Jedna kuća, a opet čitav grad

Budizam je u određenim krugovima ljudi koji nisu potpuno zaslepljeni materijalnim vrlo rado diskutovana tema. Ali se u tim razgovorima često zaboravlja jedna jednostavna činjenica i o budizmu se obično govori u jednini, kao o jednoj kući. A zapravo, kada se malo bolje zagledamo, vidimo da je u pitanju čitav grad, sa mnoštvom manjih i većih kuća, glavnih i sporednih ulica. Naime budizam je ogromna, rekao bih nepregledna tema, što i ne čudi jer govorimo o religiji staroj 2500 godina. On nije ostao uglavnom ograničen na svoju postojbinu Indiju, već se proširio prvo po čitavoj Aziji, a u današnje vreme postao globalni fenomen.

Kao što moguće je već znate, budizam obuhvata tri glavne tradicije: theravada ili „učenje starih“, koja se praktikuje u jugoistočnoj Aziji (Šri Lanka, Mjanmar, Tajland, Laos i Kambodža), mahajana ili „veliko vozilo“ (Kina, Koreja, Japan, Vijetnam) i vađrajana ili „dijamantsko vozilo“ (Tibet i Mongolija).

No, svaka od tih tradicija se dalje deli na pojedinačne škole ili zajednice. Theravada se prvo deli po zemljama u kojima se praktikuje, pa tako imamo recimo šrilankansku theravada tradiciju, ali i u okviru nje postoje tri takozvane nikaje ili podgrupe: sijamska, amarapura i ramana nikaja. I one, kao što je i red, imaju svoje podpodgrupe, pa se tako recimo sijamska nikaja deli na malwatta i asgirija, itd. itd.

Mahajana budizam čini takođe mnoštvo nacionalno grupisanih škola, koje su vremenom postale prihvaćene i u drugim zemljama mahajana budizma. Takav slučaj je recimo sa čan školom, koja se iz Kine proširila na Koreju i Japan, gde je to čuvena zen tradicija (a ona se opet deli na tri glavne: soto, rinzai i obaku). Inače, u Kini je istorijski budizam bio podeljen na škole kao što su sanlun, fasiang, tiantai, huayan, a najpopularnija je takozvana škola čiste zemlje ili raja, što bi mi na Zapadu rekli. Danas te linije razdvajanja nisu više tako oštre i pre govorimo o sinkretizmu kineskog budizma.

Na kraju, vađrajana budizam kao treća grana se recimo na Tibetu takođe deli na četiri glavne škole: nyingma, kagyu, sakya i gelug, koju predvodi verovatno svetski najpoznatiji i najuticajniji budista, a to je Dalaj lama.

Kao što vidimo, izvorno Budino učenje je rodilo mnogobrojnim plodovima, čitavom džunglom različitih učenja, praksi, tekstova, predanja i verovanja. Ponekad su razlike među tim tradicijama tolike da se, kada malo dublje uđemo u materiju, pre može govoriti o budizmima, a ne o jednom jedinom budizmu. Jedan primer je recimo sâm Buda je u Pali kanonu opisan kao ljudsko biće, doduše sa posebnim znanjem i uvidom, dok ga je mahajana rekao bih divinizovala, stvorivši mnoštvo Buda koji žive u različitim svetovima i nekada se nazivaju „nebeski Bude“. Neki od njih su Amitābha, Vairoćana, Akshobhya, Ratnasambhava, Bhaisađyaguru itd. I tu nailazimo na zanimljivu kontradikciju, jer znamo da je po Budi jedna od glavnih karakteritika svega postojećeg u ovom svetu prolaznost (anićća). Sa druge strane, čini se da mahajana na ove nebeske Bude gleda kao na večna bića. Kako su te dve stvari harmonizovane bi mogao da bude predmet nekog drugog teksta. Mahajana je takođe razvila teoriju o tri tela Bude, tj. jest njegove emanacije: Dharmakaya (krajnja stvarnost), Sambhogakaya (transcendentna inkarnacija Bude) i Nirmanakaya (fizička inkarnacija Bude). Čega u theravada budizmu apsolutno nema.

Mislim da taj fenomen pluralizma unutar jedne iste religije za nas na Zapadu nije nešto novo, jer se isto tako možemo zapitati u kojoj meri je hrišćanstvo sa svoje tri glavne tradicije: pravoslavlje, katoličanstvo i protestantizam i njegovim mnogobrojnim denominacijama jedinstven fenomen, a koliko skup posebnih delova. Možemo li zato da govorimo o hrišćanstvima?

Naravno, postoji jedno zajedničko jezgro među budističkim tradicijama. Ono je 1967. u važnom ekumenskom proglasu Svetskog saveta budističkih zajednica formulisano kroz devet tačaka. Neke od njih su:

  1. Buddha je naš jedini učitelj i vodič
  2. Uzimamo utočište u Budi, Dharmi i Sanghi (tri dragulja)
  3. Mi ne verujemo da je ovaj svet stvorio i da njime upravlja bilo kakav bog.
  4. Smatramo da je cilj života razvijanje saosećanja za sva živa bića bez razlike i raditi za njihovu dobrobit, sreću i mir; takođe, razvijati mudrost (prađña) koja vodi do uviđanja krajnje istine.
  5. Prihvatamo četiri plemenite istine, dakle duḥkha, nastanak duḥkhe, prestanak duḥkhe i plemeniti osmostruku put koji vodi do tog prestanka; isto tako, prihvatamo zakon uzroka i posledice (pratītyasamutpāda).
  6. Sve uslovljene stvari (saṃskāra) jesu prolazne (anitya) i njihova priroda je duḥkha; sve uslovljene i neuslovljene stvari (dharma) jesu bez trajne, nepromenljive suštine (anātma) itd.

