Sutta studije: Jarmovi

Budin put ili Dhamma opisuje se kao put oslobođenja. Ali oslobođenja od čega? U govoru Jarmovi (AN 4:10) Buda izlaže četiri vrste jarma kojih pokušavamo da se oslobodimo praktikujući Dhammu: jaram čulnih zadovoljstava, jaram postajanja, jaram gledišta i jaram neznanja.

U Budino vreme jaram je bio komad drveta pričvršćen oko vrata volova koji su vukli kola sa teretom. Reč jaram tako označava jednu vrstu ropstva, potčinjavanja, služenja, patnje.

U jarmu smo čulnih zadovoljstava kada neprestano trčimo za njima, pokušavajući da što više „dobijemo od života“ ili što je takođe česta formulacija „živimo život punim plućima“. Smišljamo strategije kako da se domognemo nečega iz čega ćemo isisati nektar kao pčela iz cveta i onda krenuti dalje. Do sledećeg cveta. Ali ta trka nema kraja. Pri tome, naš teret nisu sama zadovoljstva čula, već upravo iscrpljujući ritam te trke i vezanost za zadovoljstva. Ona su vrhovna vrednost za nas i spremni smo sve da učinimo da do njih dođemo. Da upotrebimo moralna, ali i nemoralna sredstva, to jest da naškodimo i sebi, a pogotovo drugima. Danas je veoma aktuelno zadovoljstvo mobilnih telefona. Ali oni sami nisu problem, već neprekidno gledanje u njih – ne možemo da odolimo a da malo-malo ne palimo mobilni i pogledamo ima li neka poruka, šta se događa u grupama čiji smo članovi ili ko je šta okačio i lajkovao/komentarisao na fejsbuku, instagramu ili tviteru. Tako telefon postaje naš jaram koji, gle čuda, sa radošću nosimo svuda sa sobom! (Ako ne verujete da vam je jaram, probajte da ga ostavljate kod kuće kada negde izlazite i posmatrajte šta se dešava.)

Drugi jaram je onaj postajanja ili „egzistencije“, kojim sebe okujemo kada bespogovorno verujemo u misli, priče i čitave romane koji se odvijaju u našoj glavi. Tako smo se, na primer, uživeli u priču koju sami sebi pričamo o poteškoćama koje imamo brinući se za stare roditelje. Prolazimo kroz tu pripovest bezbroj puta, uvek iznova, danima, mesecima, čak godinama. Postajemo glavni lik te priče i naša stvarnost postaje nešto drugo od onoga što zaista jeste. Umesto da živimo u sadašnjem trenutku, postojimo u svetu stalno ponavljanih misli, reči i slika. Tako većina nas, većinu vremena, živi u stanju postajanja nečeg drugog od onoga što zaista jesmo, u stanju fikcije.

Gledišta koja neupitno zastupamo su naš naredni jaram. I opet, problem nije toliko u samim tim gledištima – jednostavnim trenucima mišljenja – već mnogo više u grčevitom načinu na koji ih se držimo i branimo ih ako se neko usudi da ih dovede u pitanje. Znam, gledišta su sama po sebi takva, veoma „lepljiva“ po definiciji. A ta lepljivost se sastoji u tome što ih smatramo apsolutno ispravnima. Inače ih ne bi ni usvojili. Dakle, skoro pa začaran krug. I tako, možda smo sebe navikli da se držimo nekog negativnog, kritičkog gledišta u vezi sa doprinosom našeg kolege na poslu ili člana porodice. Gledamo ga kako dangubi, dok se mi „ubijamo“ od posla. Nabacili smo na sebe taj jaram, prevrćemo iste misli po glavi dan za danom, sve to tačke kada više nismo u stanju da čitavu situaciju vidimo na drugačiji način. Čak i ako ta osoba uradi nešto zaista izvanredno, vidimo jedino nedostatke. U našem zatvorenom svetu postajemo „privrženi gledištima, zaluđeni gledištima“, kako to u govoru kaže Buda.

