Magla svuda, magla oko nas…

Ne znam kako vi, ali malo-malo pa sretnem nekoga ko realno gledajući nema razloga za kuknjavu i žalopojke nad sopstvenim životom, ali opet iz njegovih usta uglavnom čujem upravo to. I onda se pitam odakle taj poriv za stalnim samosažaljevanjem: “O, jadan ja!” Nekad to otpišem kao nevešt pokušaj privlačenja pažnje i naklonosti. Ali toliko je toga da verujem da ima i drugih razloga, među kojima je depresija sigurno među glavnima.

Inače, depresija je kao reč u modi, pogotovo sada, u vreme pandemije. Kao pojava, nekad je kratkotrajna, izazvana gubitkom, bolešću ili jednostavno činjenicom da nismo dobili ono što želimo. Ali ima i onih dugotrajnih, da ne kažem hroničnih, verovatno izazvanih nekim fundamentalnijim uzrocima kao što su genetika, biologija ili odrastanje u određenoj porodičnoj situaciji. Kod obe vrste uveren sam da pomaže meditacija, izuzev u ekstremnim slučajevima, gde je medicinska terapija bolje rešenje.

Oni koji se bore sa depresijom dobro znaju da je reč o jednom mračnom, teškom, nesrećnom stanju uma, kada je on isključivo zaokupljen samim sobom i bez ikakve pozitivne energije. Dominantni su negativni obrasci razmišljanja, kao što je da često mrzimo sami sebe ili se nemilosrdno šibamo zbog navodnih grešaka koje smo učinili. Sve u svemu, naš um je podalje od stvarnosti, bez balansa, potpuno nakrivljen ka negativnom. Kuda god pogledamo vidimo negativnu stranu stvari i ignorišemo onu pozitivnu. Svaka čaša koju vidimo je već dopola prazna, umesto da je još dopola puna.

Depresija je obično fokusirana na moj problem i, što bi rekao naš mudri narod, od tog komarca napravi magarca. Takve misli, poput projektilom pogođenog aviona, kreću strmoglavom spiralom nadole, a mi osećamo da je situacija beznadežna i katastrofa neizbežna. Onda nas uz strah naravno preplavi i samosažaljenje. Naš ego je u središtu tužne priče koji um ispreda… Glavni cilj postaje „pobeći negde, daleko što dalje, gde ne trebaju pilule za spavanje“.

Svakome od nas se ovo može dogoditi s vremena na vreme. Niti smo mi savršeni, niti je to naš život. On ne teče uvek glatko, pravimo greške i često nemamo kontrolu nad onim što je sledeće na redu. A kada nismo u stanju da sa relativnim mirom prihvatimo sve te neminovnosti i trezveno reagujemo na probleme, oni se gomilaju i na kraju, ophrvani njima postajemo depresivni. Naravno, bol koji pri tome osećamo je i te kako stvaran. Ali naše potonuće u depresiju je najgori mogući odgovor na sve to. Kao kada bismo na brod u koji voda polako prodire natovarili još veći teret, kako bi brže potonuo. Tako i depresija samo još produbljuje i komplikuje našu nesreću.

Najbolji mogući odgovor bilo bi da osmotrimo taj negativni obrazac razmišljanja, njegovu procenu situacije i da uočimo na kojem mestu je ta procena pogrešna, gde svi ti na neproverenim uverenjima zasnovani zaključci odstupaju od činjenica. Postepeno, kako zaključci budu dolazili iz naše prirodne mudrosti, umesto iz mraka depresije, pukotine između stvari kako ih vidimo i kakve jesu postajaće sve vidljivije. Tako nam se otvara prostor da na svoju ukupnu situaciju gledamo sa malo više pozitivne energije.

Nekoliko praktičnih načina da se nosimo sa depresijom

1. Odmakni se malo od svojih misli i osećanja i postani svesna te priče u glavi koju ti one sve vreme pričaju. Depresija često uključuje misli pune samokritike, koje se neprekidno ponavljaju, kao što su: „Ja ništa ne vredim“, „Nikome nije stalo do mene“, „Nikada ništa ne uradim kako treba“. Česta i olaka upotreba ovakvih apsolutnih kategorija kao što su „niko“, ništa“, nikada“ i sličnih siguran je znak da si u crno-belom svetu depresije, jako daleko od stvarnosti sa bezbroj nijansi, a ne samo sa dve. Zato, ako si iskrena prema samoj sebi, lako ćeš uočiti da ove misli ne odgovaraju istini ili da je reč o preterivanju, koje se fokusira na negativno i ignoriše sve što je pozitivno u tvom životu.

