Tvoji prijatelji strah i bes

Ništa ne može tako brzo da te oživi, kao što su to emocije. Ali isto tako i da te ubije. Emocije igraju ključnu ulogu u tome na koji način misliš i postupaš. One te čuvaju od opasnosti, terajući te da reaguješ i pre nego što si počeo da razmišljaš. Osnovne emocije kao što su strah, bes ili odbojnost ne čekaju da tvoje trome misli obrade to što se upravo odigrava. U situacija biti ili ne biti analiza je sporija od puža i zato su emocije tu da izazovu momentalnu reakciju, bilo da je reč o borbi ili begu.

Druge, socijalne emocije nam isto tako omogućuju da živimo i radimo jedni sa drugima. Osećaj krivice, stida, zahvalnosti i ljubavi usmeravaju i održavaju veze koje nas drže na okupu: porodice, prijateljstva, susedstva i veće zajednice. Isto tako, one ti omogućuju da stvoriš i izraziš ideje i misli koje ne bi nužno našle svoj izraz kroz racionalno razmišljanje. Bes može poroditi neku dramatičnu sliku, očaj i tuga su toliko puta nadahnuli nezaboravne stihove ili muziku.

Otuda je vrlo važno da postaneš svestan i razumeš svoje emocije, kao i da znaš kako da se sa njima nosiš. To je ono što ima fensi naziv emocionalna inteligencija i ona je nešto što se uči i razvija. Zato, za svoju i dobrobit tebi dragih ljudi sa kojima si svaki dan, vežbaj da budeš svestan emocije kada se javi. Evo, upravo u ovom trenutku, ima li ijedne na vidiku? Ili se podseti situacija kada te je emocija navela da nešto uradiš ili kažeš automatski, bez mnogo razmišljanja. Jesi li tako hitro reagovao iz straha, odbojnosti ili besa? Ili iz želje da nešto dobiješ, postigneš?

Ili se seti prilika u kojima si osetio neku socijalnu emociju, emociju koja te je navela da uradiš ili kažeš nešto kako bi uspostavio kontakt između tebe i neke druge osobe. Možda prilike u kojoj si bio obasut nečijom empatijom, saosećanjem ili blagonaklonošću. Da li ti je to pomoglo da se osetiš shvaćenim, utešenim, podržanim? Možda si ti osetio da je neko drugi frustriran ili tužan. Da li te je to zapažanje navelo da ponudiš pomoć? Pokušaj da narednih nekoliko dana obratiš pažnju na ove stvari i vidiš šta se događa sa tvojim emocionalnim životom. Budi li se iz višegodišnjeg zimskog sna? Postaje li uravnoteženiji?

Ako ih budeš malo duže posmatrao, jasno ćeš uočiti da emocije kada se pojave sa sobom donose svoja tri vida: misli, fizičke senzacije i ponašanje. Ne postoji određeni redosled kojim se one manifestuju. Nekad je prva misao. Recimo došao si kući i umesto da se istuširaš, otkrivaš da je nestalo vode u celoj zgradi. Obuzima te bes. “U ovoj zgradi uvek neko sr***!” Ta misao onda izaziva da krv jurne u glavu i donese toplinu ili grčenje vilice, da bi zatim usledila reakcija: besno zalupiš vrata od kupatila! i nastaviš da kuvaš u sebi… I opet, emocionalna mudrost, ako si je razvio ili tek radiš na njoj, u kombinaciji sa svesnošću može ti priskočiti u pomoć da uočiš i bolje razumeš ovu lančanu reakciju, da je vidiš kao da gledaš usporeni film. A odatle do prekidanja te reakcije, do toga da ne reaguješ kao automat i sam sebe povređuješ, nije tako daleko.

Pri svemu tome vrlo je važno da jasno prepoznaš jednu stvar. Naime, mi često emocije vidimo ili kao pozitivne ili kao negativne. Ideja koju iz toga izvodiš i koju ti razni “think positive” instruktori usađuju u lobanju jeste da treba da težiš isključivo “pozitivnim” emocijama kao što su sreća, radost, nada i saosećanje. I tako završiš u klopci, jer se automatski upinješ da izbegneš ili potreš sve “negativne” emocije kao što su ogorčenje, nestrpljivost ili ljubomora.

