Rečnik budističkih pojmova (1)

Krenuo sam da sastavljam rečnik budističkih pojmova na osnovu liste koju sam pravio godinama, da ne kažem decenijama, prevodeći kanonske i druge tekstove. Ta lista su bili zapravo samo stručni pali termini i služila mi je više kao podsetnik da znam kako sam neki termin ranije prevodio. Na kraju sam pomislio da bi bilo lepo napraviti od te liste jedan budistički rečnik. Ali onda su stvari počele da se komplikuju, kao što je i red, jer su počeli da mi se nameću neki novi pojmovi koje treba ili bi bilo lepo ubaciti. Tako je prvobitni rečnik počeo da preti da se pretvori u enciklopediju, a time posao umesto da se bliži kraju, kraj poslu biva sve dalji… 😂 No, dobro, radim, pa dokle stignem. A što ne stignem, uradiće već neko drugi. I pošto, očigledno, kraj nije ni na vidiku, evo jednog delića, čisto da znate čime se zanimam u dokolici. Stavljaću ubuduće još neke delove kako ih budem manje-više uredio, jer možda nekome bude korisno, pa da ne mora da čeka da sve završim. Jer to će da potraje. 😎

abbhutadhamma
Čudesni događaji. Jedna od devet (p. navaṅga[pāvacana]), odnosno dvanaest (sk. dvādaśāṅga[pravacana]) kategorija (aṅga) tekstova sadržanih u pāli i sanskritskim izvorima, a klasifikovanih na osnovu njihove strukture ili stila. Ovu kategoriju sutta karakterišu opisi različitih čudesnih ili natprirodnih događaja, koji se javljaju u toku naracije.

abhabbaṭṭhāna (sk. abhavyasthāna)
Stanje nesposobnosti ili nemogućnost. Odnosi se na devet vrsta nemoralnih postupaka ili manjkavosti karaktera, za koje je nemoguće da ih jedan arahant učini ili poseduje. Pošto je uklonio četiri otrova (āsava), smatra se zauvek imunim na ove slabosti: 1. namerno ubijanje živog bića, 2. krađa, 3. seksualni odnos, 4. namerno laganje, 5. gomilanje stvari radi čulnih užitaka, kao što to rade svetovni ljudi 6. vezivanje, 7. mržnja, 8. lakomislenost i 9. strah.

ābhassaraloka
Jedan od Brahma svetova (vidi: kosmologija) nastanjen božanstvima koja emituju bleštavu svetlost, a hrane se radošću (pītibhakkha). Najviši od tri sveta u koji se preporađaju bića koja su dosegla drugo zadubljenje (đhāna). Ona tu žive dva kosmička ciklusa (kappa) i nema garancije da se neće ponovo roditi u nekom od svetova patnje. Bodhisatte se nekada rađaju u ovom svetu.

Abhayagiri
Manastir na Šri Lanki, podignut u tadašnjoj prestonici Anurādhapuri u I veku pre n.e. Podigao ga je kralj → Vaṭṭagāmaṇi Abhaya za Mahātissa theru, u znak zahvalnost za monahovu pomoć u vreme kraljevog boravka u egzilu i borbe za tron. Ova zajednica se vremenom odvojila od → Mahāvihare i postala poseban red šrilankanskog budizma, što je dovelo do borbe za dominaciju. Abhayagiri je bio prosperitetan manastir, koji je svoj vrhunac doživeo u XI veka, da bi u XIII, kada je prestonica preseljena, lagano počeo da se gasi i na kraju prestao da bude aktivan budistički centar. Danas je njegova lokacija poznata po ogromnoj Abhayagiri stupi, jednoj od najvećih na ostrvu, a otkrivena je krajem XIX veka duboko u džungli.

abhayamudrā
„Gest neustrašivosti“ ili zaštite; ponekad se naziva i gest davanja utočišta. Ovaj gest (mudrā) obično čini dlan desne ruke okrenut ka spolja u visini ramena i sa prstima usmerenim nagore. Kada je prikazan u stojećem položaju, Buda je često predstavljen sa ovom mudrom, koja prenosi značenje sigurnosti, mira i saosećanja. Buda je ovim gestom umirio podivljalog slona, koji je jurišao prema njemu.

