Samatha i vipassanā

Dve važne reči koje se često čuju u razgovoru o meditaciji. Ali da li ih razumemo na pravi način? Verovatno svako od nas ima neku svoju, mutniju ili oštriju sliku značenja, pa kad su već toliko važne, možda nije loše da ih razmotrimo i vidimo šta stoji iza ta dva pojma. Prvo da kažemo da u okviru Budinog sistema meditacije oba zauzimaju ključno mesto. Pri tome se samatha obično prevodi kao „mir“, „smirenje“, a vipassanā najčešće kao „uvid“. Sem toga, pre neke dublje analize, moram primetiti da među ovim pojmovima u percepciji nas Zapadnjaka postoji veliki disbalans. On se ogleda u tome da je vipassanā na jako dobrom glasu, dok je samatha više onako u senci, eto tu je kao po nekoj nuždi. To je, pretpostavljam, posledica velike popularnosti Goenkinog metoda meditacije, jer ovaj učitelj mnogo voli da govori o vipassani, meditaciji uvida. Sem toga, ima nešto toliko obećavajuće u reči „uvid“. Budući ovako konfuzni i rastrzani kakve nas je bog stvorio, ko od nas ne bi poželeo uvid? Jer on znači mudrost, razumevanje, biti načisto sa pitanjima koja nas muče, u smislu da imamo vrlo precizne odgovore na njih. Da je meditacija uvida vrlo popularna vidim i po mejlovima koji stižu na adresu naše zajednice. Ljudi nas često pitaju: podučavate li vi vipassanā meditaciju? Na te mejlove odgovaram na razne načine, u zavisnosti od svoje pretpostavke koliko je iskusan taj koji pita, ali bih najradije odgovorio sasvim kratko: Ne, mi podučavamo budističku meditaciju.

Ali da se vratimo na značenje reči. Da bismo do njega došli, uvek dobro dođe malo se osvrnuti na to kako je Buda koristio ove termine i u kom kontekstu. Tako u svojim podukama on često govori o vipassani i još češće o meditaciji. Ali činjenica je da nikada ne povezuje te dve reči i ne pravi sintagmu „vipassanā meditacija“! Imajući u vidu raširenost ovoga pojma danas, nije čudo ako nas je prethodna konstatacija zbunila. Ali ne dajte se ni zbuniti, ni obeshrabriti. Raspetljaćemo mi to, samo lagano. Dakle, mora da je postojao čvrst razlog zašto Buda nikada nije govorio o vipassanā meditaciji. Jedna od posledica korišćenja takve sintagme bilo bi strogo razdvajanje samathe od vipassane. Kada govorimo o meditaciji uvida, impliciramo da isto tako postoji još jedna posebna, meditacija smirenja. Ali Buda nije ni nju pominjao. U njegovim govorima samatha i vipassanā su pre rezultat prakse i predstavljene su obično zajedno, kao dva vida istog procesa mentalnog treninga.

Druga nevolja sa idejom meditacije uvida, koja provejava i iz onih već pomenutih mejlova, jeste da počinjemo da je prenaglašavamo, da joj dajemo prvenstvo, postavljajući druge meditacije, a pogotovo meditaciju smirenja, kao manje važne.

Zato, da bismo očuvali balans u našem razumevanju, produbimo ga tako što ćemo reći nešto o svakom od ova dva termina. Dakle, šta je to u stvari samatha? Ovaj termin se kroz Pali kanon koristi na vrlo dosledan način u značenju stišavanja, smirivanja, bilo komešanja u zajednici, bilo komešanja u našem umu. Ako si ikada probao da meditiraš, seo na tiho mesto i zatvorio oči, verujem da si i sam osetio to stišavanje. Uma ti je posle nekog vremena postao mirniji. To znači manje opsednut raznim željama, strahovima i opsesijama. Osetio si se opušteniji i vedriji. Pošto je za naše mentalno zdravlje taj osećaj mira uvek bolji od uznemirenosti, rastresenosti i strepnje, svakako da je iskustvo meditacije bilo jedno pozitivno iskustvo i da bismo voleli da ga učvrstimo.