Zato, ako si u mogućnosti, meditiraj o vrednosti ljudskog života. Čak i ako je tvoj problem ozbiljan, važno je zapamtiti da je u tebi takođe mnogo pozitivne energije i veliki potencijal da odrediš na koji način ćeš percipirati to što ti se događa. Uvek je moguće prevladati (ili makar malo olakšati) depresiju tako što ćeš promeniti način razmišljanja, naglasivši pozitivne, a ne negativne strane svoje ličnosti i svog života. Koliko ti god u ovom trenutku to izgledalo neverovatno, takve strane postoje. Poistoveti sebe sa onim dobrim što si do sada učinila i što u ovom trenutku činiš (pomoć nekome, recimo), umesto da se stalno vraćaš na greške i tako sebe još više ranjavaš.

Kada tako “promeniš ploču” u glavi, prizovi u svest misli kao što su: “Ja imam taj i taj kvalitet”, “Postoje ljudi kojima je stalo do mene”, “Ja mogu to i to dobro da uradim”. Možeš se bolje osećati jednostavno zbog činjenice da si živa – nisi još uvek umrla od bolesti, u nekoj nesreći ili prirodnoj katastrofi – i zbog svih onih lepih stvari koje još uvek možeš da uradiš i njima obraduješ sebe i druge.

2. Meditiraj o jasnoći uma. Tvoja potištenost, briga i frustracija, baš kao i pozitivne emocije, samo su različiti oblici jedne iste mentalne energije – vidljive, nezaustavljive i stalno promenljive. Samo posmatraj različite misli i iskustva koja ti prolaze kroz glavu. Ne procenjuj ih i ne kritikuj. Ne razrađuj i ne dozvoli da te uvuku u sebe. Pre se, poput radoznalog posmatrača, zapitaj o neiscrpnom izvoru života iz kojeg dolaze i koji je čudo sam po sebi.

Dublje osvesti da su sva iskustva zaista prolazna. Možda si bila depresivna u prošlosti, ali gde je to iskustvo sada? Prošlo. Isto će se dogoditi i sa sadašnjom depresijom. Potrajaće nekoliko sati, nekoliko dana, ali nije večna. Proći će pre ili kasnije. Čak ni sada nije konstantna. Ako je pažljivo posmatraš, uočićeš trenutke olakšanja ili radosti, koji se smenjuju sa periodima tuge. Ne vezuj se ni za jedno od tih stanja, pusti ih da idu svojim prirodnim tokom.

Prepoznaj da je tvoj um tok različitih iskustava – radosnih, nesrećnih, pozitivnih, negativnih – a priroda svih njih je poput talasa okeana: pojave se i nestanu, ali ne možeš ih kontrolisati, ne možeš ih zaustaviti ili ukloniti kada tebi to odgovara. Zato zaista nema razloga da ih posmatraš na način: „Ovo sam ja“, kao istinski deo sebe.

3. Istražuj to “ja”, taj osećaj sopstva koje se toliko snažno identifikuje sa tmurnim mislima i osećanjima. Pokušaj da pronađeš šta je i gde je to „ja“. Koja je njegova priroda? Je li ono deo tvog tela ili uma? Da li je negde drugde? Je li to deprimirano „ja“ nešto trajno, čvrsto, nepromenljivo?

4. Meditiraj o ljubavi ili saosećanju sa patnjom tebi dragih bića. Okretanje ka spolja prema drugima i promišljanje o njihovim potrebama, očekivanjima ili nevoljama pomoći će ti da budeš manje zagledana u samu sebe. Sa tako promenjenom perspektivom ćeš na sopstvene probleme gledati objektivnije. Međutim, vodi računa pri takvim kontemplacijama patnje. Ako u tebi izazovu povećanje depresije, odmakni se malo i preusmeri pažnju ka nečem pozitivnom, nečim što te nadahnjuje. Otkrij jednostavnu istinu da je naš život upravo ono na šta u svakom trenutku usmerimo svoju pažnju. Ništa ni manje ni više od toga.

5. Vrlo efikasan lek za depresiju je da nešto zaista uradiš, umesto da si uronjena u misli. Izađi iz kuće I pomozi drugima: priključi se nekom dobrovoljnom radu ili akciji. Možda da odeš do radnje umesto starih komšija i kupiš im šta im treba? Počistiš lišće ispred ulaza u zgradu? Više je studija pokazalo da takvi gestovi stvaraju u nama endorfin, „hormon sreće“, od kojeg se prirodno bolje osećamo. Sličan efekat ima fizičko vežbanje. Ovi metodi mogu biti korisni za periode kada se osećaš suviše depresivna da bi meditirala!

Isprobaj ove predloge i obavezno javi kakvi su rezultati.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s