abhidhamma (sk. abhidharma)
U tekstovima Pāli kanona ovaj termin znači jednostavno “viša Dhamma”, kao sistematski pokušaj da se definiše Budino učenje i shvate odnosi među njegovim delovima. Kasnije ovaj termin označavao vrstu analitičkih rasprava zasnovanih na listama kategorija izvedenih iz učenja izloženog u Budinim govorima i dodatih Kanonu nekolika vekova posle Budine smrti kao Abhidhamma piṭaka, treća „košara“ Kanona. Sam naziv abhidhamma sugeriše da su ove rasprave smatrane preciznim i definitivnim prikazom učenja koje je u dijaloškoj, konvencionalnoj formi dato u suttama. I dok se sutte oslanjaju na subjektivno izlaganje i svakodnevni govor, poređenja, metafore i pripovedanje, kako bi doprle do specifične publike kojoj su namenjene, abhidhamma pruža objektivan, bezličan i krajnje tehnički opis specifičnih karakteristika stvarnosti i uzročnih procesa koji upravljaju stvaranjem i razlaganjem njenih delova.

Postoje dve oprečne teorije o nastanku abhidhamme kao posebnog žanra budističke literature. Po jednoj, koju prihvata većina zapadnih proučavalaca, smatra se da je abhidhamma evoluirala iz „matrica“ (mātikā) ili numeričkih listi dhammi, koje su korišćene kao mnemonička sredsta za organizovanje Budinog učenja na jedan mnogo sistematičniji način. Ovakav pristup učenju možemo uočti već u suttama i verovatno je on neizbežan nuzprodukt usmenog načina prenošenja ranih budističkih tekstova. Druga teorija, popularna među japanskim proučavaocima budizma, jeste da je abhidhamma evoluirala iz katehističkih diskusija (abhidharmakathā), u kojima je korišćna logička forma da se razjasne problematična pitanja učenja. Ovakav stil dijaloškog razmatranja javlja se na više mesta u suttama, gde Buda na primer daje kratak iskaz (uddesa), a onda njegovo značenje (niddesa) opširnije tumači neki od njegovih učenika. Tako je → Mahākaććānu sam Buda označio kad najboljeg u toj veštini među svim njegovim učenicima. Ovakav način izlaganja bio je dovoljno karakterističan da bude uvršten kao jedan od devet žanrova budističke literature (veyyākaraṇa).

Prema tradiciji, Buda je abhidhammi prvo podučio svoju majku → Mahāmāyu, koja je umrla nedelju dana pošto ga je rodila i potom se preporodila na Tusita nebu. Susreo ju je na nebu trideset trojice (tāvatiṃsa), gde je tokom tri meseca nju i druga okupljena božanstva podučavao abhidhammu, a potom sve to ponavljao → Sāriputti, kad bi silazio na zemlju u prošenje hrane. Tako je Sāriputta ostao upamćen kao vrsni znalac abhidhamme. Ova oblast učenja prvenstveno predstavlja obuku u višoj mudrosti (adhipañña). Korpus skolastičke literature, nastao kao rezultat i analitičke i sintetičke doktrinarne egzegeze, sakupljen je u Abhidhamma piṭaku, jednu od tri glavna dela budističkog kanona ili Tipiṭake. Sadržaj ovih dela uglavnom čine vrlo suptilne rasprave iz oblasti epistemologije, kosmologije i psihologije, zatim o zakon kamme, preporađanju i činiocima procesa probuđenja i puta (magga) ka oslobođenju od patnje.

Abhidhammatthasaṅgaha
„Sažetak značenja abhidhamme“, važan priručnik abhidhamme, čiji je autor Anuruddha, starešina Mūlasoma manastira u Polonnaruwi, sastavljen negde između VIII i XII veka, najverovatnije početkom XI. (Burmanska tradicija, međutim, datira ovaj tekst u I vek pre n.e.). Zbog svog konciznog stila, korišćen je vekovima kao uvod u proučavanje abhidhamme. Nijedan drugi tekst ove vrste nije privukao veću pažnju theravādskih egzegeta, naročito u Burmi, tako da postoji niz njegovih komentara i prevoda na narodne jezike. Abhidhammatthasaṅgaha se sastoji od devet poglavlja sistematskog pregleda doktrine theravāda budizma. Anuruddha koristi egzegezu koju je dao Buddhaghosa u svom kapitalnom delu Visuddhimagga, mada se ova dva dela značajno razlikuju po načinu izlaganja. Tamo gde Visuddhimagga nudi široko izlaganje theravāda abhidhamme, praćeno mnoštvom istorijskih i mitskih detalja, Abhidhammatthasaṅgaha ne daje mnogo više od puke liste tema, nalik nekakvom pregledu sadržaja. Međutim, Abhidhammatthasaṅgaha je posebno vredna po svojoj analizi 52 mentalna sastojka (ćetasika).

