Srce i um

Mi na Zapadu pravimo tako oštru razliku između razuma i osećanja, ističući obično razum u prvi plan kao nešto dragoceno, a na emocije gledamo više kao na nužno zlo. I samo razumevanje budizma na Zapadu ide u tom pravcu, jer ga obično hvalimo kao vrlo racionalno učenje, krajnje logično, bez ikakve „mistike“. Isto tako gledamo i na njegovu praksu meditacije ili vežbanja svesnosti. Da ne bude zabune, naša sposobnost rasuđivanja i jeste dragocenost, ali ne jedina koju imamo. I tako se dobrovoljno odričemo vrlo važne komponente samih sebe, a to su emocije. A zapravo i sama praksa svesnosti, ako je izbalansirana, ima ono što zovemo emocionalni ili afektivni kvalitet – kvalitet zainteresovanosti i topline. Drugim rečima, viđenje stvari kakve jesu može doći u svojoj zrelosti samo sa blagošću i ljubavlju. U jezicima Azije na kojima su sačuvani budistički tekstovi – sanskritu, paliju i kineskom – ne postoji takvo kruto razdvajanje mentalnog i emocionalnog kakvo nalazimo u zapadnim jezicima (naročito u poslednjih nekoliko vekova) i to kroz insistiranje na „objektivnom“ znanju potpuno odvojenom od emocija. Zato treba da imamo na umu recimo značenje svesnosti koje sugeriše kineski piktogram korišćen da se prevede Budin termin sati. Čine dva dva simbola. Prvi je „sadašnji trenutak“. A drugi je kombinacija „srca“ i „krova“ (ili „doma“). Tako s pravom možemo reći da svesnost jeste naš način da pronađemo dom za svoje srce u sadašnjem trenutku.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s