Meditacija naša nasušna

U Sallekha sutti (MN 8:18) Buda na kraju pouke kaže svom sagovorniku:

Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ćunda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ćunda, ne oklevaj ili ćeš kasnije zažaliti. To je moje uputstvo tebi.

Komentar za Mađđhima nikāyu ovde još dodaje važnu napomenu o jasnoj granici i podeli duhovnog rada, koja se ne tako retko gubi iz vida sa obe strane: „Zadatak brižnog učitelja jeste da ispravno podučava Dhammu; iza toga je područje vežbanja, koje je odgovornost samih učenika.“

Naravno, slično svim ostalim velikim učiteljima, Buda je i radio ono što je propovedao. Otuda dve i po hiljade godina kasnije, slika koja najčešće simbolizuje budizam jeste njegov osnivač prikazan u položaju za meditaciju. Bez meditacije ne bi bilo ni njegovog probuđenja, a onda ni budizma. Zato u govorima često nailazimo na sliku Bude koji posle jutarnjeg prošenja hrane odlazi na osamljeno mesto i tu provodi dan u meditaciji. Posle toga, kada vrelina dana malo popusti, izašao bi iz osame i posvetio se podučavanju. Slično su, kažu nam sutte, postupali i mnogi od njegovih učenika. Vrlo lako nam je da se ovih vrelih letnjih dana poistovetimo sa takvim dnevnim rasporedom, pogotovo ako ne moramo na posao. Tek uveče počinjemo da pokazujemo vidljive znake života. A do tada, u hladu, šta radimo sa tolikim vremenom? Uspevamo li da odvojimo poslovičnih „pet minuta“ za meditaciju, za smirivanje i čišćenje uma od različitih naslaga koje nanese i na obalu izbaci reka života?

Zbirka Budinih govora srednje dužine, koju i dalje sa radošću poklanjamo, sadrži neke od najvažnijih i najkompletnijih instrukcija za meditaciju. Među njima, Satipatthana sutta (MN 10) i Anapanasati sutta (MN 118) jesu možda najpoznatiji primeri, ali takvih govora ima još. Zapravo, fokus na meditaciji je izrazit u ovoj zbirci u odnosu na ostale četiri nikāye koje čine Sutta piṭaku. Ali ima tu još jedna zanimljivost na koju vredi skrenuti pažnju. Koliko god se to nama na Zapadu činilo neobičnim, pali, jezik na kojem su ovi govori sačuvani, nema dobar ekvivalent za našu reč „meditacija“. Doduše, postoji glagol đhāyati, koji znači „razmišljati o nečemu, razmatrati, meditirati“. Ali imenica koja je iz ovog glagola izvedena, đhāna, ima vrlo specifično značenje u budizmu i označava naročito stanje duboke koncentracije, mentalnog zadubljenja, ali ne i meditaciju generalno. A kao što dobro znamo, koncentracija je tek jedan elemenat budističke meditacije. Otuda bi se glagol đhāyati mogao pre prevesti kao „ući u đhānu“. Drugi kandidat među pali rečima za „meditaciju“ jeste još jedan čest termin u govorima, a to je samādhi. Ali, opet, on pre ima uže značenje kao što je „koncentracija“, stanje suprotno od (tako nam dobro poznate) mentalne rastresenosti.

Bilo kako bilo, dobro je podsetiti se da se meditacija u Budinom sistemu negovanja uma ne praktikuje izolovano, već je podržana i integrisana sa drugim praksama, kao što je recimo stražarenje na vratima čula (indriya saṃvara), motrenje šta ulazi na tu svetu teritoriju koju zovemo svoj um, a sve u želji da se tu ne nagomila kojekakvo đubre. A šta mi obično radimo? Mislimo da je apsolutno sve neophodno, ili barem korisno, da čujemo, vidimo, okusimo. To smatramo delom svoje slobode. Sloboda ne sme imati granice, ubeđuju nas. Pogrešno iz perspektive budizma, jer nas on savetuje da pre tragamo za oslobađajućom slobodom od, a ne toliko za ropskom slobodom za. Zato bi, makar probe radi i privremeno, bilo mudro da recimo negde povučemo granicu toj bujici slika i zvukova što nas preplavljuje sa ekrana, a mi poput putnika u pustinji gutamo kao da je to pitanje života i smrti. Možemo li da se zaustavimo i sebi kažemo: ne, ne treba da vidim ovaj fenomenalni, fantastični, neverovatni, apsolutno jedinstveni klip na jutjubu, jer je previše treša za danas? Tu negde započinjemo stražarenje nad vratima čula i vrlo brzo osetimo olakšanje, kao i uvek kad shvatimo da nešto ne moramo.

Ali indriya saṃvara je samo jedna iz čitave lepeze vežbi. Čitav spektar nalazimo u važnom, dragocenom Dugom govoru u Assapuri (MN 39), gde Buda opisuje šta sve možemo i treba da učinimo kako naše vežbanje, a ja bih se usudio da kažem življenje, „neće biti uzalud, već korisno i plodonosno“. Put, tako karakteristično za Budin stav fundamentalnosti etičkog principa, počinje stavom: „Posedovaćemo stid i strah od činjenja loših dela“. I to je, barem meni, fascinantno kako jedna tako divna duhovna građevina počiva na dva stuba, dve osobine koje u našoj civilizaciji nemaju baš najbolju reputaciju: stid i strah. U današnjem teroru „kul stava“ se smatra potpuno luzerskim pokazati makar i mrvu stida. Stid je nešto što pripada starinarnici ljudskih emocija, davno prošlim vremenima, i zato ga kad se pojavi makar u naznakama treba što pre zatrpati gomilom vickastih, ciničnih, dubokoumnih fraza. Ali Buda nas i tu čeka i savetuje otprilike ovako: „Ne čistite samo svoje postupke, već i svoj govor. Govorite (makar i sa stidom) reči koje su istinite, dobronamerne, prijateljske, vođene ljubavlju“.

Ali šta da radim ako u meni te ljubavi nema, pitamo se i tako odlazimo još jedan nivo dublje u svoje biće, stižemo do uma, iz kojeg sve počinje. Koliko god da tražimo, u njemu ljubav i dobronamernost često ne nalazimo. Zašto? Vrlo jednostavno. Zato što situaciju u kojoj smo vidimo na pogrešan način. Vidimo je kroz prizmu strepećeg ega, koje posmatra šta sve može da izgubi, umesto kroz prizmu dobrobiti bića, svoga i tuđeg, koja gledaju šta iz tog spoja može da dobiju i budu oplemenjena. Nešto slično susretu pčele i cveta. A kada smo ovako došli do uma, tu naravno nije daleko ni, opet, meditacija. I ponovo mudre Budine reči sačuvane u Dhammapadi:

Meditiraj, prijatelju, i nepromišljen ne budi,
da tako lakom vrelu kuglu ne progutaš,
pa dok te prži povičeš: “Patnja!“
Nema meditacije bez znanja,
ni znanja bez meditacije.

U kome su i meditacija i znanje,
taj je zaista na pragu slobode.
(Dhp. 371-72)

I još:

Oni koji meditiraju neprekidno,
napora nesmanjenog,

takvi mudraci smirenje dosežu,
od okova krajnju slobodu. (Dhp 23)



Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s