Ne, ne, ne

Ima jedna priča o Šunrju Suzukiju (1904-1971), čuvenom soto zen učitelju, čiju ste izvanrednu knjigu Zen um, početnikov um možda i čitali. Poznat je, između ostalog, po tome što je osnovao prvi zen manastir izvan Azije, a onda i poznati San Francisko zen centar. Elem, jednog dana naleteo je na mladog zen sveštenika koji tek što je stigao iz Japana u SAD i nije znao ni da bekne engleski. Imao je svega 23 godine. Suzuki mu reče: “Treba da dođeš u našu zajednicu i sediš sa nama.” Verovatno željan druženja, sveštenik je predlog rado prihvatio i počeo da redovno dolazi na meditacije. Posle nekog vremena, Suzuki mu se opet obrati. “Trebalo bi da nam održiš govor o Dharmi”. Na to zbunjeni sveštenik brže bolje uzvrati: “A nikako, ne govorim engleski. Ne znam više od tri-četiri reči.”

Učitelj na to reče: “U redu je to. Ipak bi trebalo da održiš govor.”

“Ne, ne, ne. Zaista ne mogu.”

Toga dana, pošto su se okupili, ušli su u salu za meditaciju. Kad su se smestili, Suzuki ustade da održi govor okupljenima, te reče sledeće: “Danas je danas. Danas nije sutra. Danas nije juče. Danas je danas.”

Bio je to njegov govor o Dharmi za taj dan od pet reči. Čitava praksa stala je u tih pet reči.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s