Ko je bes u sebi obuzdao

Zmija (Uraga sutta)1

1. Ko je razbuktali bes u sebi obuzdao,
kao što lekovita trava zmijski otrov u telu umiri,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

2. Ko je u sebi strast sasekao, do kraja,
kao kad se iščupa lotos, što u jezeru raste,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,2
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

3. Ko je u sebi žudnju sasekao, do kraja,
kao kad pregrađeni krivudavi potok sasvim presuši,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

4. Ko je u sebi obmanu razorio, do kraja,
k’o moćna bujica most od bambusa sačinjen,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

5. Ko traži, ali u svemu što postoji srž našao nije,
isto k’o što na stablu udumbare nijednog cveta nema,3
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

6. Ko ljutnje u sebi nimalo nema,
ko nadišao je rađanje i umiranje,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

7. Ko je spalio loše misli svoje,
u umu i srcu sasvim ih uništio,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

8. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
već napustio je šikaru zaludnih misli,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

9. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
jer o ovome svetu zna: „Sve ovo je privid”,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

10. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
jer lišen pohlepe dobro zna: „Sve ovo je privid”,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

11. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
jer lišen požude dobro zna: „Sve ovo je privid”,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

12. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
jer lišen mržnje dobro zna: „Sve ovo je privid”,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

13. Ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
jer lišen obmane dobro zna: „Sve ovo je privid”,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

14. U kome nema skrivenih sklonosti,
svaki rđav koren iščupan je,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

15. U kome nema ničega rođenog iz strepnje
što bi ga vratilo na obalu ovu,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

16. U kome nema ničeg rođenog iz čežnje
što bi ga vezalo za točak rađanja i umiranja,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

17. Ko je do sada uklonio pet prepreka,
te je bez bola, neokrznut, prevazišao zbunjenost,
takav lako napusti obalu, i ovu i onu drugu,
kao zmija kad odbaci svoj stari svlak.

(Sutta nipāta 1:1)

Fusnote
1 Uporedna studija kanonskih spisa koje su sačuvale razne rane budističke škole ukazuje da su ovi stihovi, kao i oni u Khaggavisāṇa sutti (Sn 1:3), bili prvobino posebne pesme, recitovane u različitim prilikama, da bi tek kasnije bile spojene pošto imaju isti refren. Inače, nalazimo ih u raznim verzijama Dhammapade koje su do danas sačuvane. Tako, Gandhari Dharmapada, u poglavlju Monah (Bhikkhu), i Patna Dhammapada. Udānavarga, delo pisano na sanskritu, koje se pripisuje sarvastivāda školi i do nas je došlo u više prevoda, takođe sadrže stihove Uraga sutte.

2 Ovde nailazimo na važan termin orapāra, bliža i dalje obala. Obično u Kanonu “ova obala” predstavlja svet u kojem sada živimo, saṃsāru, a “druga obala” je oslobođenost, nibbāna. Međutim, u ovoj sutti značenje je drugačije i odnosi se na sve parove suprotnosti na koje nailazimo, sve dualnosti ili pojmove razlikovanja, koje naš um po navici stvara: unutra i spolja, prihvatanje i odbacivanje, sviđanje i nesviđanje. No, u vezi sa radom na našem oslobođenju, “ova obala” predstavlja naša iskustva u sadašnjem životu, ovaj svet, a “druga obala” svaki drugi svet izvan ovoga, sve naše prethodne i buduće egzistencije unutar kruga saṃsāre. Zato ovi stihovi govore o prevazilaženju svakog oblika uslovljene egzistencije i dostizanju stanja neuslovljenosti, nibbāne. To je jedini pravi cilj ne samo za monaha, već za svakoga ko sebe vežba u obuzdavanju, u uklanjanju nečistoća uma.

3 Poređenje sa cvetovima smokve kao ilustracija za nešto što se teško i retko vidi uobičajeno je u indijskoj književnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s