Abhidhammāvatāra
“Uvod u abhidhammu”, priručnik abhidhamme čije je autorstvo pripisano Buddhadatti (V vek), a za kojeg se kaže da je bio Buddhaghosin savremenik. Nema podataka da su se ova dva velika abhidhammike ikada sreli. Knjiga je sastavljena na jugu Indije i najstarije je pāli nekanonsko delo o abhidhammi, daju‘i njen sistematski skolastički pregled. Podeljena je u 24 poglavlja, nazvana niddesa („izlaganje“) i pokazuje prilične bliskosti sa Buddhaghosinom Visuddhimaggom. Autor je obradio um (ćitta) i mentalne sastojke (ćetasika), različite tipove koncentracije (samādhi), vrste znanja (đñāna) povezane sa probuđenjem, kao i proces pročišćenja (visuddhi). Tekst je napisan kao mešavine stihova i proze.

abhidhammika
“Specijalista za abhidhammu”, monah specijalizovan za proučavanje abhidhamma dela Tipitake. U okviru pāli tradicije, ovakvo proučavanje je imalo posebno važnost. Aṭṭhasālinī kaže da je prvi abhidhammika bio sam Buda, a da su kasniji abhidhammike zapravo predstavljali najkompetentniji tumači učenja. Među Budinim neposrednim učenicima, najveći abhidhammika bio je Sāriputta, poznat po svom sistematičnom razumevanju Dhamme. Monaška bratstva specijalista u abhidhammi bila su poznata kao abhidhammikagaṇa i ona su kroz generacije prenosila sopstvenu skolastičku interpretaciju Budinog učenja, interpretaciju koja se nekada razlikovala od drugih specijalista, tumača govora (sutta) ili tumača monaških pravila (vinaya). U srednjovekovnoj Šri Lanki najviše nagrade dobijali su monasi specijalizovani upravo u ovoj grani studija, pre nego eksperti za govore i pravila. Održavani su posebne svetkovine u čast abhidhamme, sa recitovanjem važnijih tekstova. I danas se u Mjanmaru, gde se studije abhidhamme i dalje veoma cene, sedma knjiga Abhidhamma piṭake koja nosi naslov Paṭṭhāna („Uslovljenosti“), redovno se recituje na svetkovinama koje Burmanci zovu pathan pwe. Reč je o višednevnom maratonu u recitovanju posebno odabranih abhidhammika, koji posebno dobro poznaju Paṭṭhānu. Inače, za ovakvo recitovanje se veruje da otklanja svaku opasnost i po tome je slično paritta recitovanju. No glavni cilj ovde je ipak da se zaustavi neumitno propadanje i nestanak Budinog učenja (sāsana). Theravāda tradicija smatra Paṭṭhānu Budinim najdubljim izlaganje krajnje istine (paramatthasacca). Prema toj tradiciji, upravo je ta knjiga prvi deo Budinog učenja koji će biti izgubljen.

Abhidhānappadīpikā
Pāli rečnik sinonima. Veruje se da je njegov autor šrilankarski monah-erudita iz XII veka Moggallāna. Po stilu i metodu sličan je sanskritskom leksikonu Amarakośa. Tekst je podeljen u tri dela i govori o nebeskim, zemaljskim i raznim drugim temama. Ova tri dela se dalje granaju u posebna poglavlja sačinjena od grupa sinonima, sastavljenih u stihu radi lakšeg memorisanja. Na primer, prve deo ovog tezaurusa uključuje 179 odrednica, a svaka od njih okuplja više pojmova: na primer, 32 različita epiteta za Budu i 46 sinonima za nibbānu. Drugi deo ima šest poglavlja, gde nalazimo 24 sinonima za kuću, deset za čoveka, 15 za ženu itd. U trećem delu su četiri poglavlja sa različitim temama.

abhiññā
Intuitivne moći koje dolaze sa vežbanjem koncentracije. Sposobnost da se čuje i vidi na veliku daljinu, da se čitaju misli drugih, sećanje na prošle živote i znanje koje briše mentalne nečistoće. Videti: āsava.


aćariya
Učitelj; mentor. Na tajlandskom: ađahn. → kalyanamitta.

adhitthana
Odlučnost, rešenost. Jedno od deset savršenstava, parami.

akaliko
Vanvremeno; neuslovljeno vremenom ili godišnjim dobima.

