Ciceron o starosti

Čitam danas reči mudroga Cicerona upućene pre nešto više od 2000 godina prijatelju Atikusu, ali i samome sebi, a tema im je ni manje ni više nego mirna starost. Budući da sam napunio 64. godinu, biće da sam lagano i sam zagazio u te vode, pa me valjda zato zaintrigiralo da saznam šta čuveni rimski filozof, retor, pravnik, državnik, spisatelj, prevodilac i šta sve ne, ima da mi kaže, a poučen sopstvenim iskustvom. Tim pre što je bio upravo mojih godina kada je zapisao ove svoje misli. I tako, zavirih u knjigu, a kad tamo vrlo lepi saveti, koje bi trebalo svakako imati na umu. I to ne važi samo za nas seniore, već bogami i za vas juniore koji ste se hrabro odvažili da pročitate ove redove, pitajući se kakve sve to ima veze sa vama? Ali kad pažljivo pogledate moju top listu od deset najvažnijih saveta, videćete da ima. I što je još važnije, videćemo svi zajedno da starost nije neko nužno zlo koje eto moramo tolerisati, već nešto u čemu možemo i treba da uživamo ako se samo držimo ovih saveta. Pa da krenemo.

1. Dobra starost počinje sa mladošću. Kvalitete koji kasnije godine našeg života čine produktivnim i srećnim treba da negujemo od samoga početka. Umerenost, mudrost, jasno razmišljanje i uživanje u onome što nam život ponudi – to su navike koje treba da steknemo dok smo mladi, jer će nas one podržavati i kako budemo starili. Mrzovoljni i nezadovoljni mladi ljudi ne postaju srećni starci. Često upravo suprotno, postaju još nezadovoljniji i nesrećniji. Zato razmislite na koju ćete stranu i u skladu sa tim obratite pažnju na ono što mislite i što radite već sada. Da biste kasnije imali čemu da se radujete kada se osvrnete za sobom.

2. Starost može biti divan deo života. Ovo se čini kao jeretička misao u ovom našem dobu opsednutosti fantazijom zvanom – večna mladost, zbog koje vam se ostariti čini kao prava noćna mora. Ali pozne godine nam zaista mogu doneti mnogo užitka, ako smo u sebi razvili dovoljno kvaliteta. Da, mnogo je oko nas nesrećnih starih ljudi, ali oni ne bi trebalo da okrivljuju starost za svoje probleme. Njihove muke su posledica neizgrađenog karaktera, još davno pogrešno usmerene energije, a ne broja godina koje su proživeli. Što bi se reklo, na nekoj raskrsnici su još ranije pogrešno skrenuli i – gle čuda! – sad se našli u slepoj ulici.

3. Sasvim je normalno da postoje različite faze našeg života. Priroda je tako uredila da u nekim stvarima uživamo kada smo mladi, a u drugim kada smo stariji. Kada se posle određenog vremena i dalje grčevito držimo za privid mladosti ne samo da je tragikomično, već i beskorisno. Ništa tužnije od matorog “momčića” ili “curice”. Budi sasvim siguran da ako se boriš protiv prirode, to je bitka koju ne možeš da dobiješ.

4. Stariji ljudi imaju mnogo čemu da poduče mlade. Život sadrži istinsku mudrost, koju je moguće steći jedino kroz iskustvo. A naše je zadovoljstvo i dužnost da, kako starimo, tu mudrost i iskustvo prenesemo na one mlađe oko nas koji su voljni da nas saslušaju. Ali mladi ljudi takođe mogu mnogo toga da ponude svojim starijima. Na primer radost druženja i uzajamne pažnje. Zato, ako ste mlađi, osvrnite se oko sebe. Kada ste poslednji put posetili ili makar nazvali svoje roditelje, svoje bake i deke? Upravo sada je prilika!

5. Starost ne znači da ti je uskraćen aktivan život, ali moraš da prihvatiš svoja ograničenja. Niko sa šezdeset ili sedamdeset neće pobediti u trci na deset kilometara, takmičeći se sa onima koji su nekoliko decenija mlađi od njih. Ali mi ipak možemo još uvek biti fizički aktivni, u okviru granica koje nam je odredilo naše telo. Toliko je toga što i starija osoba može uraditi, a što ne zahteva veliku fizičku snagu, već samo dobru volju, strpljenje i istrajnost. Izbor je na nama, a kreće se od čitanja i pisanja, preko uređenja vrta ili pomoći oko čuvanja dece, pa do deljenja mudrosti i iskustava sa svojom zajednicom. Pronađite svoju ulogu, koristiće vam.