Sa tom željom i uz razumevanje šta je to toliko posebno u meditaciji je za mnoge od nas počelo ovo divno putovanje samoupoznavanja i samoobuzdavanja. Na njemu smo takođe razumeli da je mir tokom i posle završene meditacije relativna stvar, stvar koja se razvija ili propada, u zavisnosti od naših narednih koraka i postupaka. Ukoliko smo svesni te činjenice i obazrivi u vezi sa načinom na koji postupamo i govorimo, siguran sam da se naš mir lagano produbljivao, korak po korak, ali da se time menjao i naš pogled na sopstveni život i svet oko nas. Naš miran um bolje je razumeo odakle dolazi ta patnja koja nas često zapljusne i koji je najbolji pravac našeg življenja. Takvo stanje istinskog smirenja, otuda, predstavlja i transformaciju i uživanje za naš um.

Drugi član naše dijade iz naslova, vipassanā, rekosmo, često se prevodi kao „uvid“. No, možda je taj prevod moguće malo popraviti. Ako razložimo ovaj pojam, vidimo da se sastoji od prefiksa vi- i reči passanā, koja znači „viđenje“. Ovo nam signalizira da imamo posla sa naročitom vrstom viđenja, vrstom koju precizira upravo prefiks vi-. E sad, prefiks vi- ima više značenja, ali su za našu priču najrelevantnija dva. Jedan je ideja razdvajanja. U tom smislu vi- označava razlikovanje ili analizu, te bi se vipassanā tada mogla prevesti kao analitičko viđenje ili uvid. Ali vi- se takođe koristi da označi pojačavanje, što nas može dovesti do toga da vipassanā prevedemo kao „istinsko viđenje“ ili „jasno viđenje“. Za koju od ove dve mogućnosti da se odlučimo?

I opet, vratimo se Budinim rečima i to u sutti 2:21 u Anguttara nikāyi, koja glasi:

Monasi, dva su kvaliteta koja čine istinsko znanje. Koja dva? Samatha i vipassanā. Kada je samatha razvijena, koji je plod? Um je razvijen. A kada je um razvijen, koji je plod? Svaka strast je napuštena.

Monasi, kada je vipassanā razvijena, koji je plod? Mudrost je razvijena. A kada je mudrost razvijena, koji je plod? Neznanje je napušteno.

Monasi, zatrovan strašću, um se ne oslobađa. Zatrovana neznanjem, mudrost se ne razvija. Zato, prestankom strasti oslobađanje uma (ćetovimutti) nastaje. Nestankom neznanja, oslobađanje mudrošću (paññavimutti) nastaje.

Kao što vidimo, za vipassanu se kaže da vodi do paññe, mudrosti. Ako vipassanā prevedemo kao uvid, onda bi ispalo da se u ovoj sutti kaže kako uvid vodi do mudrosti. Ali, barem u mom rečniku, značenje te dve reči je vrlo blisko. Imati uvid znači imati mudrost. Ako vipassanā vodi do mudrosti, onda bi ona morala da znači nešto drugo, nešto što prethodi mudrosti. Šta? Očigledno ono drugo značenje koje sam gore naveo, a to je „jasno viđenje“, zar ne?

Još jedan detalj nam ovde može pomoći. U Mahapadana sutti (DN 14) nailazimo na jednog od ranijih Buda koji se zove Vipassī, „onaj koji poseduje kvalitet vipassane“. Sama sutta kaže da je ime dobio zahvaljujući prošloj kammi, koja ga je načinila vidovitim, i zato što je „mogao da gleda bez treptaja dan i noć, nalik bogovima neba trideset trojice“. I ovo ukazuje da bi vipassanā trebalo prevoditi kao jasno viđenje, a ne kao uvid.