ākāsānañcāyatana
„Područje beskrajnog prostora“, prvi i najniži od četiri nivoa nematerijalnog sveta (arūpadhātu) i pravo od četiri nematerijalna zadubljenja (đhāna). Predstavlja mesto preporađanja, ali i meditativno stanje koje je potpuno nematerijalno (tj. ne postoji fizička (rūpa) komponenta egzistencije) i gde um postaje svestan neograničenog prostora, bez postojanja materijalnih objekata. Za bića u tom svetu se kaže da žive četrdeset hiljada eona (kappa). Međutim, pošto je i ovo stanje podložno preporađanju, čak i područje beskrajnog prostora ostaje deo saṃsāre. Kao i kod drugih nivoa u svetu suptilne materije (rūpadhātu) i u nematerijalnom svetu, bića se ovde preporađaju zahvaljujući dostizanju odgovarajućeg nivoa meditativnog zadubljenja u prethodnom životu. Jedno od najpoznatijih i najuticajnijih izlaganja o ovim nematerijalnim stanjima nalazi se u kompendijumu Visuddhimagga, čiji je autor Buddhaghosa, a nastao je u V veku. Iako postoje mnogobrojni opisi budističkih meditanata koji su dostigli nematerijalna stanja samādhija, ona su takođe korišćena polemički u budističkoj literaturi da se opišu postignuća ne-budističkih yogin, koji su ova uzvišena, ali ipak još uvek stanja unutar saṃsāre, pogrešno razumeli kao stanja trajnog oslobađanja od novih rođenja.

akusala
Kammički štetno, pogrešno, nespretno. Suprotno: kusala.

anagami
Nepovratnik. Osoba koja se oslobodila pet nižih okova kojima je um vezan za krug preporađanja (samyođana). Ona će se posle smrti pojaviti u nekom od svetova Brame nazvanim čista boravišta, da bi tu dostigla nibbānu, nikad se više ne rodivši u ovome svetu.


anapanasati
Sabranost pažnje na dah. Meditativna tehnika u kojoj se centar pažnje vezuje za osećaje koji se javljaju pri udahu i izdahu, najčešće u predelu nozdrva ili iznad gornje usne.


anatta
Doslovno „ne-sopstvo”, nepostojanje trajnog „ja“, sopstva, duše. Takođe, nemogućnost da kontrolišemo prirodni tok zbivanja, jer nam ništa od toga istinski ne pripada. Jedna od tri karakteristike postojanja, da su sve pojave bez bilo kakve trajne, nepromenljive suštine, već samo jedan neprekidni tok promena.


anićća
Nestalno, prolazno, nepostojano, nestabilno.

anumodanā
“Po ukusu”, blagodarenje, zahvalnost, „hvala!” (naročito posle obroka ili primanja dara).

anupadisesa-nibbāna
Nibbāna “bez ostatka”, posle koje više nema goriva za vatru života (analogija sa ugašenom vatrom čiji su ugarci već ohlađeni), nibbāna arahanta posle njegove smrti.

anupubbi-katha
Postepeno upućivanje. Budin metod podučavanja Dhamme koji slušaoca progresivno vodi kroz sve supstilinije pojmove: velikodušnost (videti: dana), vrlinu (sīla), nebeske svetove, prepreke, odricanje i četiri plemenite istine.

apaya-bhumi
Stanje lišavanja i patnje; četiri niža nivoa egzistencije u kojima je moguće preporoditi se zbog prošlih loših postupaka (videti: kamma): preporađanje u čistilištu, kao gladni duh, kao ljutiti demon (videti: asura) ili kao životinja. Nijedno od ovih stanja nije večno. Uporediti: sugati.

arahat
“Dostojni”, onaj koji je uklonio sve mentalne nečistoće (kilesa) i sve uzroke za buduća preporađanja, te će otuda dostići nibbānu posle smrti. Arahant je najviši stupanj među četiri nivoa probuđenja. Ostali su, od najnižeg, sotāpanna, “ulazak u tok”, sakadāgāmī, “jednom povratnik” i anāgāmī, “ne-povratnik”. Arahat je neko ko je odložio svih deset okova (saṃyođana) koji nas vezuju za krug preporađanja: (1) verovanje u postojanje trajnog sopstva (sakkāyadiṭṭhi), (2) sumnjičavost (vićikiććhā), (3) slepa vezanost za pravila i rituale (sīlabbata-parāmāsa), (4) žudnja za čulnim zadovoljstvima (kāmaććhanda, kāmarāga), (5) zlovolja, odbojnost (vyāpāda, dosa), (6) žudnja za preporađanjem u svetu suptilne materije, da postanemo božanstvo (rūparāga), (7) žudnja za preporađanjem u svetu bez materije, da postanemo još više božanstvo (arūparāga), (8) gordost, uobraženost (māna), (9) nemir (uddhaćća) i (10) neznanje (aviđđhā).

