Je li 140 miliona života dovoljno za probuđenje?

Pre nekako povela se diskusija o sličnostima i razlikama između dve budističke škole: theravade i vađrajane, tj. između budizma kakav se tradicionalno praktikuje u jugoistočnoj Aziji i onoga na Tibetu. Između ostalog, tom prilikom neko reče da je vađrajana, posebno jedna od škola tibetanskog budizma, a to je karma kađu, takozvani brzi put, skoro auto-put ka probuđenju. Idući njime, čovek može da postane probuđen već u ovom životu. Sa druge strane, theravada je dug i krivudav put, nekakav duhovni makadam, da ne kažem kozija staza, i potrebno je da čovek njime jako dugo ide, kroz stotine i hiljade života, da bi postao probuđen. Očigledno reč je o jednom ne tako efikasnom metodu, velikoj dangubi za nas tako deficitarne sa vremenom. Jer ruku na srce, ko od nas danas ima vremena na bacanje? Niko!

Prva moja rekacija na konstataciju o probuđenju brzinom svetlosti bila je misao: “Pa ko bi se pri čistoj pameti uopšte kretao tim makadamom, umesto da se k’o čovek zaputi auto-putem!?” Ali dok, zbunjen, dalje slušam objašnjenje, pada mi na pamet da mi svakako nismo od juče. Samsara je jedan strašno dug proces i dosad smo se naživeli i naživeli. Tako mu nekako ispada da je taj poslednji život pred probuđenje možda upravo ovaj koji živimo. Nikad se ne zna. Treba biti optimista.

Buda nam je, takođe, objasnio da je put koji smo preporađajući se do sada prešli toliko nezamislivo dug da stotina ili hiljada života nije nešto posebno. I tako, ne budi lenj, bacim se na ono malo matematike što mi je još ostalo od srednje škole. I izračunam da, ako sam prosečno živeo po 100 godina (zaokružavanje je majka uspeha u matematici za početnike), a veliki prasak se dogodio negde pre 14 milijardi godina, ispada da sam do sada, samo u ovom ciklusu stvaranja sveta, proživeo otprilike 140 miliona života. Iz te perspektive posmatrano, ako sam zaista prošao kroz toliko života, pre bih se zapitao gde utucah toliko vreme i kako da ni ja niti iko koga vidim oko sebe nije već odavno probuđen. Dobro, ti što su postali probuđeni više se ne mingluju sa nam još uvek zamračenima, tako da je njihovo odsustvo potpuno opravdano, a moje pitanje više retoričko. Ali opet, mi što ostadosmo u bubnju, šta li smo radili sve te živote!? Baš smo izdangubili! Da smo išli i tim makadamom, javlja mi se, stigli bismo do cilja do sada. Ali izgleda da smo bezbroj puta skrenuli negde sa puta, razbaškarili se u debeloj hladovini i jednostano prespavali svu tu gomilu života. Da li je sada vreme da se prenemo i nastavimo put, jal makadamom, jal auto-stradom? Ubeđen sam da jeste. Jer ako se do sada nismo naspavali, mislim da ni nećemo.

2 thoughts on “Je li 140 miliona života dovoljno za probuđenje?

  1. Poštovanje,
    Ovo o čemu govorite sadržano je i u mahajani i dakle postoji mnogo pre vađrajane. Evo jedne stare, ali još uvek postojeće stranice gde je objašnjeno kako to vidi Ničiren iz pozicije Lotosove sutre:

    http://www.angelfire.com/mi2/mica2/gosoEntityMysticLaw1.html

    Ovaj gospodin ima još nekoliko stranica i blogova, ima i svoj Jutjub kanal, a prisutan je i na Fejsbuku, pa bi bilo zanimljivo kontaktirati s njim i prijateljski razmeniti mišljenja.

    Inače je zanimljivo da se Dogen i Ničiren nikada nisu sreli iako su bili savremenici – obojica su, svaki na svoj način, Lotosovoj sutri pridavali apsolutni autoritet, mada su bili pripadnici različitih i barem u to vreme suprotstavljenih škola.

    Pozdrav,
    Nikola

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s