Smokve probuđenja

Čitam mudrog Seneku, njegova pisma štićeniku Luciliju, što bih i svima vama toplo preporučio. Makar da zavirite, nećete se pokajati. 👍 I tako u pismu broj 87, opisujući svoje kratko kampovanje u prirodi sa prijateljem Maksimom, stoički mudrac kaže:

“Ručak mi je bio skroman, tako da nije trebalo više od sata da se zgotovi. Sušene smokve uvek nosim sa sobom, baš kao i pribor za pisanje. Ako imam hleba, smokve mi dođu kao desert; ako ga nema, onda su one hleb. One mi svakoga dana donose novu godinu, a ja dobrim mislima i sjajem duha nastojim da to bude srećan početak…”

I tu zastanem. Smokve i nova godina? Kakve to veze ima, ništa mi nije jasno. Onda krenem da čeprkam i ubrzo otkrijem da su specijalno pripremljene smokve, uz urme i med, bile tradicionalan novogodišnji dar među starim Rimljanima. Simbolika je očigledna. Dobre želje da nam nastupajuća godina bude slatka da ne može biti slađa! Naravno, ove smokve koje Seneka pominje su obične. Ali, kao što i sami znamo, kad si u prirodi, na svežem vazduhu, dobar apetit ih kao i sve drugo lako pretvara u novogodišnju poslasticu.

U tom trenutku se prisetih dve smokve na našem manastirskom imanju u Čortanovcima i koliko se radujemo svake godine kad obilato rode. Upravo negde u ovo vreme, što bi stari Grci rekli u mesecu hekatombaionu, što je za njih bio januar, dakle početak godine. Za njega Hesiod u Poslovima i danima kaže: “Sada je vreme za berbu smokava. Postaraj se da uz sebe imaš pse oštrih zuba, kako bi lopove držao podalje”. Mi u našoj vihari nemamo oštrozube pse, jer smo po strani, tako da nema ni lopova. Da smo negde bliže, ne sumnjam da bi bila navala. Tako da potpuno razumem i Hesioda i Seneku!

Ali nije on jedini koji se oduševljavao slatkim smokvama. Ovidije nam kaže da isti beše i Apolonov glasnik, gavran. Jednom mu je gospodar naredio da donese čiste izvorske vode. Leteći ka izvoru, gavran je opazio stablo smokve puno plodova. Zastade i kljucnu jedan od njih, ali nažalost još nisu bili zreli. Žudeći za njihovom slašću, gavran je potpuno zaboravio kud je krenuo, te se udobno smestio u podnožju drveta čekajući da sazru. Verujem da se ta ideja gos’n Apolonu nije mnogo dopala, te nije ni čudo da je perje te ptice, za koje kažu da je nekada bilo sasvim belo, promenio u crno. Istina, to se desilo zbog jedne druge brljotine, ali izgleda da ih je bilo podosta.

No, da se vratim na smokvu. Ona je među starim Rimljanima bila vrlo poštovana voćka, a posebno jedna njena vrsta, ficus ruminalis. Jedno takvo stablo stajalo je pred pećinom na obali Tibra, u kojoj je vučica dojila Romula i Rema, legendarne osnivače Rima (tačnije, to je samo jedan od njih, ali nećemo cepidlačiti).

Ali kakve veze sve ovo ima sa budizmom? Iskren da budem, nemam pojma. Jednostavno mi bilo zanimljivo da listam knjige, pa se zaputio… Ali ako bolje razmislim, ipak ima. Buda je probuđenje doživeo upravo pod jednom smokvom, koja je posle nazvana ficus religiosa iliti sveta smokva. Ostala imena su drvo probuđenja, pipal ili ashwattha, na paliju assattha, a ima karakteristične listove koji se završavaju tankim šiljkom. To drvo nema mnogo veze sa našom smokvom, nema ni slatke plodove, ali je svejedno sveto drvo i za budiste i za hinduiste. Naime, ashwattha je jedno od imena i za Šivu i za Višnua. Mudri indijski jezikoznalci nam kažu da je naziv složenica od shva (sutra) i stha (ono što ostaje). Što se tiče budista, oni veruju da je drvo probuđenja koje danas stoji u Bodh Gayi isto ono pod kojim je sedeo Buda i zato prema njemu gaje ogromno poštovanje. U Đatakama se kaže da “kada majka vidi svoje dete, njeno srce zatreperi kao što nežni listovi assatthe zatrepere na povetarcu”.

Jedan izdanak stabla iz Bodh Gaye je u 3. veku pre naše ere na Šri Lanku odneo Mahinda, sin kralja Asoke. To se smatra simboličnim prenosom Dhamme na ovo ostrvo. Dhamma je na ostrvu ostala do dana današnjeg, tako da je to mesto na kojem najduže postoji u kontinuitetu, celih 2300 godina! I ja ovde negujem jedan izdanak koji ću, ako dâ Buda, doneti u Srbiju. Onda smo obezbeđeni za sledeća dva milenijuma! A dok ta mladica malo ne naraste, moram malo češće sedeti pod onom našom, domaćom smokvom. Nikad se ne zna. Ako i ne osetim slast probuđenja, mislim da mi je barem slast smokava zagarantovana. 😜

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s