ārammaṇa
“objectivna potpora”, “objekat čula” ili “objekat kognicije”. U budističkoj epistemologiji, objekat bilo koje od šest vrsta svesti (viññāna) o opaženom, tj. vizuelnim, auditivnim, olfaktornim, gustatornim, taktilnim i mentalnim objektima. Ti objekti se smatraju spoljašnjim konstituentima kognitivnog odnosa između subjekta i objekta, dok kontakt (phassa) između na primer olfaktornog objekta čula i čula mirisa (ghānindriya) proizvodi odgovaraju olfaktornu svest (ghānaviññāṇa). Objekti čula tako odgovaraju onome što se zove šest spoljašnjih „područja čula“ ili „sfera percepcije“ (āyatana) i šest spoljašnjih „elemenata“ (dhātu).

Ariyapariyesanā sutta
“Govor o plemenitom traganju”, važan govor u Pāli kanonu jer sadrži detalj o Budinom životu. Smešten je kao 26. govor u okviru Mađđhimanikāye, a poznat je i kao Pāsarāsisutta. Buda ga je održao grupi monaha u boravištu pustinjaka Rammake, kraj grada → Sāvatthija. Govor započinje objašnjenjem šta je to plemenito, a šta neplemenito traganje i na koji način je on uočio razliku. Zatim opisuje svoj odlazak u beskućnike i vežbanje pod vođstvom dva učitelja meditacije, da bi ih potom napustio i posvetio se rigoroznim asketskim vežbama umrtvljavanja tela. Uvidevši da je to pogrešan put, otkriva svoj autentični put probuđenja, u čemu mu je pomoglo prisećanje jednog neobičnog događaja iz detinjstva. Buda takođe priča kako je oklevao da, posle probuđenja, počne da podučava, smatrajući da je ono što je otkrio teško za razumevanje, ali ga u suprotno uverava božanstvo → Brahmā Sahampati. Odlučivši da ipak podučava, Buda za svoje prve učenike bira petoricu asketa sa kojima je ranije vežbao i sreće ih u → Sarnathu, gde drži svoj prvi → Govor o pokretanju točka Učenja.

Ariyaratne, A. T. videti Sarvodaya.

Arnold, Edwin (1832–1904)
Ser Edwin Arnold se obrazovao na oksfordskom univerzitetu, da bi kasnije radio kao nastojnik državnog koledža u Pune (Indija) od 1856. do 1861. Tokom tog vremena je studirao indijske jezike i objavljivao prevode sa sanskrita. Ipak, bio je primoran da se vrati u Englesku, zbog smrti deteta i bolesti svoje žene. Po povratku, radio je kao novinar, a od 1873. kao glavni urednik Daily Telegrapha. Tokom tog perioda, 1879. objavio je svoje najpoznatije delo, The Light of Asia, Budinu biografiju u stihovima, koje je doživelo ogroman uspeh i zapravo je prvi uspešan pokušaj popularizovanja budizma na Zapadu. Napustivši urednički posao, kreće da putuje po Aziji, naročito često u Japan i objavljuje reportaže sa tih putovanja.

Iako je danas uglavnom zaboravljena, poema The Light of Asia bila je u to vreme nezaobilazan tekst za svakoga na Zapadu ko se zanimao za budizam. Kao svoj glavni izvor informacija, Arnold je iskoristio francuski prevod → Lalitavistare, legendarnu povest o Budi, ali je dodao i mnogo toga originalnog. Tako je ubacio nove scene, kako bi naraciju učinio što dramatičnijom i zanimljivijom. Iako ovakva popularnost nije naišla na odobravanje crkvenih krugova u Engleskoj, kraljica Viktorija je pokazala simpatije za njegov rad i na kraju ga proglasila vitezom. Arnold je takođe igrao važnu ulogu u obnavljanju budističkog svetilišta u → Bodhgayi, mestu Budinog probuđenja. On i pošt. → Sumangala poslali su molbu kraljici da odobri kupovinu zemlje i zapuštenog hrama od vlasnika, hindusa, i obnove ga. Iako je ovaj pokušaj bio neuspešan, njegovi napori doneli su plod posle proglašenja nezavisnosti Indije 1949, kada je indijski parlament kontrolu nad svetilištem vratio u ruke budista.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s