Četvrti jaram jeste neznanje. Sa tim jarmom na leđima nalazimo se u stanju ne-razumevanja, blažene ignorancije, umesto u stanju otvorenosti uma kakvu vrednuje budistička tradicija. Ne obraćamo pažnju na svoja iskustva kao važan izvor informacija na osnovu kojih donosimo odluke o svom životu. Nismo sabrani, prisutni dok se život odvija pred našim očima. Nismo svesni načina na koji se oseća telo, recimo neprijatnosti i njegove ukočenosti dok satima sedimo pred ekranom kompjutera. Nismo svesni besa koji nadolazi u nama dok prijatelj izgovara neku primedbu na račun toga što smo upravo uradili. Nismo svesni nemira u sebi zbog onoga što mislimo da bi se moglo dogoditi, što ubeđujemo sebe da će se sigurno dogoditi (iako zapravo ne znamo to). Sputani jarmom neznanja ne obraćamo pažnju na iskustvo koje nam dolazi kroz naša čula: slike, zvukovi, ukusi, mirisi, telesne senzacije i mentalni sadržaji kakvi su misli i emocije. Slepi smo, nesvesni, usnuli.

Sa ta četiri jarma, nalik volovima što vuku pretovarena kola, „okovani smo lošim, štetnim stanjima koja nas prljaju“. U potpunoj smo vlasti žudnje, mržnje i obmanutosti, u stanju patnje i stresa. Ali za razliku od volovskog jarma, mi smo svoj sami sebi stavili oko vrata. Ključno je da to razumemo, jer tada shvatamo da smo u stanju i da ga sami skinemo. Kako?

Buda nam je bezbroj puta rekao da se sloboda zadobija mudrošću, uviđanjem istine. Samo ona nam omogućuje da „napustimo“ sva četiri jarma. U ovom govoru on nam sugeriše pet koraka kao način negovanja mudrosti. Tako što ćemo u odnosu na svaki jaram kontemplirati i razumeti nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz iz jarma.

Kada posmatramo nastanak, pažljivo istražujemo šta se događa u telu i umu kad počinjemo da bivamo vezani za određeni jaram – na primer, učimo da održavamo pažnju na svojim iskustvima dok se upuštamo u čulna zadovoljstva. I možda ćemo primetiti da se kada recimo odemo na internet i krenemo da surfujemo kroz razne sajtove, javlja poseban obrazac razmišljanja. Možda neka misao pokrene osećaj neodložnosti: „Uh, moram sad da vidim koje su najnovije vesti!“. Ili druga misao da odmah uzmemo telefon i nazovemo nekog prijatelja, iako smo se sa njim već čuli danas. Sa tom željom obično idu različite telesne senzacije, možda vibracije u grudima ili stomaku, unutrašnji trzaj kao da neko povlači konce lutke na uzicama. Dah postaje kraći i brži, možda je udah napet, jer se teško probija u stegnuti grudni koš. Slično ovome učimo da budemo pažljivi kada ulazimo u fazu postajanja. Kako se u nama razvija priča o teškom razgovoru sa detetom ili partnerom, možemo uočiti da nas tu dovode misli ispunjene strahom. Možda primećujemo usplahirenost koja raste, stezanje u grudima. Dah je postao oštar, neuravnotežen.

Kada smo svesni stanja tela i uma koje nas navodi da sami sebi stavimo jaram, tada smo u dobroj poziciji da sprečimo takvu nameru. Sa druge strane, kada smo poodmakli u procesu „podjarmljivanja“ izuzetno je teško zaustaviti se i krenuti na drugu stranu. Naše kretanje je sve više inercija, a sve manje naša svesna odluka. Pokušavamo da budemo svesni sva četiri jarma pre nego što nam postanu prevelika smetnja, jer to uvećava naše šanse da ih se oslobodimo. Kada napustimo opsesivno iskustvo recimo interneta, verovatno ćemo se suočiti sa osećajem gubitka, ali uočimo i osećaj olakšanja, jer više ne moramo da po ko zna koji put uzimamo mobilni ili uključujemo kompjuter. Fokusirajmo se na novo vreme koja time sebi darujemo i pokušajmo da ga iskoristimo da uradimo mnogo toga što već dugo odlažemo. Ili ga investirajmo u nešto što će koristi i nama i drugima. Pomoć ukućanima i susedima, fizičke vežbe ili samoobrazovanje, možda učenje jezika ili fizičko umesto virtuelno druženje sa onima koji nam toliko znače, a i mi njima.