Ali činjenica je da sve emocije imaju pozitivan cilj. Emocije kao što su strah, bes, tuga ili kajanje možda nisu najprijatnije, ali jesu korisne. Kao što smo pomenuli na početku, strah ima direktan cilj da te zaštiti. Strepnja takođe. Strepnja u vezi sa ispitom, na primer, možda će te motivisati da malo više zagreješ stolicu, a manje zvirkaš ko je lajkovao, a ko okačio najnovije slike svog kućnog ljubimca. Strepnja postaje negativna jedino kada dopustiš da te zarobi, tako da više razmišljaš o njoj, vrteći se u krugu istih strahom pokretanih misli, nego što istu tu moć razmišljanja koristiš da naučiš gradivo. I tada grudva kreće da se kotrlja niz padinu. Moć emocije koju vidimo kao “negativnu” pojačavamo svojom negativnom reakcijom. Uzmi na primer kajanje. Pozitivan efekat kajanja jeste da te navede da nešto naučiš iz greške koju si napravio i izbegneš sličnu u budućnosti. Kajanje je negativno jedino ako se zaglaviš u crnim, samooptužujućim mislima, a da ništa ne preduzmeš, ne učiniš nešto pozitivno što će na neki način izbalansirati stvari. Važno je da uočiš kako nije sama emocija negativna, već tvoja reakcija na nju: jalove misli i pasivnost, nedelovanje, prezir prema samome sebi!

Zato, pokušaj da zapamtiš kako sve emocije imaju neki pozitivan cilj. One su jezik kojim tvoj um i telo pokušavaju da komuniciraju sa tobom. Pozivaju te da učiniš nešto pozitivno u odnosu na ono što se dogodilo, što se događa ili će se tek dogoditi. Tako, narednih dana istražuj koji bi to mogao biti pozitivan cilj osećaja krivice, osećaja lične odgovornosti ili kajanja za nešto loše ili pogrešno što veruješ da si uradio. Šta misliš da bi mogao biti pozitivan cilj besa, snažnog osećaja nepravde kao reakcije na to što si ti ili neko drugi bio oštećen? Šta misliš da bi mogao biti pozitivan cilj zavisti, osećaja ogorčenja zato što je neko postigao ili ima nešto što ti nemaš? Šta misliš da bi mogao biti pozitivan cilj odbojnosti, snažnog osećaja animoziteta prema nečemu ili nekome?

Istraži je li moguće da te neka od tih “negativnih” emocija pokrene da uradiš nešto dobro za sebe ili druge? Ili je sve na šta te one pokrenu samo još malo više gunđanja, gorčine i osećaja bespomoćnosti? Pri tome ne zaboravi da kada god ignorišeš, potiskuješ ili potireš neku emociju, kada postaneš njome preplavljen ili paralisan, time sebe sprečavaš da primiš i razumeš pozitivnu, vrlo korisnu informaciju koju ista ta emocija pokušava da ti prenese. Pripremi se da narednog puta kapija tvoje tvrđave ne budu tako čvrsto zabravljena. Otvori je, izađi u susret svom gostu i probaj da ga saslušaš pre nego što doneseš presudu. Možda ti neće poći za rukom iz prve, ali svaki korak u dobrom pravcu te čini bližim cilju upravo za taj korak. Nastavi!

3 thoughts on “Tvoji prijatelji strah i bes

  1. Svidio mi se ovaj tekst o “negativnim ” emocijama, jer, smatram da su one vrlo bitne za samoupoznavanje. Barem sam ja tako shvatio ovu temu. Ljudi ih izbjegavaju jer one nose patnju sa sobom. Ali ako hocemo da se oslobodimo patnje mudro je istrazivati njihove poruke. Pokusavam da to primjenim u svom iskustvu. Zahvaljujem Branko na vrijednim savjetima kako da sebe ucinimo boljim.

    Liked by 1 person

  2. Branko hvala na poucnom clanku o emocijama, koji moze biti od velike koristi za rad na samorazvoju. Posebna vrijednost je jer nas upucuje na onaj dio nas koji pokusavamo da izbjegnemo.
    Srdacan pozdrav

    Liked by 1 person

  3. Drago mi je ako je od koristi. Nekada je dovoljno malo promeniti ugao gledanja i nešto što nam je do tada bilo otrov postane lek. Zato je važan otvoren um i uporno istraživanje sopstvenog iskustva.. Srećno!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s