Napusti, ojačaj, pročisti

Kada posmatramo Budino učenje kako je sačuvano u Pali kanonu, teško je orijentisati se, jer Budini govori tamo nisu poređani po nekom pedagoškom principu. Prvo osnovni, pa malo zahtevniji pojmovi i vežbe, da bismo na kraju stigli do majstorskog nivoa. Sve je nekako izmešano. I zato nam učenje pre liči na lavirint ili sobu sa krivim ogledalima, koja nas više zbunjuju nego što odražavaju pravu situaciju prema kojoj bismo se orijentisali. Učenje nam takođe može izgledati poput tvrđave, u koju ne znamo kako da uđemo. Zidovi su tako visoki, kapija teška i zamandaljena.

Ali ne treba da se obeshrabrimo, već da krenemo skromno, korak po korak, kao što se i naš život odvija, dan po dan. Ono što jeste važno na tom putu je da imamo na umu misao vodilju: čemu služi ova praksa i iz čega se sastoji? A odgovor na to pitanje bi se u sažetoj formi mogao dati vrlo jednostavno:

Cilj je unutrašnji mir. I zato napusti ono što taj mir remeti, ojačaj ono što ga učvršćuje tako što ćeš ga što češće praktikovati i, na kraju, pročisti svoj um i srce.

Dakle, postoje samo tri stvari koje treba zapamtiti u svakoj situaciji: napusti, ojačaj i pročisti. Da kažemo nešto o svakoj od njih i bolje ih osvetlimo.

1. Napusti. Mržnju, egoizam, zavist i žudnju. Često to pokušamo pukom snagom volje. Ali, već smo se uverili, snaga volje ima ograničen domet u napuštanja štetnih navika koje nas uvek iznova uvaljuju u iste frustracije, razočarenja, osećaj krivice ili besa. Zašto? Zato što je snaga volje pokretana željom da budemo bolji, mirniji ili vedriji. Ali i ta želja ima ograničen domet, jer očekuje brze rezultate, te je uz nju je neophodno još nešto, a to je razumevanje. Jasno razumevanje, prvo, na koji način nam to što radimo šteti i, drugo, šta želimo da postignemo. Tada smo u prilici da to dvoje stavimo na dlan jedno pored drugog i uporedimo. Crno i belo. Jasnoća tog kontrasta bi trebalo da nam pomogne u svakoj odluci koju donosimo.

2. Ojačaj. Ovo je samo druga strana istog novčića. Jer napuštajući negativne obrasce ponašanja, sigurno je da jačamo one pozitivne. Uspevajući da proredimo izlive besa, naravno da jačamo svoju sposobnost da ostanemo mirni i u izazovnim situacijama, da ostanemo čvrsto na zemlji. U tome nam pomaže ako tu situaciju sagledamo iz ugla lekcije, a ne samo problema. Šta to znači? Jednostavno, da u situaciji u kojoj smo se našli pokušamo da vidimo čemu nas ona može naučiti, a ne na koji način da je što pre „rešimo“, što često znači da je eliminišemo, ako je neprijatna, ili što duže održimo po svaku cenu, ako je prijatna.

Ovde je isto važno pitanje, gde pronalazimo motivaciju, energiju za svoju praksu. Jer to je kao sa baterijom. Odlično ako je puna, pokreće spravu koju treba da pokreće i sve ide sjajno. Ali pre ili kasnije baterija će se isprazniti i tada imamo problem ako nam pri ruci nije punjač. Gde je tvoj punjač? Pažljivo razmisli o tome i uvek ga drži pri ruci.

3. Pročisti. Ovo je zapravo srž Budinog učenja. Jer sve dok ne uspemo da potpuno pročistimo svoj um i srce, za nas nema mira, sigurnog mesta, i uvek ćemo dolaziti u priliku kada smo pred izazovom. Pa kako da sebe pročistimo? Meditacijom, naravno. Radom sa onim što jeste uprljano, a to je um. A šta je to meditacija? Klasična odgovor na to je da je meditacija posmatranje uma, upoznavanje načina na koji on funkcioniše i onda ulaganje napora da ga lagano, vrlo lagano dovedemo u stanje kada nečistoće u njemu više ne proizvode patnju ni za nas, ni za druge. Nešto kao kamen u cipeli. Moramo ga izvaditi, da bi prestao da nas žulja.