Kada posmatramo nastanak i prestanak zadovoljstava čula, postajanja, gledišta i neznanja, stičemo uvid u prolaznu prirodu tih jarmova. Razumemo da oni nisu nezaobilazne komponente našeg iskustva, već je njihova priroda da dođu i odu. Nije naša sudbina da ostanemo njima okovani. Potrebno je samo da dovoljno snažno poželimo da ih se oslobodimo. Sa druge strane, uviđajući zadovoljenje nekog jarma, pokušavamo da sebi razjasnimo šta je tačno to što nas u njemu privlači. Šta nas gura u njega? Koja ideja ili priča stoji iza toga i pokreće nas? Jer svaki od tih jarmova ima neku privlačnost za nas i u stanju smo da je prepoznamo. Dok palimo televizor kako bismo gledali omiljenu emisiju, posmatramo anticipaciju zadovoljstva koja paralelno nastaje i osećaje u telu koji je prate. Dok kritikujemo nekog političara, svesni smo zadovoljstva koje se rađa iz tog osuđivanja i osećaja nadmoći. I opet, sa takvom svesnošću u mnogo smo boljoj situaciji da sebe oslobodimo nepotrebnog jarma. Razumemo da iako svaki od njih ima neku privlačnost, ona ujedno ima svoju cenu. Odgledali smo omiljenu emisiju, ali onda nastavili da vrtimo kanale, skačemo sa jednog na drugi, u očekivanju podjednako snažnog zadovoljenja. Na kraju, ostaje nam samo osećaj praznine, utrošenog vremena i nezadovoljstva kada to zadovoljenje ne nađemo.

Tu je trenutak kada nam je najlakše da uvidimo drugu stranu zadovoljenja, a to je patnja od nošenja jarma na leđima. Takođe je važno da uočimo kako kratkoročne, tako i dugoročne mane svojih jarmova. Ako nameravam da sledećih nekoliko sati provedem lutajući internetom, zapitam se kakav će to uticaj imati na mene? Ako sebi dopustim da me proguta priča o tome koliko ne volim svoj posao, u kakvo stanje će me to dovesti – moj um i telo, moj dan, moj život? Hoće li mi to pomoći ili odmoći u nameri da praktikujem Dhammu ili da pronađem sreću za sebe? Kada sebi redovno postavljamo ovakva pitanja i usmerimo pažnju na rezultate toga što radimo, postajemo prijemčiviji za dugoročne efekte jarmova u kojima smo.

I na kraju, oslonjeni na mudrost Dhamme, učimo gde je „izlaz“ iz jarma zadovoljstava čula, postajanja, gledišta i neznanja. Prvi od tih izlaza jeste sam dah. Kada grozničavo jurimo za zadovoljstvom, kada smo u kovitlacu misli, opsednuti svoji gledištima i stavovima, kada plutamo u „blaženom“ stanju ne-razumevanja, izlaz pronalazimo usmerivši svoj um ka fizičkoj senzaciji daha. U njemu nalazimo utočište, nešto za šta ćemo se uhvatiti. Tako sebe odvajamo od jarma i prepoznajemo kako je biti bez takvog tovara. Shvatamo da izlaz jeste moguć, da napuštanje nije samo prazna priča. Sloboda postaje stvarnost, a ne lepo upakovana bajka.

Naša sposobnost da otkrijemo izlaz u direktnoj je srazmeri sa time u kojoj meri smo u stanju da negujemo hlađenje strasti u odnosu na svaki od jarmova. Kada posle upornog posmatranja zaista uvidimo nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz, time se ujedno strast za jarmovima u nama hladi. A potpuna ohlađenost je i potpuna sloboda. Kada više nema strasti za njima, vrlo je lako da ih odložimo sa strane. Ne stavljamo više jaram na sebe. Ne stavljamo tovar na sebe. Slobodni smo.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s