Metta

Priča kaže da je neka kobra bila toliko impresionirana blagošću monaha koji je živeo u šumskoj isposnici u blizini, da je zamolila da postane njegova učenica. Monah pristade i znajući da zmije mogu biti vrlo eksplozivne, pomisli kako je najbolje da je poduči metta meditaciji, dakle meditaciji bezgranične ljubavi. Kobra se pokazala kao dobra učenica, redovno je meditirala i kao rezultat toga postala dobrodušnija. Jednoga dana, dok je ležala na suncu, primetila je nedaleko od sebe neku ženu kako skuplja drva za ogrev. Umesto da šmugne u gustiš ili da se uspravi, raširi vrat i tako je uplaši, kao što je to do tada radila, ona odluči da ostane tu gde jeste i zrači mettu prema njoj. Žena se sve više približavala, sve dok nije nakupila dovoljno pruća, a onda poče da se obazire ne bi li našla nešto čime će uvezati snop. Kad je ugledala kobru, pomislila je da je komad puzavice, te je zgrabi za rep, obmota oko onog granja snažno je uvrćući, te je uveza u čvor. Na kraju natovari svežanj na leđa, pa ode kući. Kad je stigla, razvezala je onu “puzavicu” i zavitlala je ne đubrište. Izubijana, izlomljena i sva u bolovima, jadna kobra se nekako dovuče do isposnice i ispriča monahu šta se dogodilo. “Rekao si mi da negujem mettu, a evo šta sam zauzvrat dobila”, jadala se kobra. Monah na to odogovori: “Samo zato što imaš u sebi mettu, ne znači da ne možeš ponekad i da malo zašištiš”.

Ispričao pošt. Šravasti Dhammika


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s