6. Um je mišić koji moraš stalno vežbati. (Jedna od tih vežbi je i ovaj blog.) Katon, glavni lik ove Ciceronove knjižice o lepoj starosti, u poznim godinama upoznaje grčku književnost i upražnjava jednu vežbu koja bi i svima nama dobro došla. Uveče, kada legne, a pre nego što zaspi, nakratko vrati film za taj dan i priseti onoga što mu se dogodilo. Tako, u miru, razmisli o svojim i tuđim postupcima i lekcijama koje bi mogao iz njih da izvuče. Zaista vrlo korisno, a i posle takve smirujuće vežbe sigurno se lakše i lepše zaspi. No, čemu god da se posvetimo, važno je da svom umu damo što više prilika da se angažuje i tako ga poštedimo od toga da malo-pomalo sasvim “zarđa”.

7. Stari ljudi se najbolje sami o sebi staraju. Ili kako to kaže Ciceron: “Starost je poštovana samo ako sama sebe brani, čuva svoja prava, ne podilazi bilo kome i upravlja onim što joj pripada do poslednjeg daha.” Kada u rimskoj politici više za njega nije bilo mesta, a u privatnom životu ga zadesila strašna tragedija, smrt voljene kćerke Tullije, Ciceron se u poznim godinama povukao na svoje imanje, daleko od vreme velegrada. Upravo tu napisao je ove i mnoge druge redove. Bio je to spisateljski zapravo najplodonosniji deo njegovog života. Time je i nama pokazao da poslednje godine života nisu vreme za pasivnost ili bespomoćnost, za traženje “žrtve” kojoj ćemo se natovariti na leđa, pa makar to bila i naša sopstvena deca. Kao što smo verovatno do sada dobro naučili, najbolje je osloniti se na same sebe, jer su tada i moguća razočarenja najmanja.

8. Seks je precenjen. Ne radi se o tome da stariji ljudi ne treba da uživaju u zadovoljstvima tela, ali neprekidna opčinjenost seksom u mladosti lagano bledi kako godine prolaze. I, prema Ciceronu, to je jako dobra vest! Jer to smanjivanje seksualnog apetita i opsednutosti putenim fantazijama otvara nam jedan novi prostor da uživamo u drugim vidovima života, koja će nas uz to mnogo duže činiti zadovoljnim i ispunjenim.

9. Neguj sopstveni vrt. Ciceron ovu ideju izlaže u poglavlju u kojem hvali radosti rada na zemlji. Ali ovde imamo još jednu vrlo važnu lekciju. Pronalaženje vredne aktivnosti u poznim godinama koja nam pruža istinsko uživanje jeste ključni elemenat naše sreće. Pravljenje komposta ili orezivanje loze možda nije ono što će te zaista usrećiti, ali šta god da hoće, posveti se tome sa strašću i radošću. I dok ovo pišem prisećam se koliko mi je radosti pružao rad na imanju oko našeg manastira u Čortanovcima. Upravo orezivanje loze, košenje i sakupljanje trave ili sadnja novih voćaka. S radosnom anticipacijom razmišljam o tome kako će mi, kada se uskoro vratim u Srbiju, te radosti biti ponovo dostupne. Doduše, ide zima, ali dok ne stigne, makar će moći da se radi na krčenju nove parcele koju smo nedavno kupili i proširili imanje. Eto radosti kada u kasno popodne pogledaš koliko si za taj dan uradio!

10. Ne treba se plašiti smrti. Razboriti Rimljanin nam na kraju kaže da smrt znači ili kraj čovekove svesti ili početak večnog blaženstva. Da li je to tačno ili nije, za sada nam je nemoguće saznati, ali svakako znamo da, kako kaže Ciceron, a posle njega recimo i Šekspir, život jeste igra. A dobar glumac zna kada je vreme da napusti pozornicu. Očajnički se privijati za život onda kada smo ga proživeli časno i dobro, a sada se primiče svome prirodnom kraju, ne samo da je nedelotvorno, već i budalasto. Zato nije slučajno što je premudri Sokrat svoj život okončao na tako veličanstven način, rečima upućenim upravo onima što ga osudiše na smrt, a koje nas i dan danas zapanjuju i oduševljavaju svojom vedrinom i spokojstvom:

“Nego i vi ljudi, sudije, treba da negujete dobru nadu prema smrti i da ovo jedino imate na umu kao istinu: za dobra čoveka nema zla ni u životu ni u smrti, a bogovi ne odbacuju dela njegova. I ovo što me sada stiglo nije pusta igra slučaja, nego je meni očevidno da je za me bolje da već sada umrem i da se muka oslobodim. Zato me i unutrašnji glas nigde nije zadržao, i ja, što se mene tiče, nisam baš ljut na one koji su me tužili i osudili… Ali već je vreme da odlazim – ja u smrt, a vi u život. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna do bog.”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s