Gde je tvoja njiva?

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u zemlji Magadhi, u oblasti po imenu Dakkhiṇāgiri, blizu brahmanskog sela Ekanālā. U to vreme, pošto je bila sezona setve, pet stotina plugova brahmana Kasibhāradvāđe oralo je njegove njive.1

I tako, izjutra, Blaženi se obuče, uze svoju zdelu i ogrtač, te se zaputi do njiva gde je brahman Kasibhāradvāđa nadgledao posao. Kad je stigao, beše vreme ručku i radnicima je deljena hrana. Blaženi otide do mesta gde se delila hrana, te stade sa strane. A brahman Kasibhāradvāđa, videvši Blaženog da je krenuo u prošenje hrane, reče ovako: „O isposniče, ja sam orao i sejao, pa pošto sam orao i sejao, ja i jedem. I ti, isposniče, treba da oreš i seješ; pa kad budeš orao i sejao, i ti ćeš jesti.”

„O brahmane, ja takođe orem i sejem; pa pošto sam orao i sejao, ja i jedem.”

„Ne vidimo jaram, plug i raonik, ni bič, ni volove učitelja Gotame, a on ipak kaže: ‘O brahmane, ja takođe orem i sejem; pa pošto sam orao i sejao, ja i jedem.’”

Zatim se brahman Kasibhāradvāđa ovim stihovima obrati Blaženom:

76. „Tvrdiš da jesi ratar,
pa opet oranja tvoga ne vidimo.
Za oranje te tvoje pitamo;
odgovori nam tako da za njega saznamo.”

77. „Poverenje je moje seme; asketska stega kiša;
mudrost je moj jaram i plug.
Stid od nedela moja je ruda; um jeste remen;
a prodorna svesnost raonik i bič.2

78. Telesni postupci moji, kao i reči,
dobro su nadgledani, u jelu sam umeren;
istinu činim uništiteljem korova,
a blagost svojim izbavljenjem.

79. Energičnost je moj upregnut vo,
što nosi me sve bliže slobodi od ropstva;
taj bez osvrtanja ide ka mestu na kojem,
kad stignemo, ni za čim žala nemamo.

80. Na taj način takvo oranje je završeno,
a to kao plod besmrtnost donosi.
Takvo oranje kad obavimo,
od svake patnje oslobođeni bivamo.”

Na to brahman Kasibhāradvāđa napuni veliku zlatnu činiju pirinčem kuvanim u mleku i ponudi je Blaženom sledećim rečima: „Neka učitelj Gotama pojede ovaj pirinač! I on je orač, jer plugom ore polje koje zaista besmrtnost donosi kao svoj plod.”

[Blaženi:]

81. „Ono što je dobijeno pevanjem stihova ja ne jedem;
to, brahmane, ne čine oni što ispravno vide.
Što je dobijeno pevanjem stihova Bude odbijaju;
to je, brahmane, njihovo pravilo, sve dokle Dhamma traje.3

82. Velikom mudracu, oslobođenom
mentalnih nečistoća i mirne savesti,
drugu hranu i piće treba da poslužiš;
jer on je polje zasluga za svakoga ko za njima traga.”

”Tada, poštovani Gotamo, da li da ovaj pirinač ponudim nekom drugom?”

„Brahmane, na ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmāma, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, ne vidim bilo koga sem Tathāgate i njegovih učenika ko bi, kad jednom pojede taj pirinač, mogao dobro i da ga svari. Zato, brahmane, zatrpaj taj pirinač u neku jamu ili ga prospi u vodu u kojoj živih bića nema.”

I tako brahman Kasibhāradvāđa prosu onaj pirinač u vodu u kojoj živih bića nema. I dok je sipao pirinač u vodu, ova poče da šišti i pišti, a po površini su se širile vodena para i dim. Baš kao što plug koji je ceo dan na suncu bio, kad se baci u vodu, počne da šišti i pišti, a po površini se šire vodena para i dim, isto tako bi i dok je sipao onaj pirinač.

Na to se brahman Kasibhāradvāđa uznemiri, a kosa mu se nakostreši od straha, te brže-bolje otide do Blaženog, pokloni se do nogu Učitelju, pa reče: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

U prisustvu Blaženoga brahman Kasibhāradvāđa postade iskušenik, a potom primi i potpuno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I poštovani Kasibhāradvāđa postade jedan od arahanta.