Isto to rečeno na malo drugačiji način jeste da je meditacija učenje kako da svoj um koristimo na mudar način, a to znači da motrimo iz trenutka u trenutak kuda usmeravamo svoju pažnju, kao glavnu alatku i resurs našeg uma. Zašto je to važno? Pa jednostavno zato što gde god da usmerimo svoju pažnju, to postaje naš svet. I ako dopustimo da time budemo zarobljeni, to utiče na naše postupke i određuje u kakvom ćemo se svetu naći u narednom trenutku. I u narednom…

Gde vi uglavnom usmeravate svoju pažnju? Na dramu sveta o kojoj nas neprekidno obaveštavaju mediji ili možda na dramu u koju se pretvorio naš sopstveni život? Ili na oboje? Jeste li se ikada upitali zašto to radite? Je li vam ikada palo na pamet da ne morate to da radite? Da je ta drama opciona, ne suština našeg bića. Budistička meditacija nam upravo to kaže: ne budi zarobljen, ne budi opčinjen dramom, već usmeri svoj um na to da kontempliraš. A to ovom kontekstu znači da pažljivo posmatraš, bez unapred formiranih očekivanja i zaključaka, već potpuno otvorenog uma, i učiš o ovome svetu na osnovu onoga što vidiš. Tada svako svoje iskustvo možemo da kontempliramo jednostavno kao oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest. Kao jedan od pet sastojaka bića.

U ovom trenutku mogu da usmerim pažnju na položaj tela koji sam zauzeo dok ove kucam na tastaturi. Koji je oblik moga tela sada? Ili mogu da osetim dodir stopala i prostirke ispod njih, senzacije koje osećam na stopalima. Ako se malo zadržim, prepoznajem to vibriranje i ono se pretvara u opažaj topline koja se stvara između stopala i prostirke. Da, danas je topao dan i vrelina je svuda. Na stopalima, na licu, ispod pazuha. Isto tako, mogu da pažnju usmerim na mentalni obrazac koji se aktivira u ovakvim i sličnim situacijama: „Uh, kako je toplo! Ne volim kad je pretoplo. Treba mi što pre nešto da se rashladim…“ Ovde mogu da zastanem i zapitam se odakle izvire takva reakcija. Je li ona korisna za mene ili možda štetna, jer samo pojačava osećaj toplote? „Jao kako mi je toplo!“ čini samo da mi bude još toplije. Posmatrajte svoj um i sami se uverite u to. To je prilika za važnu lekciju. I na kraju, mogu li da uočim prostor svesti u kojem se sve ovo odvija, sličan prostoru sobe u kojoj sedim i u kojoj se odvija moj život ovoga popodneva? Je li taj prostor ispunjen ljutnjom zbog vrućine, mora li on takav da bude? Je li taj bes deo tog prostora ili sam ga ja uneo. Ako sam ga ja uneo, tada mogu i da ga iznesem, zar ne?

Kontemplacija delova mog (i svakog drugog ljudskog) bića je samo jedan put budističke meditacije. Jer tih puteva je onoliko koliko je mudrih načina da usmerim pažnju. Recimo, mogu svojim izborom da je usmerim ka onome što smiruje moj um, recimo Bude kao uzora i utočišta, i time sebe odvedem do mira i jasnoće viđenja pojava iskustva. Ne moram stalno da trčim za dramom! Dakle, uočavate, stvari su vrlo jednostavne. Naš um, ukoliko smo rastreseni, biva privučen raznim drangulijama koje neumorno pište, zveče, trepere i mrdaju oko nas. I to nas obično košta, ako ništa ozbiljnije, onda gomile protraćenog vremena. Sa druge strane, ako imamo svesnost, mi smo ti koji usmeravamo pažnju na stranu na koju želimo, ka onome što smatramo da je vredno te pažnje i istovremeno probitačno za nas. Dakle, u svakom trenutku su pred nama dve opcije: okrenuti pažnju ka štetnom, onome što nas slabi ili ka onome što nas jača. Izbor je naravno, uvek na svakom od nas. U postojanju te mogućnosti izbora je naša prava snaga.


2 thoughts on “Napusti, ojačaj, pročisti

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s