Vreme čuda

Kada smo uplašeni, spremni smo da poverujemo praktično u bilo šta. Pogotovo ako (pogrešno) mislimo da će nam to povratiti toliko željenu sigurnost. Makar i “sigurnost” neznanja. A ko nije uplašen ovih nedelja i meseci!? Epidemija ne jenjava, a i neće, barem dok se ne pojavi pouzdana vakcina. Za ono posle toga… videćemo. Ali što reče naš mudri narod, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Taj poslovični drugi su svi oni koji iz najrazličitijih razloga proizvode ili prihvataju i dalje prenose različite teorije zavere, koje ovih dana pljušte na nas kao ovaj monsun što ga svaki dan gledam u Mjanmaru. Malo je reći da su za njih ovo zlatna vremena.

Čitava ta domaća radinost dokazanih čuda počela je još davno astrologijom i alhemijom, nastavila se protokolima sionskih mudraca, da bismo mic po mic stigli do lažnog sletanja na Mesec i CIA koja sidom hoće da eliminiše sve homoseksualce i crnce. Onda nam se na glavu stropoštala Zemlja kao ravna ploča, pa reptilski vanzemaljci vladari sveta, teorija-čedo BBC Milojka Pantića, koji se odaziva na ime David Icke. Mali Pantići su se potom razmnožili, dočekali mučeni svojih vorholovskih petnaest minuta slave, i sada nas bombarduju napalm bombama koje nazivaju otkrićima o namerno dizajniranom virusu. Sve su ovo divni primeri ljudske sposobnosti da se čvrsto uhvati za neku ideju, makar ona bila bez ikakvih dokaza ili čak i ako činjenice govore suprotno. Što je najzanimljivije, pokazalo se da što je ideja apsurdnija, to je njena uverljivost veća. Tako svi ovi mali tertulijani ponavljaju zajedno sa onim velikim: Credo quia absurdum!

Ali kako nema dokaza, već čujem neke koji pitaju. Ima ih! I tu dolazimo do problema zablude preobučene u nauku ili do nauke i pseudonauke. Kukolj bi da bude žito. Zna da u XXI veku ništa ne deluje autoritativnije od onoga za šta kažemo da je potkrepljeno naukom. Tako smo suočeni sa apsurdom: oni koji odbacuju nauku se pozivaju na nauku! Nešto slično kao kada se nacoši, koji bi da ućutkaju druge, pozivaju na slobodu govora.

Odličan primer ovakve pseudonauke je recimo ideja o “inteligentnom dizajnu”. Tvrdnja da je ogromnu kompleksnost ovoga sveta moguće objasniti jedino nemerljivom mudrošću njegovog pretpostavljenog tvorca, a ne recimo evolucijom, kosmičkom i biološkom. Jedan od argumenata dizajnera ukazuje na prirodne konstante kakve su recimo sila gravitacije ili elektromagnetizam, uz tvrdnju da ukoliko bi te vrednosti bile tek malo manje ili malo veće, ovaj svet, a sa njime ni život kakav znamo ne bi postojao. Balans je morao biti kreiran! Kontraargument je da možda ovakav svet ne bi postojao, ali nas ništa ne sprečava da zamislimo kako bi postojao neki drugi i neka druga forma života. Dakle, ovde pre imamo posla sa jednom filozofskom idejom, koju možemo pratiti još od Platona, nego sa naukom. Ali iz gore pomenutog razloga Pantići više vole da sebe vide kao naučnike, nego kao komentatore-filozofe. Čini im se, s pravom, da su tada uverljiviji, jer ko uopšte danas mari za filozofiju!

Kao što znamo, Buda je takođe ideju o tvorcu ovoga sveta, koji je svemoguć i sveznajući, smatrao zabludom. Doduše manjom od one materijalista da naši postupci nemaju bilo kakve konsekvence i da se sve okončava našom smrću. Ljudi koji veruju u tvorca i zaslugu i kaznu za svoja dela, rezonovao je, ipak se zbog toga ponašaju moralno, nadajući se preporađanju u raju. Na taj način praktikuju makar jedan, prvi deo budističkog puta, nazvan sīla ili negovanje vrline i time doprinose sreći, balansu ovoga sveta, a ne remete ga. No, sve u svemu, budistički mislioci su ideju boga smatrali vrlo neuverljivom i vremenom su sačinili čitav niz argumenata koji je pobijaju. Bilo bi zanimljivo uporediti ih sa argumentima koji se u istu svrhu danas koriste na Zapadu.

Nažalost, u vremenu čuda argumenti su sve niže na listi stvari o kojima vodimo računa. Ako i vodimo, to su onda “argumenti” koliko je puta nešto ponovljeno na društvenim mrežama ili da li taj koji nam saopštava frapantno otkriće pripada našoj ideološkoj, političkoj, socijalnoj grupi ili ne. Tako se lagano po mnogim važnim pitanjima pretvaramo u dva nepomirljiva tabora, a čitavo društvo postaje duboko podeljeno. Svako je u svom mehuru, u kojem čujemo samo reči istomišljenika. One iz drugog mehura nit čujemo nit vidimo. A i koji će nam, kad bolje razmislim. Pričaju kojekakve gluposti i nemaju dobre namere. Čak mi se javlja da u dogovoru sa Bil Gejtsom hoće da nas čipuju putem vakcine. Misle da sam ja naivan. Ni ne sanjaju kakve pouzdane informacije imam sa tvitera.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s