Prizemljenje

Emocija kaže požuri. Mudrost kaže sačekaj.

Stigao ti je mejl da ti je prijava za posao odbijena, dete neće ni da sasluša tvoj najdobronamerniji savet, roditelji ti po hiljaditi put nabijaju na nos grešku za koju i bez njih znaš da nije trebalo da je učiniš, ponižena si pred grupom kolega na poslu bez ikakvog razloga. Još jednom. Svako od nas se uvek iznova suočava sa ovakvim emocionalnim okidačima, specifičnim situacijama koje u nama istog trenutka izazovu buru emocija. A iza takvog okidača često slede postupci kojih se dugo sećamo, a najradije bismo ih odmah zaboravili.

Ako nismo svesni svog emocionalnog stanja, ovakvi negativni postupci nam se čine automatskim i izvan naše kontrole. Ali ako uz malo praktikovanja svesnosti razvijemo sposobnost da uočimo situacije za koje znamo da će postati okidači snažnih emocija, tada smo u dobroj prilici da porazmislimo i o sopstvenim strategijama uz pomoć kojih ćemo takve cunamije uspeti prvo malo, a kasnije sve više da ublažimo.

Ako izuzmemo neke alarmantne situacije, većina drugih zahtevaju zapravo jasno, što je više moguće mirno rezonovanje, a ne slepe, emocionalne kontranapade. Umesto da reagujemo automatski, neophodno je da se zaustavimo i razmislimo, da kroz talase emocija dopremo do racionalnog, mislećeg dela našeg uma i tako izbegnemo da stvari učinimo još gorim.

Zato, istog trenutka kad uočiš da reaguješ emocionalno, što često znači iracionalno – vidiš promene u svom telu: osećaj grčenja, ubrzavanje disanja, povećavanje broja otkucaja srca – ili u ponašanju: oči pune suza, povišen glas, reči pune besa – poslednji je trenutak da nešto preduzmeš. A šta bi to moglo biti? Evo nekoliko praktičnih saveta:

Fokusiraj pažnju na dah i pokušaj sledeće:

  • Zaustavi dah na pet sekundi (da bi “resetovao” svoj dah).
  • Zatim lagano udahni brojeći u sebi do tri i izdahni još laganije, brojeći do pet. Svestan si da je izdah taj koji sve usporava.
  • Nastavi u narednih minut-dva da dišeš u tom ritmu, udah do tri i izdah do pet.

Ovo neće sasvim eliminisati emociju – razočarenje, bes ili stres – ali te može dovesti na mnogo mirnije mesto, na kojem je jednostavnije videti koji je pravi naredni korak.

Uključi mozak. Cedulju sa ove dve reči stavi na nekoliko strateških mesta u stanu: frižider, monitor, ogledalo ili negde drugde gde ćeš ih videti onda kada ti je to najpotrebnije. Na taj način imaš daleko veće šanse da izbegneš da kažeš ili učiniš ono zbog čega ćeš se kasnije kajati.

Skreni pažnju na način za koji znaš da je za tebe delotvoran. Izađi i prošetaj 5-10 minuta. Zaviri u knjigu ili na sajt sa lepim pejzažima ili umetničkim slikama. Poslušaj lepu, umirujuću muziku. Iskoristi neki telesni osećaj koji će te razmrdati. Možeš recimo da uzmeš u ruku kocku leda ili popiješ čašu hladne vode.

Ispusti ga. Isplači se ili vikni na mestu na kojem te drugi neće čuti.

Uzmi tajm aut. Reci da treba da odeš u toalet, što je skoro u svakoj situaciji prihvatljiv način da se privremeno izoluješ bez mnogo dodatnog objašnjavanja. To vreme možeš iskoristiti da koliko-toliko povratiš balans, osvestiš šta osećaš i kako bi na to mogao odgovoriti na pozitivan način.

Misli unapred. Snažne emocije nas obično zaslepe i čitavu perspektivu svedu na ovaj trenutak. Razmisli kako će ti tvoja reakcija izgledati sutra, za nedelju i za mesec dana. Kako za godinu? I kako ćeš se osećati sećajući je se.

Ovo su neki predlozi. Ako imaš još neki, napiši ga u komentarima. Kako se ti nosiš sa ovakvim situacijama? Šta ti pomaže, a šta odmaže?

2 thoughts on “Prizemljenje

  1. Hvala za savete i odličnu temu.
    Kad osetim ljutnju ili bes ja se često setim jednog od prethodnih postova – Buka odnosno zvukovi (moj najomiljeniji jer sam se pronašla u događaju) …. napredujem u primeni saveta koje sam pročitala. Pomaže i kad čvrsto zagrlim svoju lipu zatim sednem na zemlju, oslonim se na svoje drvo, pijem čaj, posmatram oblake. Svoju tugu ili bes zakačim za neki oblak i posmatram kako menja oblik i nestaje.

    Liked by 1 person

  2. Hvala, Ivana, na zanimljivom i poučnom odgovoru. Da, samo od naše pronicljivosti i sklonosti zavisi kako ćemo na najbolji način pomoći sebi. Sve što treba jeste da sebe osluškujemo iz trenutka u trenutak. Šta mi sada govori moj unutrašnji komentator? Je li to korisno ili autodestruktivno?
    Zato mi je neobično kad se ljudi uhvate za jednu tehniku i drže se nje kao pijan plota samo zato što imaju poverenje u toga ko im je tu tehniku preneo, ali nažalost nemaju poverenja u sebe. A nije cilj tehnika, već to da manje patimo, tj. budemo srećnija ljudska bića.
    Eksperimentišite, ljudi, tražite svoj put. Ne postoji bolji i uzbudljiviji način učenja i ujedno življenja. 🙏 💝

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s