku zapregu.

Sada nam je jasnije značenje ove važne strofe i razlog zašto je ovde Buda upotrebio mano. Jer želi da kaže da naš svet čini ono što nam dolazi putem čula (i uma kao šestog čula i ujedno tumača i koordinatora onoga što nam isporučuje ostalih pet). Tako ovde sasvim jasno vidimo prevodilački problem. Kada čitamo samo srpski prevod i na jednom i na drugom mestu stoji reč um. Tek kada malo razgrnemo i dođemo do pali teksta, moguće je da bolje razumemo o čemu Buda govori. Zato je za svakog ko želi da malo ozbiljnije pronikne u Dhammu neophodno da savlada i značenja barem osnovnih tehničkih termina kakvi su svakakao viññāṇa, mano i ćitta. Sa tim se razumevanjem produbljuje i naša praksa, što je zapravo najvažnije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s