(Kasibhāradvāđa sutta, Sutta nipāta 1:4)


Fusnote

1 Komentar za Sn: Ovo je bio prvi dan sezone setve, koji se u Indiji, sve do danas, obeležavao kao poseban praznik. Otuda je brahman na njive doveo pet stotina svečano ukrašenih volova i upregao pet stotina plugova. Broj petsto u skladu sa konvencijom u Pāli kanonu zapravo označava veliki broj. Svi prisutni su u svojim najboljim odelima, stolovi su postavljeni i ukusna hrana, pripremljena tokom prepodneva, samo što nije poslužena. To je pozornica na koju stiže Buda, sa svojom prosjačkom zdelom i staje sa strane, nem, jer njemu ne dolikuje da bilo šta traži, već da bude prilika za sticanje zasluga darovateljima.

2 Ključni deo govora počinje strofom 76, gde Buda izlaže sredstva i načine na koje podučava druge, nalik seljaku koji uzgaja letinu. I kao što seljak prvo treba da seme poseje po njivi, tako je i Budin prvi zadatak kao duhovnog učitelja da u onima koje podučava posadi seme (bīđa) poverenja u učenje i učitelja. Komentar ovde navodi da posejano seme čini dve stvari: prvo pušta koren nadole, a potom se iz njega probija klica nagore. Na taj način koren uzima hranljive materije iz zemlje i šalje ga do klice. Klica ih prerađuje i koristi da bi izrasla i donela rod koji će seljak požnjeti. Isto tako, kada imamo u sebi seme poverenja, to je početna tačka svakog daljeg napredovanja. Poverenje u nama prvo pušta svoj koren u vidu vrline, poštovanja moralnih načela. A kada smo opremljeni poverenjem i vrlinom, moralnim karakterom i čistotom, taj koren nam omogućuje da apsorbujemo sve druge „hranljive materije” sadržane u Dhammi, Budinom učenju. Kada smo jednom upili u sebe te sastojke Učenja, tada ono postaje deo našeg karaktera, našeg života i u stanju smo da kroz praktikovanje meditacije razvijemo koncentraciju, kao i mudrost. To, pak, omogućuje da na kraju u nama procvetaju cvetovi probuđenja i oslobođenja. Tolika je moć onog semena poverenja na početku.

Dalje u stihu imamo asketsku stegu (tapo), trpljenje, obuzdavanje čula, što je važna zaštita vrline. Ovaj napor je upoređen sa kišom, koja kada natopi zemlju omogućuje semenu da proklija. Tako i istrajnost u obuzdanosti hrani i jača korene vrline i omogućuje nam da dosegnemo više nivoe pročišćenja. Sledeća u nizu je mudrost (pañña), nazvana jarmom, koji povezuje dva vola koji vuku plug. Oni će u strofi 79 biti identifikovani kao energija (vīriya). Dakle, mudrost je, sa jedne strane, u stanju da pod kontrolom drži naše energije i usmeri ih u povoljnom pravcu. Sa druge, mudrost je upoređena sa plugom koji razbija tlo i prevrće korov iz korena. Isto tako, mudrost razbija naše samoobmane, pogrešna uverenja, ona saseca u korenu sve naše mentalne nečistoće. Ovde treba napomenuti da pošto je mudrost pomenuta relativno rano unutar ovog poređenja, reč je očigledno ne o konačnoj, višoj mudrosti probuđenja, već o preliminarnoj mudrosti ispravnog razumevanja koja našu praksu pouzdano vodi osmostrukim putem.

Naredni kvalitet koji navodi Buda jeste hiri, osećaj stida od činjenja loših dela, samopoštovanje, savest. Sledi um (mano), koji je prema Komentaru ovde zamena za pojam koncentracija (samadhi). Koncentracija, slično remenu koji drži životinju na jednom mestu, vezuje um za objekat meditacije i sprečava ga da luta kud mu je volja. I na kraju strofe imamo svesnost (sati), koja je slična raoniku i biču. Svesnost ovde znači biti svestan onoga što se događa u sopstvenom umu dok se dešava i održavanje uma u stanju ravnoteže, balansa, bez brzopletih reakcija.

U strofi 78 Buda ukazuje kako istinu svog uvida u stvarnost koristi da bi iskorenio korov pogrešnih gledišta i zabluda. Kada su one uništene, dolazi olakšanje, blagost (soraćća), spokojstvo i mir.

3 Buda ne želi da prihvati hranu koja mu u prvi mah, kada se pojavio, bila uskraćena, pa mu je ponuđena tek pošto je izgovorio stihove. On takvu „trgovinu” smatra, sa jedne strane nedostojnom probuđenog bića, a sa druge ona ne donosi istinske zasluge darodavcu. Hrana naime mora biti data čista srca, bez uslovljavanja i očekivanja direktne protivusluge. Tek to je način na koji budistička „ekonomija darova” može zaista da funkcioniše i donosi svoje dragocene plodove.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s