Jerotić (pogrešno) o budizmu

Natrčah na internetu na jedan deo Jerotićeve knjige Budizam i hrišćanstvo, pa zavirih da vidim šta ima unutra. Kad tamo, govoreći o Budi, autor piše:

“Osnova budističkog učenja izložena je u njegovom učenju o četiri plemenite istine i osmostrukom putu oslobođenja. Moglo bi se reći da je osnova njegovog učenja praksa, a ne vera; otud, u njegovom učenju malo je toga što bi se moglo nazvati dogmom. Koje su to četiri istine u Budinom učenju? Postoje četiri dragocene istine: 1. život je zlo, nesreća, jad; 2. uzrok ovome je nepresušna želja, žeđ koja je ujedno i uzrok ponovnog rođenja; 3. potrebno je uništiti, odbaciti ovu žeđ i 4. osmostruki je put spasenja i oslobođenja: pravo, tačno posmatranje, pravo osećanje, pravo delanje, tačno vođenje života, pravo govorenje, pravo borenje, tačno mišljenje, prava predanost.”

Vrlo lepo i tačno je krenuo o četiri istine i putu, potom govoreći o osnovi učenja u praksi, a ne slepoj veri. A onda sam se, malo je reći stresao kad sam pročitao ovaj deo o istinama i putu, valjda prevod odnekle. Ali odakle!? Prva Budina istina nema veze sa: “1. život je zlo, nesreća, jad.” Umesto toga, on je tvrdio tek očiglednu istinu, da u našem životu postoji (sem sreće) i patnja i da je ne možemo zaobići živeći na način na koji obično živimo, neprobuđeni, zaslepljeni svojim žudnjama. I “žudnja” je reč iz druge istine kojom bi trebalo zameniti reč “želja”, da bi stvari bile makar malo jasnije, a to je gde je izvor te patnje. Malo kasnije je autor lepo formuliše kao “želju usmerenu na samog sebe”. Naime, ne vodi svaka želja do patnje, kao što i sami možemo da vidimo na sopstvenom iskustvu.

Treća istina u Jerotićevoj interpretaciji navodno govori o “uništenju”. Ali ta ratnička retorika je kod Bude izostala. On u drugoj istini objašnjava odakle nastaje ta patnja koju je pomenuo u prvoj. Da bi u trećoj istini govorio o prestanku iste te patnje. Nikakvo uništenje. To je otprilike kao kad bismo o večeri govorili ne kao o prestanku, već kao o uništenju dana!? Autor promašuje poentu i duh Budinog učenja, jer očigledno ga ne razume. A ne razume ga zato što je informacije o budizmu stekao na osnovu neautentičnih izvora, po principu gluvih telefona iliti pop đaku, a đak crkvenjaku.

I onda dođemo do četvrte plemenite istine, tj. plemenitog osmostrukog puta. I tu je papazjanija potpuna. Prvo to nije nikakav put spasenja. Mada mi je jasno odakle zabuna. Autor je hrišćanin i koristi terminologiju koja mu je najbliža. Ali sasvim neoprezno u novom kontekstu, jer termin ima svoje značenje i ne može se to značenje tako lako prenositi i na druge stvari, koje sa prvom nemaju nikakve veze. Dakle, u hrišćanstvu pali i grešni muškarci i žene dobijaju na dar spasenje zahvaljujući milosti Božijoj, jer je poslao svog sina da na krstu umre za njih i tako iskupi njihove grehe. To je u redu. Ali niti budizam poznaje nekakvu pretpostavljenu, što bi se reklo hardverski ugrađenu čovekovu grešnost, niti je Buda, a ni njegov sin, umro za svoje sledbenike. Takođe, ti sledbenici se ne mogu “spasiti” od patnje tek verujući u Budu. Pošto je njihov problem, kao što smo već videli, egoistična žudnja izrasla iz temeljnog neznanja, jedino suštinsko “spasenje” postoji po principu “u se i u svoje kljuse” (mada naravno drugi mogu malo pomoći savetom). Jer niko naš um ne može pročistiti od žudnje i nezannja do mi sami. To je tako jasno.

Dobro, to smo razjasnili. Ali onda stižemo do nabrajanja delova plemenitog ili još bolje oplemenjujućeg puta, gde autor kaže:

“pravo, tačno posmatranje, pravo osećanje, pravo delanje, tačno vođenje života, pravo govorenje, pravo borenje, tačno mišljenje, prava predanost.”

“Posmatranje” ne bi bio najprecizniji prevod pojma diṭṭhi, već pre “ugao posmatranja, gledište”, a najpre “razumevanje” stvari kakve zaista jesu. Zatim dolazimo do “pravo osećanje”, koje je potpuni promašaj za termin sankappa, koji znači “misao, namera”. Odakle mu “osećanje” n’umem da kažem, a ni šta je pod tim mislio. Sledi “delanje” koje je prihvatljiv prevod za termin samma kammanta. Zatim imamo permutaciju, jer prvo prema standardnoj formuli ide “govorenje” za samma vaća, pa tek onda samma āđiva. I njega bi trebalo prevesti kao “zarađivanje za život”, da bi bilo jasnije o čemu se radi. Ovako, “življenje” je zapravo termin koji bi mogao da se primeni na čitav put, a ne samo na ovaj njegov elemenat. Na kraju imamo u tekstu: “pravo borenje, tačno mišljenje, prava predanost”. Opet promašaji za termine koji zapravo znače ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

Kao što rekoh, jasno mi je da Jerotić malo zna o budizmu, ali mi je manje jasno kako je čovek ipak rešio da napiše knjigu o njemu. A još mi je manje jasno, jer vidim da je vodio prepisku sa Veljačićem, što ne pita čoveka da mu iz prve ruke makar malo pomogne oko ovih osnovnih termina kao što su četiri plemenite istine i osmostruki put. Jer ako to ne razume, šta onda uopšte razume? To je kao kada neko ne bi razumeo recimo šta je sveto trojstvo i put golgote, a ipak krene da piše knjigu o hrišćanstvu.

Naravno, nemam ni volje ni vremena da idem dalje kroz tekst, jer vidim da je to jedan diskurs koji se do besvesti ponavlja među onima koji nisu imali dovoljno energije da se makar malo obaveste o budizmu, pa im je lakše da ponavljaju ad nauseam iste pogrešne frazetine kao što su „Buda ide za oslobođenjem od svesti“ ili kako je budizam „niti pesimistički, niti optimistički, niti aktivan, niti pasivan“ itd. Stvari koje niti imaju veze sa Budinim učenjem, a često ni sa smislom. Ali važno je da što ih manje razumemo to više zvuče “istočnjački, mistično, spiritualno”.

Elem, da samo zaključim jednim dobronamernim savetom, ne Jerotiću, bog da mu dušu prosti, već vama koji ovo čitate: U redu je ne znati nešto. Ali ako biste o tome nešto da saznate, vodite računa ko vam je izvor. Ljudi pretpostavljam pomisle: Jerotić je veliki autoritet za psihologiju i hrišćanstvo. Mora da mnogo zna i o budizmu. Kad ono, cvrc. Pogrešna logika.

I da ne budem pogrešno shvaćen. Ja cenim Jerotića u onome za šta je stručan. Ali nije svaki izvor za svako znanje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s