Zato, imajući sve ovo u vidu, kada govorim o budizmu volim da naglasim da govorim iz ugla theravada tradicije, kojoj pripadam evo više od četiri decenije. Njeno je učenje sačuvano u ogromnom korpusu tekstova koji se naziva Tipitaka („Tri košare učenja“ ili Pali kanon, po jeziku u drevnoj Indiji na kojem su ti tekstovi zabeleženi, a naziva se pali). Specifičnost toga učenja je da je istorijski jedno od najbližih izvornom Budinom učenju, jer je sam Pali kanon sakupljen (memorisan i kasnije zapisan) i sistematizovan neposredno posle Budine smrti, dakle između V i III veka pre naše ere. Prenošen je usmeno sve do I veka pre n.e., kada je na Šri Lanki i zapisan na palmovim listovima.

Naravno, ovim ne želim da tvrdim kako je Pali kanon jedino pravo Budino učenje, a ostala su pogrešna, već samo da se u naučnim studijama o budizmu govori o istorijskim fazama u kojima su se različite tradicije razvijale, međusobno komunicirale, kreativno tumačile, i ako hoćete obogaćivale, ideje sadržane u izvornom učenju. Naravno, u jednom takvom procesu nažalost ima ponekad slučajeva potpunog odstupanja od ideja sadržanih u ranim budističkim tekstovima. A njih čine ne samo Pali kanon, već i jedan drugi, takođe vrlo važan korpus tekstova koji se naziva agama ili „predaja“. Reč je o ranim budističkim tekstovima sačuvanim na sanskritu koji su pripadali drugim ranim budističkim školama. Oni su u prvim vekovima naše ere prevedeni na kineski i tako je u prevodu sačuvan njihov najveći deo. Ovi su tekstovi deo mahajanskog kanona, ali su po sadržaju slični sa Pali kanonom, što govori o zajedničkom izvoru iz kojeg su nastajali. No, mahajanski kanon je dalje proširivan, tekstovima nastalim kasnije, kao što su čuvena Lotos sutra ili Sutra srca, za koju se tvrdi da je najčešće navođena sutra u čitavom mahajana budizmu. Tu je zatim Sukhāvatīvyūha sūtra (govori o zapadnom raju i načinima kako u njemu da se preporodimo), kao vrlo uticajna sutra u Kini ili u okviru đodo šinšu, najrasprostranjenije budističke škole u Japanu. Itd.

Sve u sve, želeo sam da na ovaj način ukažem na činjenicu da kada govorimo o budizmu nije loše da kažemo na koju konkretno školu mislimo, jer tada izbegavamo moguće nesporazume i ujedno ukazujemo na direktan izvor referenci na koje se eventualno pozivamo.

2 thoughts on “Jedna kuća, a opet čitav grad

  1. Poštovanje,
    Dodao bih da se u mahajani razvila i ničirenska škola (koja je takođe podeljena u podškole i potpodškole), što je u stvari reformisani tiantai (tendaj) jer je Ničiren Dajšonin ponikao otuda. Takođe, manje poznata netibetanska vađrajanska škola je šingon koja je nastala u Kini, ali se održala samo u Japanu (postoji i jedna šingonska grupa iz Rijeke).

    Tibetanci pak imaju svoj kanon koji se među školama malo razlikuje, a po mnogo čemu je drugačiji od kineskog; ne samo zbog tantričkih tekstova. Takođe postoje i neki tekstovi pronađeni u Avganistanu na gandari (eng. gandhari) jeziku koji su najverovatnije pripadali sarvastivadinima, a ima i mnogo sačuvanih sanskrtskih rukopisa – delimično ili potpuno. Pa još ako znamo da postoji više različitih vinaja (razlike među njima su ipak minorne), te da ne postoji ni jedan jedini centralni tekst koji je zajednički svim budistima stvari postaju još zanimljivije i za nas zapadnjake komplikovanije.

    Nego, kad već spomenuh ničirenski budizam, evo jedne stare, ali još uvek aktivne stranice na kojoj ima i te kako šta da se pročita i nauči:

    http://www.angelfire.com/mi2/mica2/

    Koliko znam, gospodin koji stoji iza ove stranice prisutan je na Fejsbuku, a ima i svoj blog i Jutjub kanal, pa bi bilo lepo da i tu bude malo ekumenskog dijaloga.

    Pozdrav i sve najbolje,
    Nikola

    Liked by 1 person

    1. Hvala Nikola na komentaru.
      Što se tiče dijaloga, on među budistima u Srbiji i regionu ne postoji, što je šteta. Izgleda mi da je svako zagledan u sopstveni pupak i nezainteresovan za ono što se događa izvan svog dvorišta.
      Moja je stara ideja da pozovem budističke zajednice da se okupimo i međusobno bolje upoznamo, no ova korona je to malo odložila. Nadajmo se ne zadugo.
      Isto tako, bilo bi lepo da kada jedni druge bolje upoznamo, formiramo, kao u nekim drugim zemljama, zajednicu budističkih društava Srbije. Jer kako da razgovaramo sa drugima, ako nismo u stanju da razgovaramo međusobno? Tome moramo prvo da se naučimo.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s