Drevni put ka probuđenju

Danas sam naišao na zanimljiv dokumentarac o jednoj savremenoj budističkoj zajednici na severoistoku Kine, u tri nastavka. Ono što je zanimljivo je da oni obnavljaju drevnu praksu prošenja hrane, idući od kuće do kuće. Kao da gledam film iz Budinog vremena! Vrlo lepo je objašnjeno i prikazano na koji način oni to rade. Ono što mislim da se razlikuje od Bude i njegovih učenika je da su ovi monasi, u skladu sa tradicijom mahajane, vegetarijanci i kada u pitanju hrana dobijena na dar. Tako oni pregovaraju sa darodavcima da im daju onu hranu koja nema u sebi mesa, jaja i određenih biljaka kao što su crni i beli luk. Ono što je zadivljujuće je da su mnogi ljudi koji očigledno žive u krajnjoj bedi spremni da svoj obrok podele sa monasima. Očigledno da je izvor velikodušnosti u čoveku jako dubok, a sreća deljenja mnogo veća od straha gramzivosti. I upravo se veličina ovakvog načina života monaha sastoji u tome što su prilika da se dragoceni kvaliteti darežljivosti i saosećanja razviju do svojih krajnjih granica u svakome koga susretnu.

2 thoughts on “Drevni put ka probuđenju

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s