I poslednji detalj koji treba razjasniti da bismo shvatili razliku između ova dva prevoda, a to je da uvid podrazumeva nešto što se dešava momentalno: „Aha, sad mi je jasno!“ To je trenutak kada počinjemo nešto da razumemo, poput bleska munje u našem umu. Nasuprot ovome, jasno viđenje je nešto poput vrednosti na skali. Obično krećemo od nule, uopšte ne razumemo to što vidimo, pa malo pomalo ta vrednost raste kako istrajno posmatramo neku stvar, situaciju, stanje, da bismo na kraju stigli do potpuno jasnog viđenja. Kada je reč o meditaciji, a upravo o njoj je ovde reč, tvoja vipassanā postepeno jača kako se poboljšava tvoja meditacija. Baš kao što si posle meditacije mirniji, isto tako imaš i više vipassane. Kada se potom zagledaš u sebe, lakše ti je da uočiš stanje u kojem je tvoj um. Umesto da ti kroz glavu prolaze kao na filmu ko zna kakve slike, ideje i komentari, a da toga nisi ni svestan, sada imaš dovoljno jasnoće da uočiš taj vodopad koji se ne zaustavlja ni za trenutak. A kao rezultat te jasnoće vidiš da se on sastoji od pojedinačnih stanja, koja nastanu, traju jedno vreme i onda zauvek nestanu. Vidiš stanje nestrpljivosti kako izazvano određenim podražajima koji dolaze spolja ili iz tvog uma nastaje, traje i nestaje. Iz ugla meditacija, to je vipassanā: sposobnost da jasno vidiš šta se u svakom trenutku događa oko tebe, ali naročito u tebi. Ovo je ključni kvalitet koji mora imati svaki duhovni istraživač, da bi znao kuda ide i gde mu je cilj, ne mnogo drugačije od svakog vozača koji noću mora da upali farove svoga automobila da bi znao kuda da vozi. Ako nastavi da vozi ugašenih svetala, zna se šta sledi. Zar nas onda čudi što smo se toliko puta u životu slupali „vozeći“ i bez samathe i bez vipassane, i bez levog i bez desnog fara?

E zato, sedi na mirno mesto, zatvori oči i zagledaj se u sebe, upali svoje farove. To će ti pomoći da svoj život usmeriš na onu stranu na koju želiš da stigneš, ka korisnim kvalitetima uma, koji stvaraju sreću u tvom životu, a ne nesreću. Kako napreduješ na svom putu i kako postaje dublji mir tvoje meditacije, tako i jasno viđenje postaje sve rafiniranije. Odluke koje donosiš sve češće te vode ka dobrom ishodu, ka pojednostavljivanju sopstvenog života, a ne komplikovanju. Ne samo da uočavaš sve one svari u svom umu koje ga blokiraju, destabilizuju i obmanjuju, kao što su bes, mržnja, zavist, pohlepa, oholost, dosada, nestrpljivost i gomila drugih, već isto tako vidiš da sve one ne nastaju ni iz čega, već na osnovu nekih uzroka. Ova ideja uzročnosti je vrlo važna u budizmu. Šta je uzrok da razmišljaš na određeni način? Šta je uzrok da stvari percipiraš na određeni način? Sve jasnije viđenje ti omogućuje da uočiš kako stvari kreiraju lanac uzročnosti, jedna stvar vodi do sledeće. Kada tako razumeš strukturu svoga iskustva, kako uzroci i posledice proističu jedni iz drugih, u prilici si da počneš da menjaš sadržaj svoga uma. Promeni uslove i dobijaš drugačije rezultate.

Uzmimo kao primer mettā meditaciju, u kojoj dok sedimo, ponavljamo u sebi „Neka sva bića budu zdrava i srećna“. U tom slučaju je sasvim očigledno zašto se u tebi budi divno osećanje mette ili prijateljske ljubavi. Na osnovu sopstvenog direktnog iskustva vidiš da ono nastaje zato što se fokusiraš na dobrotu i druge pozitivne kvalitete, kako sebe, tako i drugih. A tamo gde se fokusiraš, tu je tvoja stvarnost, tu je tvoj svet.

I da zaključimo. Samatha i vipassanā označavaju smirenje i jasno viđenje. Isto tako, važno je uočiti da one uvek idu zajedno. Svaka meditacija koja jača jedno, mora jačati i drugo. I tada znamo da smo na pravom putu. Ako to nije slučaj, nešto bi trebalo promeniti. Posavetuj se sa nekim ko je iskusniji i vidi na koji način bi mogao da modifikuješ praksu. Kao dobar pokazatelj napretka neka ti posluži to da li sve više prepoznaješ koliko je važno poseban naglasak staviti na dobrotu u svom životu, na sīlu, na vrlinu, tu osnovu iz koje mnoge dobre stvari izviru u našem životu. Jer od čistote naših postupaka zavisi naš unutrašnji mir. Agonija kajanja je njegov najveći neprijatelj,a time i neprijatelj naše meditacije. Ako te agonije nema, pre ili kasnije samatha i vipassanā rađaju se zajedno i zajedno jačaju, na dobrobit našu i ljudi sa kojima se svakodnevno srećemo.



Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s